Forum Ratnika Svetlosti

Nahttp://ratnicisvetlosti.com/clanak/priz ... se-i-meni/ moj tekst, čitateljka Suzi odgovorila je ovim komentarom:

Draga Vina, volim da slusam tvoja razmisljanja i cenim sto delis svoja iskustva ali u jednom delu ovog teksta(gde sam mozda prepoznala postupke svog deteta i sebe) malo si me nasmejala i potsetila da si mladja . Naime, jesmo svi razliciti i imamo prava da zivimo kako mislimo da treba, kako nam odgovara ali pod jednim uslovom- da i drugome time ne uskracujemo to pravo.Konkretno, ako zivis sa nekim u istom prostoru i ne smeta ti nesto sto drugome smeta(nered, dlake,…sta god), o cijem dragocenom vremenu pricamo?
Druga je stvar ako te neko( pa i majka) tera da cinis nesto sto uopste nema veze sa njim/njom, samo zato sto misli da je tako u redu iako se ne ugrozava njegovo/njeno pravo.
Svi imamo pravo da odredjujemo za sebe sto nam prija(pr.red-nered) i zato je jako lepo kada svako ima svoj prostor za svoj ‘svet’ a u zajednici nije uvek jednostavno ‘Kažete to, i nastavite da radite ono što ste i radili…’. E, sada, nadam se da nisam zvucala kao neko ko je dobio zelju da ‘oplete’ . Veliki pozdrav.

Koga mrzi da čita ceo moj tekst, reći ću da se radi o tome da kada nas neko napadne verbalno, nije bitno zbog čega, da uvek treba da izbrojimo do 10, i mirno odgovorimo na to, a ne da se 'upecamo' i pokvarimo svoju vibraciju, urličući i nastavljajući svađu.

E sad, zanima me vaše mišljenje, iskustva...Pogotovo kada živimo u zajednici, i kada osobe ne vole da se sa stola ustane posle jela, a da sudovi nosu ODMAH oprani... dok druga osoba ne voli kada se povrće i hrana ljušte i bacaju u sudoper...i sl. nesuglasice, zbog kojih ume da nastane uragan svađe i da se pokrenu mnoga dublja pitanja i krivnje. Šta činiti, kako se ponašati, dokle ide granica da zbog nekoga činimo nešto nešto, a da opet ne narušimo i neki sopstveni način kako mi volimo da obavljamo neke stvari, i šta nama smeta kod drugih.
Smatram da je ovo zaista maherska veština za savladati, jer ljudi često nemaju strpljenja, i olako se deru, prasnu i posvađaju zbog mokrog peškira koji je neko zgužvao i ostavio na mašini.
Dakle, međusobna komunikacija, imati strpljenja na izvoz, i tolerancije da eto prosto, ne živimo sami, već smo u zajednici, i gotova stvar. Bar je tako trenutno, pa zato hajde da od toga izvučemo ono najbolje iz nas, i da jednom kada možda više ne budemo živeli sa grupom ljudi, rado se setimo tog perioda i smejemo glupostima i karakteristikama naših tadašnjih cimera i nas samih.

Ja sam jedna od onih koja je imala puuuuuno cimerki tokom studija pa mogu da odgovorim na pravi nacin.
Ako si ti uredna, a druga osoba nije ili si ti drustvena, volis zurke ,okupljanja,a druga osoba ne, bojim se da tu nema pomoci. Zasto? Pa, rec je o potpuno razlicitim konceptima zivljenja, navikama i sl.I na kraju krajeva, zasto bi se neko menjao zbog tebe ili ti zbog nekog? I da, kao sto ti placas taj stan, placa i druga strana, pa koliko ti imas prava na njega, ima i on/ona. Svako radi na sebi ukoliko on to zeli, ne neko drugi.Razgovor je uvek pozeljan, ali ako je rec o potpuno razlicitim osobama, tu pomoci nema. Tacnije ima- menjaj cimerku/cimera, seli se ili ti ili oni
Ako je to iz bilo kog razloga trenutno neizvodljivo, onda pospremi sve ono sto ti smeta i nemoj se nervirati zbog neopranih sudova, prljave wc solje, razbacanih cara[a po stanu Pospremi sve to ako oni nece, jer ih ne mozes nagovoriti ako su neuredni i navikli su tako i to ne vide kao problem. Nista ne dobijas ako se nerviras i gledas haos po stanu. Kompromis sa takvim ljudima je vrrrrrrrlo tesko, nekad i nemoguce, postici. Zato cuvaj sebe i ne pokusavaj da ispravljas krive Drine. Ja jesam probala sve to i nista nisam postigla. Znala sam da je takav nacin zivota trenutan, da ce doci dan kada ce sve biti PO MOM . Sa pesmom sam prala sve te silne case, cistila, usisavala, jer ne mogu da zivim u svinjcu , ali sam znala da cu nekad biti u svom stanu gde ce sve biti kako hocu. I znas sta, bila sam u pravu!

