Draga Nurr,
Sve razumem kada kažeš da ti je nestrpljenje tvoj najveći izazov. I sama sam se dugo borila sa tim, od deteta sam želela -sve i sada-. Onda mi je naišla jedna životna situacija (pre upoznavanja sa ratnicima svetlosti), koja me je bukvalno naterala da budem strpljiva. Znaš ono, želiš nešto jako i to ti je na dohvat ruke, bukvalno vidiš to, vrhovima prstiju već dodiruješ, ali nikako da ,,zgrabiš''. I stalno imaš osećaj da samo što nije, ali nikako da se desi veliko finale. E, tada imaš opciju ili da odustaneš ili da nastaviš u željenom pravcu. Ja nisam odustala jer sam jako želela. A trajao je moj izazov (tada nisam znala da je to izazov, ali sam ga zvala ,,situacija'' - a ne ,,problem'', valjda intuitivno) dobre 4 godine. Na kraju sam uspela. Dobila to što hoću, baš tako kako sam htela.
Poenta cele priče jeste da me je ceo taj period naučio strpljenju. Život mi je dao ono što mi je trebalo da bih mogla da razumem i prihvatim značaj i mudrost strpljenja. Pripremio me da tako radosno i celim svojim bićem prihvatim ovu priču. Da sam se kojim slučajem pre svega toga upoznala sa ZP-om, pokušala bih dva dana i onda rekla ,,Bah, kakve gluposti, ovo ne deluje!''.
No, taj vremenski period, dok čekaš na svoju manifestaciju, je zaista, zaista potreban i koristiti ti. Prvo, da bi iskristalisala svoje želje, usavršila ih i dovela u savršen balans sa sobom. Drugo, mislim da i tvoje biće mora da prođe kroz proces promena, da se pripremi za situaciju koju tražiš, ojača te i da ti mudrost i znanje koje ti je potrebno. Zamiislimo da neko želi savršenog partnera, a još je skrhan prethodnim iskustvima, razočaran, nepoverljiv prema osobama suprotnog pola, uplašen... Šta bi se dogodilo kada bi imao instant manifestaciju u vidu nekoga ko je savršen za njega? Najverovatnije da bi od straha, strepnje ili prevelike želje sve upropastio. Zato je potreban taj vakum, da osoba ojača sebe, oslušne sebe, jasno odredi šta želi, kako to želi, zašto to želi... Zar je bitno da li će biti za 2 minuta, dva meseca ili dve godine ako je ono što sledi ono pravo?1 Znaš duboko u sebi da čekaš baš to nešto savršeno tvoje, nešto što to je ,,taman'' po tvojim merama. Raduj se tome, ma šta da je u pitanju, širi sebe, ojačavaj sebe, to je ono što ti je sada potrebno.
Kada se desi nešto uprkos tvojim naporima (afirmacijama, meditaciji...), shvati to kao novi izazov! Život te ,,tera'' da se proširiš još više, da poželiš i primiš više nego što si u početku nameravala. Ja tako prihvatim izazov i bude mi drago što sam stavljena u poziciju da se još više otvorim, još jače poželim. Samo nemoj odustajati! Nikada! Usponi i padovi, krize i vreme kada se baš ništa ne dešava, su normalni i svi ih imamo. Izborimo se sa njima, pobedimo ih i izađemo bolji i jači. Zna univerzum šta radi, a znaš i ti
Najbolja afirmacija za tebe je ,,Sve se dešava u pravom trenutku za mene. Ja verujem životu i znam da sve što se dešava jeste za moju najveću dobrobit.'' Ipak, razmisli zašto ne možeš sama da kreiraš afirmacije? Meni to ,,miriše'' na još neki otporčić i neraščišćen račun sa sobom... Hoću da kažem, ko može bolje od tvog bića da zna koje ti afirmacije najbolje prijaju? Zašto mu ne dozvoliš da ti šapne? Probaj sa jednostavnim i konkretnim tipa ,,Ja sam smirena i strpljiva. Ja verujem svom životu'', pošto ti je strpljenje, kao što si sama uočila - izazov. Može to biti i nešto banalnije, svakodnevnije, ako će ti tako biti lakše. Samo svoj strah ili brigu, strepnju, pretvori u pozitivnu izjavu (,,Ja sam sigurna u sebe i smirena na razgovoru za posao'', umesto ,,Ja imam tremu, uvek sam je imala, tako će biti i ovaj put').
Verujem u tebe!