MODERNA BASNA
Posted: 15 Nov 2012, 19:39
MODERNA BASNA
Uvek sam voleo basne, da ih slusam i da ih citam. Nisam verovao da zivotinje zaista mogu da govore...mozda i mogu, verovatno da se nekako sporazumevaju izmedju sebe ali da ljudi mogu da ih razumeju...svasta. I pored toga sam voleo basne i u svojoj masti sam prihvatio tu ideju da mogu i da govore. Voleo sam ih kao dete ali i kasnije. Pricao sam ih i mojoj deci, bas onako kako sam ih i ja cuo. Sa unucima je sasvim druga prica, oni to ne kupuju, pa sam morao i basne da zamenim raznim pricama stvorenim u mojoj masti. Slusali su, smejali se i posto sam iste price morao da ponavljam, ispravljali me kad god bi nesto izmenio. Tako sam polako zaboravio basne i naravno i samu zamisao da zivotinje mogu da govore. Tako je sve bilo do proslog leta kada mi se jedna mecka pojavila na vrata. Posto mi je sledila i krv i sve ostalo u meni, verovatno se sazalila na mene i pocela da me redovno posecuje. Dala mije do znanja da ne trebam da se bojim i da ima prijateljske namere. Posto ja rado prihvatam prijateljstvo njene posete su postale redovne, lepo bi se posluzila sa jagodama iz moje baste i onda sela i pricala samnom. Jeste, bas lepo pricala, zasto nebiste verovali? Ovo je moja virtualna prica, prica moje maste gde je sve moguce. Kafu nikada nije htela jer kaze da mecke ne piju kafu. Tako sam kroz njenu pricu saznao o raznim zbivanjima iz obliznje sume.
Najcesce mi je pricala o jednom starom medvedu koga je smatrala vrlo cudnim. Zalila se da on nece nista da ima sa okolnim meckama, kojih je po njenoj prici bilo prilicno po okolnim sumama.
“Znas, volim sa tobom da pricam.”
“Znam”, rekoh ja
“E onda cuti i slusaj, nekako si mi simpatican a umes i da slusas...a mnoge stvari nesmem ni da poverim tamo gore kod nas, cela bi suma brujala. E bas da znas da si mi simpatican i mnogo mi licis na Brad Pita”
“Ha, ha, ha, ha, bas na njega?”
“Cuti bre i smej se kad ja odem ako ti jos uvek bude smesno. Bas na njega, sinoc sam gledala jedan njegov film na nasoj MedaTV i kazem mojim drugama, bas isti ti, Oboje imate glave, oci, tela i ma da vi ljudi svi izgledate isto, moram priznati da si ti mnogo zgodniji. To nije vazno, svi ste vi ruzni. Puno me potsecas na onog naseg starog medveda i on je cudan kao i ti. Da niste braca? Znam da niste, on je mnogo lepsi. Dobar je i prihvata prijateljstvo i moje a drugih mecki ali nece nista da ima sa nama.”
“Kako to mislis?”
“Eto bas tako. Nas nekoliko smo se ponudile da mu se nadjemo, da mu ocistimo malo pecinu, pospremimo ali on nam odbrusi da i sam moze to sve a za ostalo smo matore. Zamisli molim te, mi matore a neke smo i 20 godina mladje od njega.”
“Hm...”
“Nema tu hm, on nije normalan ili se ne ponasa normalno. Doduse mi smo mu dale do znanja da to nasta on, Boze me oprosti, aludira nije normalno u nasim godinama a pogotovo u njegovim. Nece da shvati da sve ima godine kada je normalno, vrlo cudan.
Tako je dane provodio sedeci ispred svoje pecine, sve dok se ne pojavi jedan prodavac, znas oni sto idu od vrata do vrata. Bila je to lisica i nagovori ti ona njega da kupi kompjuter...od tada postade jos cudniji...ode na tamo neki internet...zevao buljio u tu cudnu kutiju i naleti na neku Medvedju kafanu. Vide da ima tamo dosta pesama i pronadje svoju omiljenu Zenicemo medveda, medveda, kraj golema jezera...i to je bilo i za nas prijatno da slusamo.
