Forum Ratnika Svetlosti

Nedavno me je naša YT gledateljka pitala pitanje u vezi ove teme i mislim da je interesantno da o tome popričamo. Višak kila. Zašto? Odakle?
Zašto smo debeli, zašto se gojimo? Zbog čega se to dešava, naravno, sa jedne uzročne perspektive. Koji je uzrok, pravi uzrok svemu tome? Prvo je sve u glavi, pa onda u realnosti. Dakle, kada manifestujemo višak kilograma?

Celo svoje tinejdžersko doba provela sam nesrećna i debela. Bar sam ja mislila tada tako. Svaki dan sam gledala sebe u ogledalu i tražila novi razlog da se krivim, da se naružim, i da budem depresivna. Ogromni pritisak od okoline, a nikog da mi ukaže na prave odgovore, da mi ponudi rešenje... Šta da radim, da vežbam? Da trčim? Da volim sebe?
Hm... Kod mene je to bio veoma dubok kompleks, toliko jak da sam i sopstveno zdravlje ugrozila do te mere da sam još dugo nosila posledice svega toga. Samopouzdanje mi je isparilo, i krenula sam u potpuno krajnost - zatvorila sam se u sebe, i odsekla od sveta, jako dug period.
Danas, kada gledam svoju sestru, zgodnu, slatku, zdravu i prelepu, koja mi kuka kako je debela, i kako ne zna šta će sa sobom - meni dođe da vrištim! Da joj 'ulijem' u glavu svoju pamet i saznanja koja sada imam u vezi toga. Čak joj i njeni roditelji govore da ne jede toliko - roditelji!!!??? Da ne poveruješ, pa oni bi trebali da je podrže , zar ne, da je pošalju na sport, da neguju to njeno ionako lepo telo koje sada ima, a ne da joj ubacuju strahove i komplekse da bi je sačuvali od potencijalnog gojenja...
Uglavnom, koje su vaše misli na ovu temu, jako me zanima, obzirom da znamo da je sve posledica naših misli, i da iza svake fizičke manifestacije stoji solidan mentalni uzrok.

Odlicna tema za razgovor.Ja licno mislim da mi uticemo kakvi cemo biti.Sve je u snazi nase volje i interesa.Mada tu ima i veliki uticaj okoline , mislim da te okolina moze napraviti kakvim ona zeli .To kazem jer ima osoba koje zavise od tudjeg misljenja , beze od sebe, nisu spremni za promene, to su osobe koje se non stop zale na svoj izgled ili na neko drugo nezadovoljenje.
Trazice trunku nesrece u ogromnoj sreci a to sve samo da bi bili u centru paznje.
Kada nisu u centru paznje , one je pokusavaju privuci raznim nacinima.
Licno ne zavisim od tudjeg misljenja.Pratim svoje misli , imam neku zamisljenu putanju i nikakve price okoline ili bilo koga me ne mogu skrenuti sa te putanje.
A opet ima i primera gde su neke osobe ostale nezeljno debele , a kada takva osoba promeni svoj izgled , ma nemora izgled ako se oseca super u svojoj kozi , ona ce za mene biti pravi primer sasvim normalne osobe koja ispunjava svoje zelje jer prati svoj blagoslov.
Trebamo biti svoji,trebamo ici nasim putem a ne putem koji nam kroje drugi!
Kada smo prvi put udahnuli zivot , od tog trenutka smo dobili svoju putanju.Stvaraoc nam je dao zivot ali posao je ostavio na nama , mi ga trebamo odraditi i uciniti ga srecnim!
Zato upravljajte svojim zivotom.
Budite srecni i tezite ka sreci.
Budite svoji jer kljuc srece lezi u tome.Toliko od mene

Prava tema. Ja sam licno dugo godina bila bucko,ne bas preterano debela,ali prilicno okruglasta Naravno,godinama sam pokusavala sve i svasta,klasicna prica. Sada vec znam da nikako nisam uspevala da smrsam jer sam zivela u uverenju da sam ja *rodjena da budem debela* i da ce se ti kilogrami svakako jednog dana vratiti,sto je u sustini i bila praksa,jer ja oslabim 3kg a dodam 5kg. U svakom slucaju,sticajem okolnosti(nezdravih doduse..stres,nerviranje) u jednom trenutku pocela sam drasticno da mrsavim. E sad,zivot je divan kakav jeste i ja sam bas u tom periodu pocela da ulazim u ovu pricu pozitivnog razmisljanja i svega,i stala sam i zahvalila se na *novom* telu,i u skladu sa ljubavlju prema sebi,krenula sam da ga negujem. Naravno,nisam dodala ni gram,cak sam se i zategla,ma bombonica. Necu ni prestati,ja sada uzivam u svom telu.. Jednostavno,sve je u nasim glavama,i nasem umu,ali apsolutno sve

Iako nikad nisam bila bucka- takva mi je genetika, imala sam faze prezderavanja. Iako se to na meni nije videlo, znala sam da jedem toliko zbog neke vrste nezadovoljstva. Uz cokolade i ostale djakonije sve je na trenutak lepse, podnosljivije. Ljudi jedu previse zbog lose slike o samima sebi, straha, nemogucnosti da se pokrenu i urade nesto konkretno. Ne poznajem nijednu osobu sa viskom 8, 10, 15, 20 ... kg koja je srecna i zadovoljna sobom. Ako je ovo nekoga uvredilo, izvinite, nista nije receno zlonamerno. Ono unutra se vidi spolja. Uvek bilo i bice.

Ja sam godinama bila bucko, a posle porodjaja posebno, i onda sam rekla Stop tome i iz pethih zila sam se trudila i stalno sebe zamishljala kao slim i vitku i onda postepeno uz vezbanje i pravilnu ishranu izgubila sam 19 kg i sad sam prezadovoljna , sve je u glavi , rekla sam sebi nema vise izgovora od sad ce biti kako ja zelim i bilo je

Pozdrav svima

Ja sam se ugojila 30 kilograma 2011 godine, kada sam i obolela od manicne depresije. Visoka sam nesto preko 160 cm. Tacno je, strah od neuspeha i strah od drugih ljudi je koren toga, kao i samokriticnost. Poremetili su mi se i hormoni. Moja psiha je u haosu, te godine sam bila mesec dana na odeljenju psihijatrije.Sada gledam da se sastavim, malo uz pomoc strucnaka, malo uz pomoc ezoterije i ZP. Pravoslavlje me postavilo na noge, i terapija koju redovno uzimam, samo je ostao taj visak kilograma sa kojim treba da se izborim, i jos puno stvari. Divni video snimci i poucni, Vina. Hvala ti sto postojis.

Meni je obrnuta situacija
Stalno su mi govorili da sam premrsava (u jednom trenutku i jesam bila)
pa ceo zivot zelim da se ugojim, a gledam se u ogledalu i svidja mi se
kako izgledam (zvuci narcisoidno ), al stalno mi govore fale ti jos samo
dva, tri kila, i tako stalno im uvek nesto fali. I ja onda uvek hocu ta dva, tri
kila koja ne mogu da dobijem jer jedem po ceo dan al po malo i uvek sam na
51-2 kilograma na 165. I eto. I kad kazu al tebi je lakse da se ugojis nego meni da smrsam
a nije, svakom svoja muka najveca
A Primal, pooolagano samo, vidis da je vec sve krenulo na bolje cim smo svi zajedno ovde,
i caaskamo po celiii dan.
Poljubac od suuncokreta