Vina, pročitala sam tvoj tekst i osetila potpunu identifikaciju, pogotovo sa sledećim rečenicama:

"Jer realno – osoba koja je u nemiru i napada vas, nema nikakve veze sa vama. Razlozi njenih nemira i problema nemaju nikakve veze sa vama. Uvek je to nemir koji ta osoba ima sa sobom. Nešto sa čime se bori, nešto što ne želi da prihvati kao svoju odgovornost i nešto za čega bi najradije okrivila nekog drugog – Vas!"


Priznajem da se ne suzdržim uvek, ali u poslednjih dve godine koliko živim sa partnerom svađe i prepirke su postale presedani u odnosu na period u kojem sam živela sa roditeljima...Moja deviza je oduvek bila da ako ja ne očekujem od dguih da se ponašaju prema mom mehanizmu funkcionisanja, onda bi i oni mene trebalo da ostave na miru, međutim shvatila sam da to nije tako i onda sam otpisala i to očekivanje.
Moji roditelji su bili prvi koji su me napadima za moje dobro, naterali da ozbiljno promenim svoj pristup. Jer tek kad sam shvatila da što se više batrgam i ubeđujem to se gore osećam, ja sam onda okrenula drugi obraz i drugi list i odgovarala s ljubavlju i razumevanjem, a kad sam se napokon osamostalila znala sam da je moj put samo moj, i da se nisakim ne vredi objašnjavati oko svoje pogrešno shvaćene namere ili bilo čega jer samo sebe srozavaš...
Pre neki dan mi se desilo sa prijateljicom da me je napala i dok je to radila ja sam u njenim rečima osetila nemoć i nezadovoljstvo, i nisam bila ljuta već mi je bilo neprijatno zato što osećam da sam ja tu najmanje bitna, dok me ona optužuje za neku glupost koja nema veze sa izvorom njenog nezadovoljstva...Kad sam joj to rekla i ponudila se da je saslušam ako joj to treba, ona je burno reagovala da bi se sutra opet čule i pričale o izvoru nezadovoljstva...
Ljudi uglavnom ozbiljno drže do svog Ega tripa "Jao Šta mi je rekla ili rekao" pa šta? Ja svoj EgoUm držim sa podozrenjem, jer ranije kad sam ga puštala da reaguje na prvu, svaka manja rasprava mi je bila bolna i nepodnošljiva. A sad zaista uživam u sebi kada shvatam da sve te reakcije mogu da iskontrolišem, ljudi i njihove reakcije nemaju veze samnon već sa njihovim EgoUmom i njihovo nekontrolisano razmišljanje uzrokuje nekontrolisanim reakcijama, a ja uvek mogu da kad se bura stiša kažem šta imam i osetim svaki put zahvalnost i zadovoljstvo sobom

NEĆU DA SE PECAM

Cao drugari, ovo je tema sa kojom imam puno iskustva, jer sam i sama tokom studija zivela u tzv. zajednici .
I sa svima sa kojima sam nekad zivela ostala u prijateljskim odnosima jer sam prvenstveno bila vrlo tolerantna.
Kada me takve sitnice poput haosa i nehigijene iznerviraju, ja umesto da se svadjam sav taj naboj iskoristim da sredim isto brzinom svetlosti i posle samoj sebi cestitam kako sam extra vredna i brza i meni bude lepo
I jos nesto, uvek sam jedva cekala momente kada ostanem sama, to je za mene bio pravi raj, cesto sam mastala kako cu ziveti sama kada se zaposlim i tek onda bas uzivati I cik pogodi, upravo je tako, samo tada nisam poznavala ZP inace bih sada uzivala u SVOM a ne iznajmljenom stanu, ali polako, zahvalna sam na ovom svome dragocenom miru. Nema tih para kojim bi ga platila. Svako jutro dok se razbudjujem i pijem prvu jutarnju kafu, ali bas svako jutro, kroz glavu mi rodje misao: kako je meni dooobro!
Zato, samo polako, strpljen-spasen! Volim vas sve!

Zaklucak je samo 1- nema pravog, opustenog zivota sa ljudima koji su u nekom drugom filmu Da je moguc, niko ne bi mastao o danu kada ce ziveti sam ili sa nekim koga voli u svom stanu. Racunica jednostavna

ja nemam nista puno da kazem ....
sem
DA IMAM PREDIVNU CIMERKU KOJU OBOZAVAM (VEC 4 GODINA) jedno divno nasmejano stvorenje (evo je opet se smeje dok prica telefonom sa svojima) kao mala devojcica je, neiskvarena, sve delimo koliko god da je lose pogleda me i kaze :JOCO, NAJBITNIJE JE DA SMO ZAJEDNO U OVOME... koje ce da mi bude kuma posto mi je sada i mama i sestra i najveca podrska i vise od prijatelja )))
PRESRECNA sam sto sam je nasla i nedam je nizasta na svetu
joj ,prelepo je pohvaliti se time celom svetu !!!

ja sam se rasplakala....