Svima nam je bilo drago da se on zabavlja. Ostao je dobar komsija ali je nekako poceo da gleda i dalje od komsiluka...setao se potom Medanetu i zasvrlja u pogresan komsiluk...tamo gde ni maldji medved nebi zalutao...pronasao neke vucice...zivahne, pune zivota i bas mi onomad rece da ni njemu ni njima uopste nisu vazne godine vec neka hemija, slicnost...osecaju neku energiju koja ih povezuje. Svasta, mator medved gotova robija. Ovo bas ne razumem ali sam cula da vi ljudi tako kazete.
Volela bi da znam kako da mu dokazem da su vucice - vucice, da im prija da privuku neciju paznju pa makar to bio i matori medved...da im je to zabavno...bas to virtualno i da ipak u realnosti odu kod njinih vukova. Nece da slusa, kaze da je ova drugacija. Sta mu ja mogu? Da, jos mi rece da ako nemoze da ima ono sto on zeli onda mu netreba niko. Nece da se ugleda na ostale medvede, cak i mladje od njega. Normalni medvedi koji tacno znaju sta u kojim godinama pada. Shvatili su to i lepo sede, najedu se, spavaju pa opet jedu i opet spavaju i zive “normalan” zivot.
Ja se zapricala pa zamalo da propustim na Medoviziji vazan show : Kako najlakse pronaci med.
Navraticu ja ponovo a ti spremi neko meze, ispeci malo slanine...i ne zboravi med.
Ajd’ uzdravlje.”
“Vazi, nego cekaj malo. Kakve ova prica ima veze samnom?”
“Razmisli malo...cao.”
NARAVOUCENIJE: NE SLUSAJ NIKADA MECKE!
Uvek sam voleo basne, da ih slusam i da ih citam. Nisam verovao da zivotinje zaista mogu da govore...mozda i mogu, verovatno da se nekako sporazumevaju izmedju sebe ali da ljudi mogu da ih razumeju...svasta. I pored toga sam voleo basne i u svojoj masti sam prihvatio tu ideju da mogu i da govore. Voleo sam ih kao dete ali i kasnije. Pricao sam ih i mojoj deci, bas onako kako sam ih i ja cuo. Sa unucima je sasvim druga prica, oni to ne kupuju, pa sam morao i basne da zamenim raznim pricama stvorenim u mojoj masti. Slusali su, smejali se i posto sam iste price morao da ponavljam, ispravljali me kad god bi nesto izmenio. Tako sam polako zaboravio basne i naravno i samu zamisao da zivotinje mogu da govore. Tako je sve bilo do proslog leta kada mi se jedna mecka pojavila na vrata. Posto mi je sledila i krv i sve ostalo u meni, verovatno se sazalila na mene i pocela da me redovno posecuje. Dala mije do znanja da ne trebam da se bojim i da ima prijateljske namere. Posto ja rado prihvatam prijateljstvo njene posete su postale redovne, lepo bi se posluzila sa jagodama iz moje baste i onda sela i pricala samnom. Jeste, bas lepo pricala, zasto nebiste verovali? Ovo je moja virtualna prica, prica moje maste gde je sve moguce. Kafu nikada nije htela jer kaze da mecke ne piju kafu. Tako sam kroz njenu pricu saznao o raznim zbivanjima iz obliznje sume.
Najcesce mi je pricala o jednom starom medvedu koga je smatrala vrlo cudnim. Zalila se da on nece nista da ima sa okolnim meckama, kojih je po njenoj prici bilo prilicno po okolnim sumama.
“Znas, volim sa tobom da pricam.”
