Forum Ratnika Svetlosti

Proucavajuci Zakon privlacnosti shvatio sam da skoro svaka osoba koja ga svjesno upotrebljava, prije ili kasnije, naleti na period sumnje u sve. Cesto su to periodi ogromnih razocarenja, mada se meni desilo nesto drugacije. Objasnicu ukratko, cilj teme je da napisete kako ste prebrodili periode kada vam se cini da nista ne stima.

Naime, uz pomoc afirmacija i dnevnika zahvalnosti kreirao sam zivotnu situaciju kakvu zelim. Promijenio fakultet, sredio odnose sa prijateljima, poboljsao finansijsku situaciju, bavio se trcanjem, sportom. Kako sam bio zadovoljan time, odlucio sam da je vrijeme da poradim na ljubavnim vezama, jer smatram da je covjek spreman za vezu tek kad je zadovoljan sobom. Nekoliko sedmica sam vizualizirao svoju idealnu partnerku, mada sam vise generisao osjecaje kakve bi volio da imam pored nje.

Medjutim, prvo sam bio iznenadjen kada sam sasvim slucajnu upoznao takvu osobu, ali sam kasnije shvatio da prezivljavam period u kome moram da ojacam. Pao sam u depresiju, sapunska nemoguca ljubav mi se dogodila, nisam znao sta cu od sebe. U tom periodu sam posumnjao u sve, bio jako mrzovoljan, ponekad i pod velikim stresom. Samo godine prethodnog rada na sebi donjele su mi spas od toga, ne smijem ni da pomislim kako bi se "izvukao" sa nekadasnjim stepenom svijesti.

Poenta je u tome da nam Univerzum cesto generise situacije i dogadjaje koje ce nam na kraju donijeti napredak u nekom smislu. Problem je sto mi u tim trenucima ne vidimo dalje "od svog nosa", ali nakon nekog vremena sve postane jasnije. Ja sam shvatio da mi Univerzum zeli pokazati kako da imam vise samopouzdanja kada su djevojke u pitanju, sto ce mi sigurno znaciti nekada. Ocigledno nisam bio spreman za to, vec sam sada generisao iskustva koja ce mi pomoci da budem makar malkice bolja osoba.

Koja su vasa iskustva sa "crnim" danima/periodima?

Za takve situacije Louise ima jednu jako dobru afirmaciju: Sve se događa u pravo vrijeme i na pravom mjestu.
Ponavljam to svaki puta kada osjetim da mi vibracija opada. Do sada, u ovih 1,5 godinu koliko radim na sebi, spustila sam se samo do neutralnosti.

Negde sam procitala, da sto vise radis igra postaje teza ali ja verujem da zaista sve zavisi od nas samih koliko ce negativna misao trejati, okrenem je ili jednostavno ne zelim da slusam, pustim muziku, afirmisem..sta god mi pomogne u tom trenu prosto osetim sta mi treba.


Mnogo je mocna ta afirmacija Lujzina " Sve sto treba da znam otkriva mi se, sve sto mi je potrebno dobijam u pravo vreme...." ja volim dodati ni minut pre ni minut kasnije

Kad god imam ovakve periode , zadrzim u sebi misao : ovo ce me osnaziti ... I onda je sve vredno i truda i vremena ...

Zaboravio sam napomenuti, cilj ove teme je da pokazemo svima da nismo mi nikakvi ljudi koji "zive u oblacima sa andjelcicima", vec da i mi imamo periode razocarenja i kusnje. Ovdje naravno ne smatram da smo "mi" napredniji i bolji od drugih ljudi, vec jednostavno zivimo drugacijim zivotom.

Jao jao jao Samo kad pogledam naziv teme zaboli me hahaha

Ovo je tako dobra tema i tako potrebna i ovo što si rekao u prethodnom postu je jako bitno:

Sunrise wrote:nismo mi nikakvi ljudi koji "zive u oblacima sa andjelcicima"

Ovo ne da je tačno nego pogađa pravo u centar. Ono što kažu nije poenta u tome šta ti se dešava nego kako ti reaguješ na to.
Što više se širiš u životu to ti dolazi više stvari s kojima treba da se izboriš i zato se mnogi ljudi odlučuju za život po principu ne treba mi ništa jer ne želim da platim bilo kakvu cenu. A drugi put je da prigrlimo svoja razočarenja i svoje sumnje i da radimo na njima.
Ovo može biti toliko bolno kao da te nešto fizički boli, ja sam iskusio bukvalno fizički bol (glava, vrat, oči, pluća, grudi) u momentima kada sam doživeo svoja najveća razočarenja. Ali istrajnost me je dovela do toga da mogu da se suočim sa bukvalno bilo čim što mi se desi. Da, patim. Da, boli me. Da, teško je. Ali me to više ne zaustavlja. Naučio sam da me to neće ubiti - nego baš naprotiv - da će me izgraditi i pripremiti za još veće izazove.

Kada Vam se desi budite hrabri, podignite glavu i samo razmišljajte najpoztivnije moguće u tom momentu. Zvuči lako mada nije.
Definitino ne ide sve u oblačićima i čak ima i većih izbočina na putu kada ubrzate svoj vorteks, ali nam to uvek daje mogućnost da još više porastemo u svakom smislu.

Mislim da kad stekneš dovoljno znanja i informacija, shvatiš Univerzalne zakone prema onome tko mi jesmo i koji nam je cilj, kada uspješno reprogramiramo pogrešne obrasce naše podsvijesti, nema povratka na staro. To se jednostavno ugradi. Ali ako mislite da Univerzalne zakone percipirate samo kao "Duha iz Aladinove svjetiljke"koji ispunjava vaše želje, to će ići teže. Jer Univerzalni zakoni su velika i opširna znanost i ti principi se moraju ugraditi u život i navike bez obzira na okolinu.

Sumnjamo uvek kada nam nešto nije jasno, a razočarani smo kada smo očekivali nešto drugo, ili bržim tempom a to nas dovodi do nestrpljenja i to je koren.
Dajte vremena svakoj promeni.
U kritičnom peridu ili situaciji budite posmatrač svoga filma, koji upravo snimate, kažem promatrač, bez kritike i osude, kao da se to nekome drugom dešava. možete se iznenaditi, koliko toga možete videti.
Može pomoći iskren razgovor sa sobom i pozitivan fokus.
U svemu teškom ima nešto dobro, a to je promena koja se upravo dešava, jedino nas naš unutrašnji otpor dovodi do toga da promena boli,a ne mora biti tako.

By leci at 2009-01-17

By leci at 2009-01-13

Periodi sumnje su samo to ...periodi.
Prvo bude 90% vremena, pa 80%, pa 30%, pa 20%...pa nula.

i onda nema sumnje. samo znanje. sa dokazima u meni, ne toliko oko mene. mada se i oko mene svet menja.
I onda shvatim da je 90% sumnje i 0,1% zapravo isto. Ili jesi, ili nisi.

Za mene je NULA sumnje bila najveca odluka u zivotu. Pre toga sam imala faze "testiranja zakona privlacnosti", tipa, hocu li dobiti lutku za rodjendan ili ne.
Tek kad sam se odlucila za nulu sumnje, krenula je prava zurka!

Danas mi je taj dan...sto vise radim i trudim se ..cini mi se sve teze i teze....po citav dan se afirmisem, radim "healig codes", promenila sam nacin razmisljanja milion posto....ali bolest napreduje i napreduje, slomi me svakog trenutka kad pomislim da pobedjujem.....
ne znam....mozda noc odnese ovaj osecaj bespomocnosti.... mozda je sutra TAJ dan.......