Forum Ratnika Svetlosti

Smatra me drugom, to mi je rekla, nikako necu da odustanem ,srce mi kaze tako slusam unutrasnji glas.Sad je ljuta na mene ali mnogo mi je lakse nego da smo prijatleji? zna li ko sta?

Za mene, ljubav nikada ne ide bez prijateljstva i obrnuto. Ako sam nekome prijatelj moram ga i voljeti. Ako nekoga volim, normalno je da sam mu i prijatelj.

NemA tu univerzalnog odgovora, individualno. Neki se zaljube posle druzenja, nekima je to nemoguce, kako kome. Ja znam za jednog momka da mu se svidjam. Druzimo se par godina. Ne zivimo u istom gradu pa se ne vidjamo cesto ali se cesto cujemo, nekoliko puta nedeljno tako da sigurno mogu reci da ga poznajem. Kao muskarac, on mi se ne dopada. Nedostaje mu- ono nesto- . Bolje receno, ne nedostaje njemu nista, za neku drugu ce biti savrsen, ali nema one hemije. Zato, slusaj svoj unutrasnji glas, veruj u sebe, ali isto tako, oslusni i nju. Ne vredi upornost ako je druga osoba hladna i zeli nekog drugog. Znam da ovo nije ono sto si zeleo da procitas, ali to je moje misljenje. Ako te ne zeli kao decka, zeli te kao druga, a i to je veliko.

Kako interesantna tema

Moj partner i ja smo prvo bili najbolji prijatelji godinama, a tek onda prešli na romansu, i definitivno ne bih volela da je bilo bilokako drugačije!


Daj joj vremena, budi joj prijatelj, ne usovljavaj je, i vremenom će se okrenuti tebi, naravno, ako i ona želi isto kao i ti, što je vrlo verovatno ako ste se već 'kliknulli' kao najbolji prijatelji, romansa je samo produžetak tog odnosa, i tome daj vremena.

Samo budi strpljiv i svoj do kraja, ja sam bila isto prvo prijatelj sa svojim sadšnjim partnerom, i On je bio taj koji je pokrenuo pitanje sledećeg nivoa naše veze na šta sam ja odgovorila da smo prijatelji i da mi je to dovoljno, jer sam ga stvarno cenila kao prijatelja...a onda sam polako počela da prepoznajem svoju srodnu dušu...Uf kakva je to radost bila kad sam se na kraju otvorila i poželela isto što i on
Po meni je prijateljstvo logičan uvod u ljubav, kad nekog upoznaš kao prijetlja stekneš u njemu neku sigurnost i mislim da je sasvim očekivano da se isprva i uplašiš da to izgubiš, ali kad počneš da osluškuješ svoje biće, kad utišaš um i sve njegove uslovljene reakcije i strahove, pred tobom se otvaraju neslućeni predeli ljubavi i radosti i sve je savršeno i onako kako je i trebalo biti

Želim ti ostvarenje sveg što ti srce sluti

Hvala vam na ovome, znaci mi mnogo..

[quote="sreca"]Smatra me drugom, to mi je rekla, nikako necu da odustanem ,srce mi kaze tako slusam unutrasnji glas.Sad je ljuta na mene ali mnogo mi je lakse nego da smo prijatleji? zna li ko sta?
Pozdrav......zanimljiva je tema i volio bih da ti kažem svoje mišljenje o tome. Meni se desilo isto kao tebi, ali, pogađaš, nije uspjelo. To je bilo u srednjoj, zaljubim se u drugaricu....nikad tako nisam bio zaljubljen u neku curu. Moja taktika je bila : 'bićemo prijatelji dok ona ne skonta da se ložim na nju'......i tako bili smo 'prijatelji' godinu dana dok se nije smuvala s drugim likom za koga se kasnije i udala. To ti je život, ja bio kukavica, ona fol nije primjećivala i ćao. Moraš biti otvoren, riješi ti što prije, bolje ćeš se osjećati u svakom slučaju. Ako budete zajedno- bingo, ako ne nije smak svijeta, bar nećeš gubiti više vrijeme. Žena ima više nego piva(nek se ne uvrijede dame) U svakom slučaju srećno:)

SVE JE MOGUĆE!!! (Sve što si u stanju da zamisliš Univerzum je u stanju da ti isporuči)

Naravno da je moguca ali samo pod jednim uslovom - DA OBOJE TO ZELITE.

Vina i ja smo dokaz