“Znam”, rekoh ja
“E onda cuti i slusaj, nekako si mi simpatican a umes i da slusas...a mnoge stvari nesmem ni da poverim tamo gore kod nas, cela bi suma brujala. E bas da znas da si mi simpatican i mnogo mi licis na Brad Pita”
“Ha, ha, ha, ha, bas na njega?”
“Cuti bre i smej se kad ja odem ako ti jos uvek bude smesno. Bas na njega, sinoc sam gledala jedan njegov film na nasoj MedaTV i kazem mojim drugama, bas isti ti, Oboje imate glave, oci, tela i ma da vi ljudi svi izgledate isto, moram priznati da si ti mnogo zgodniji. To nije vazno, svi ste vi ruzni. Puno me potsecas na onog naseg starog medveda i on je cudan kao i ti. Da niste braca? Znam da niste, on je mnogo lepsi. Dobar je i prihvata prijateljstvo i moje a drugih mecki ali nece nista da ima sa nama.”
“Kako to mislis?”
“Eto bas tako. Nas nekoliko smo se ponudile da mu se nadjemo, da mu ocistimo malo pecinu, pospremimo ali on nam odbrusi da i sam moze to sve a za ostalo smo matore. Zamisli molim te, mi matore a neke smo i 20 godina mladje od njega.”
“Hm...”
“Nema tu hm, on nije normalan ili se ne ponasa normalno. Doduse mi smo mu dale do znanja da to nasta on, Boze me oprosti, aludira nije normalno u nasim godinama a pogotovo u njegovim. Nece da shvati da sve ima godine kada je normalno, vrlo cudan.
Tako je dane provodio sedeci ispred svoje pecine, sve dok se ne pojavi jedan prodavac, znas oni sto idu od vrata do vrata. Bila je to lisica i nagovori ti ona njega da kupi kompjuter...od tada postade jos cudniji...ode na tamo neki internet...zevao buljio u tu cudnu kutiju i naleti na neku Medvedju kafanu. Vide da ima tamo dosta pesama i pronadje svoju omiljenu Zenicemo medveda, medveda, kraj golema jezera...i to je bilo i za nas prijatno da slusamo.
Svima nam je bilo drago da se on zabavlja. Ostao je dobar komsija ali je nekako poceo da gleda i dalje od komsiluka...setao se potom Medanetu i zasvrlja u pogresan komsiluk...tamo gde ni maldji medved nebi zalutao...pronasao neke vucice...zivahne, pune zivota i bas mi onomad rece da ni njemu ni njima uopste nisu vazne godine vec neka hemija, slicnost...osecaju neku energiju koja ih povezuje. Svasta, mator medved gotova robija. Ovo bas ne razumem ali sam cula da vi ljudi tako kazete.
Volela bi da znam kako da mu dokazem da su vucice - vucice, da im prija da privuku neciju paznju pa makar to bio i matori medved...da im je to zabavno...bas to virtualno i da ipak u realnosti odu kod njinih vukova. Nece da slusa, kaze da je ova drugacija. Sta mu ja mogu? Da, jos mi rece da ako nemoze da ima ono sto on zeli onda mu netreba niko. Nece da se ugleda na ostale medvede, cak i mladje od njega. Normalni medvedi koji tacno znaju sta u kojim godinama pada. Shvatili su to i lepo sede, najedu se, spavaju pa opet jedu i opet spavaju i zive “normalan” zivot.
Ja se zapricala pa zamalo da propustim na Medoviziji vazan show : Kako najlakse pronaci med.
Navraticu ja ponovo a ti spremi neko meze, ispeci malo slanine...i ne zboravi med.
Ajd’ uzdravlje.”
“Vazi, nego cekaj malo. Kakve ova prica ima veze samnom?”
“Razmisli malo...cao.”
NARAVOUCENIJE: NE SLUSAJ NIKADA MECKE!
Ali metafora je prava 
ocekujem jooos.