Forum Ratnika Svetlosti

Asertivnost podrazumeva pravo da ispoljimo sebe i zauzmemo se za sebe, uz istovremeno postovanje istih prava druge osobe. Ona polazi od ideje da su svi ljudi vredna ljudska bica, te da se prema svima treba ophoditi sa (bar minimumom) postovanja.

Verujem da se svaki stav moze izneti, samo je vazan nacin na koji se to cini. Ipak, pitam se koliko smo mi vesti u tome. Ljudi su skloni da ubedjuju druge da nisu u pravu, vazno je da njihova rec bude poslednja u razgovoru, odnose zasnivaju na pretpostavkama (a pretpostavke o tome sta druga osoba misli su neretko pogresne), sagovorniku ne dozvoljavaju da zavrsi misao do kraja, nego samo vrebaju priliku da kazu nesto na tu temu. Uz to, cesto se desava da ljudi veruju da nemaju pravo da se zauzmu za sebe, plase se konflikta, misle da ce ispasti glupi/mancori; pa odnosi ostaju nerazjasnjeni, a gorcina zbog toga sto se nismo zauzeli za sebe, velika. Dobra vest je da je asertivnost tehnika, dakle, moze se nauciti.

Ja njome nisam u potpunosti ovladala, mada sam zadovoljna kako mi ide. Trudim se da koristim izraze "ja mislim da', "po mom misljenju", "rekla bih da", "ja se ne bih slozila sa tim" i sl. Jer, ono to govorimo i jeste samo nase misljenje, a koriscenjem ovih izraza (dakle, upotreba "ja recenica") ukazuje na postovanje sagovornika i njegovog prava da ima svoje misljenje. Naravno, vazno je i da osecamo to sto govorimo, ne da te izraze koristimo iz kurtoazije. Umem nekad i da se izletim i "odbrusim", iako to osoba nicim nije zasluzila; ali kada shvatim sta sam ucinila, brzo "spustim loptu", izvinim se i razgovor nastavim normalnim tonom. Problem su mi situacije u kojima osecam da se neko prema meni neopravdano neprijatno ponasa. Tada, ili planem; ili zacutim (strah od sukoba i strah da sam mozda ja pogresno protumacija situaciju, pa cu se ogresiti o sagovornika). Medjutim, pocela sam vise da se ispoljavam u takvim situacijama. Cak i da se na kraju ispostavi da sam zapravo ja pogresno procenila sagovornikove reci, sagovornik ce reagovati i situaciju mozemo resiti na miran nacin.

Ja sam onda jedan asertivan tip

Hvala ti, naučio sam nešto novo

Ovo je odlična tema, jel znaš možda neke tehnike kako naučiti asertivnost? Mislim da je prva bitna stvar da ne uzimaš lično ono što drugi pokušava jer onda možeš da ostaneš u tom asertivnom modu

Nisam bas asertivan Mislim da se to radja sa ljubaznoscu... Mozda nisam dovoljno ljubazan...

Da, imas li neki savet kako postati asertivna licnost? Hvala!

p.s. Mislim da je ovo dobra tema

Odlicna tema.
Asertivnost znaci ukazati svakome postovanje koje mu pripada, a i izboriti se za svoje pravo.
E, sad...posto je sve u nama, u polazi od nas, prvo i osnovno sto treba da naucimo i naravno primjenjujemo jeste da postujemo sebe!
Kada shvatimo da smo bas takvi kakvi jesmo savrseni i da zavrjedjujemo postovanje, i kada pruzamo sebi ljubav koju zasluzujemo, volimo sebe, onda cemo takvom energijom i zraciti, i automatski necemo privlaciti situacije u kojima cemo morati da se ''borimo'' za svoje pravo, jer ce nam po inerciji sva nasa parava biti data bez upita da li ih zasluzujemo ili ne.

Takodje, asertivnost zavisi od naseg samopouzdanja, koje opet gradimo postovanjem i ljubavlju prema sebi.

Tipican primjer koji se uci na radionicama asertivnosti jeste kako reci ne, ili kako reagovati kada neko u redu hoce da ide preko reda, i time nas ''osteti''.

Sta biste vi uradili u takvoj situaciji? Zapitajte se i dobicete odgovor na pitanje o sopstvenom nivou asertivnosti.

Qlex rece da se to radja sa ljubaznoscu...a ljubaznost opet potice od nas samih, jer mi se ponasamo prema drugima onako kako smatramo da treba oni da se ponasaju prema nama. Da li svjesno ili nesvjesno, to je pitanje o kome svako sam treba da razmisli, i da vidi na kom je nivou, i d adokuci sta je problem, i da krene ka njegovom resavanju.

Isprcacu vam jedan primjer iz mog zivota.

Ja sam osoba sa vrlo niskim samopouzdanjem. Narocito kad se radi o kontaktu i komunikaciji u javnosti, i sa nepoznatim ljudima, kada se osjecam nezasticeno. Sto je vrlo povezano samojim niskim misljenjem o sebi. ''Nijesi dovoljno lijepa, nijesi dovoljno uspjesna, nijesi ovo i nijesi ono..'' bilo je klasicno moje razmisljanje koje me je sputavalo u mnogo cemu. A mnogo puta sam bila svjedok da sam mnogo bolja od nekoga u pojedinim stvarima, ali nijesam imala hrabrosti i samopouzdanja to da pokazem, pa sam bila gubitnik u startu, bez borbe. Sreca, pa je sve ovo proslot, tacnije jos uvijek je proces u toku, ali osvijestila sam svoje slabe tacke i probleme, pa mogu da radim na tome.
I evo najsvjezijeg primjera u kome sam morala da se izborim sa samom sobom.
Na fakultetu, na salteru studentske sluzbe ogromna guzva. Ja imam malo vremena jer moram stici na autobus, da se vratim u svoj grad, inace bih morala da cekam jos skoro dva sata. Polako se red ispred mene smanjuje, ali pojavljuje se drustvo od par momaka, koji u svoj onoj neemancipovanoj guzvi prilaze, i jedan od njih se odvaja, i prilazi redu sa strane da bi zavrsio preko reda. Po maleru, to je pored mene. Namiguje drustvu koje je malo iza, i govori kako ce zavrsiti prije reda. E u tom trenutku je kod mene ''biti ili ne biti''. Da li dopustit da neko od mene pravi budalu bez pardona, ili da reagujem, i ''izborim'' se za svoje pravo. U tom trenutku pocinjem da se tresem (i sad mi se tresu ruke od same pomisli). POdlazem trenutak kad moram da progovorim, i reagujem do posljednjeg tenutka, smisljajuci u svojoj glavi sve moguce kombinacije i redosled rijeci u jednoj recenici koju cu izgovoriti. Ja sam sledeca na redu, i momak se vec spremio da uskoci, ja skupljam svu svoju snagu i hrabrost i kaze: ''Molim te, nemoj da se guras, i da preko reda upadas prije mene, jer ja zurim, a ipak cekam.'' Naravno, ton mi nije bio ni malo moleciv, ali ni drzak i bezobrazan. Onako prijateljski strog. I sta se desava?! Momak kaze: ''u redu, izvoli''. Naravno ja nastavljam da se tresem, dolazim na red, i dok sam na salteru, i cekam da mi se zavrsi sto treba, momak pocinje i neku konverzaciju o ispitima. I sve se zavrsi u najboljem redu.
Ja sam dokazala sebi da moze sve da se rijesli lijepom rijecju, i iskrenoscu. Ponos na samu sebe mi je pokvarila cinjenica da sam o jako kasno shvatila, ali opet sam srecna jer sam naucila nesto novo, i da sam konacno pocela da postujem samu sebe onako kako treba.

Postujte sebe da bi vas drugi postovali. Ali postovanje sebe je i biti ljubazan prema drugima, jer ono sto dajete to vam se i vraca.