Forum Ratnika Svetlosti

zdravo
imam jedno pitanje sa kojim se borim vec danima, skoro sam shvatila da moje drugarice sa kojima se druzim 8 godina (od srednje skole ) imamo totalno razlicita misljena o za mene vaznim stvarima u zivotu. Sve to mi nije smetalo do sada , ali sada kada je doslo do konkretnih situacija koje se ticu njihovis zivota, one imaju totalno drugaciji stav od mene , ja ne mogu da ih podrzim (moj mozak se protivi tome, ma koliko se trudila) a ne mogu ni da prekinem da se vidjam sa njima jer mi je stalo do njih i brinem da ne pogrese jer ih i suvise volim da bih mirno gledala kako gdese.
moje konkretno pitanje je : KAKO DA PRIHVATIMO ODLUKE DRUGIH BLISKIH LJUDI IAKO SMATRAMO DA GRESE ?
KAKO DA NASTAVIM NORMALNU KOMUNIKACIJU KAO DA SE NISTA NIJE DESILO ... VREME ? VREME NISTA NE MENJA, PROSTO SE RAZLIKUJEMO.

Draga Jovana,
ako tvoje drugarice misle da su srecne ili da ce se usreciti sa svojim postupcima, misljenjima ili cime vec treba da ih pustis!
Ako ih volis i tebi je u interesu da su srecne. Naravno da treba da kazes svoje misljenje ali samo kao misljenje ne kao ultimatum ili sl. a sta god one radile nemoj osudjivati vec podrzavaj. Ja jako dugo imam takav odnos sa svojim drugaricama. a kad neka i "pogresi" nadjem joj se ne kao rame za plakanje vec kao neko ko ce joj reci da se to desilo bas za njeno dobro, iskustvo vise, da je sad jaca i skenem joj misli na nesto lepo, smeh i zabavu! I nikada joj/im nista ne prebacujem i nikada im ne dozvoljavam da misle lose o sebi posle egativnih iskustava. I uvek im kazem da ih Volim!
Podji od sebe, ako ti tvoje unutrasnje bice govori da treba nesto da uradis i sl. a drugi ti govore suprotno, ako poslusas druge da li se osecas euforicno, srecno? Naravno da ne, a cilj nam je da Uvek i svi budemo srecni.
POzz

Slazem se u svemu sto si rekla.
Nekada se radilo o sitnicama, momcima, nebitnim malim svakodnevnim nesuglasicama ... kako vreme prolazi ,sazrele smo i dosle su na red bitne zivotne odluke (udati se ili ne, odseliti se u drugi grad zbog posla, beba...) E to su vaznije stvari nego koju boju karmina staviti kad izlazis u grad
Kada dodju na red tako vazne zivotne odluke mislim da ja nemam sta bilo kome da kazem, SAMO MOGU DA PODRZIM, a u sustini uopste ne podrzavam.
ja sam takva da podrzavam svaku razliku medju ljudima (gej, vegan, hipik, ateista, rom, musliman....svi si mi ok) , moje drugarice su veoma razlicite od mene i verovala sam da je to dobro jer sam pored njih videla stvari iz vise razlicitih uglova a ne samo iz svog ... Sada se pitam da li sam bila u pravu? izgleda da ne mozemo da funkcionisemo sa ljudima razlicitim od sebe ma koliko da ih poznajemo,razumemo i pre svega VOLIMO...

Na sta mislis kada kazes da se pitas da li si bila u pravu? Ja mislim da zahvaljujuci svim tim razlicitostima si samo obogatila zivot. Naravno da mozemo da funkcionisemo sa svima! Sta tebi zapravo smeta? Da li mozda kod svojih drugarica ne volis nesto u cemu vidis sebe?
Mislim da trebas biti zahvalna na bogatsvu koje ti prijateljstvo pruza, pa naravno da smo svi razliciti, ali ako kazes da podrzavas razlike budi dostojna svojim recima.
Ja imam brata, od istog smo oca i majke a tako razliciti, kroz odrastanje smo se cak i tukli i nikada se zajedno nismo igrali isl. ....sada, sada smo jedno drugom najbolji drug i drugarica, osoba od poverenja i podrske bez obzira na uspone i padove....
Opusti se i uzivaj sa svojim drugaricama, ako imate oprecna misljenja takve prilike zaobidjite... ali se podrzavajte bez obzira da li slavite ili placete....
Ja oko sebe imam sirok dijapazon jakoooo razlicitih ljudi od prijatelja, preko porodice, poznanika , kolektiva sa posla..... ponekad me neko od njih iznervira , stavom, recima, ponasanjem isl. ali samo na kratko, ja tada sebi kazem da mene ne moze niko iznervirati, jer ja biram da sam opustena i vesela
Izaberi i ti :-*
pozz

Sada shvatam da je bilo u afektu sve sto sam napisala hvala ti !
ja biram njude iz svog okrozenja (to se odnosi na prijatelje , sestra se voli ona se ne bira ) po tome koliko je ko dobar kao osoba, po tome sta ima u srcu i glavi, spoljasnost me ne zanima nimalo ... dobar odabir okruzenja mnogo utice na zivot, na srecu, na sigurnost... bilo mi je zao sto sam pogresila u vezi svoje drugarice koja se pedstavljala drugacije i BUM! pukla sam odjednom ALI NIJE KRIVA ONA, JA SAM KRIVA JER SAM OCEKIVALA DRUGO OD NJE , IDEALIZOVALA SAM JE BEZ POTREBE
tako da je ona obrisana sa spiska prijatelja a ja sam srecna sto je vise nece biti tu da mi kvari pre svega moj mir a onda i dobro raspolozenje... tesko mi je da ljude obrisem sa liste u mom zavotu ali vise volim sebe (mozda sam sebicna ali je tako )
ponovo sam ok, uravnotezena , mirna i srecna ... necu da mi nesto i neko to pokvari , sebicno ga cuvam...
hvala ti na pazanji i razumevanju :***** ...

... a da jos nesto !
>> Da li mozda kod svojih drugarica ne volis nesto u cemu vidis sebe?<<
ne, ja u njima trazim da vidim sebe , makar delic sebe ... ko ne voli sebe ne voli ni druge
i >> ali ako kazes da podrzavas razlike budi dostojna svojim recima<<
podrzavam sve spoljasne stvari koji dopiru od dobre namere i dobrih ljudi koji su to u svojoj dusi. ko ima samo dobru nameru a ne lose u sebi moze da bude zadovoljan i srecan sobom i to da prenese na druge i svoje okruzenje, nebitno koju muziku slusa i kome se bogu moli po meni iz ciste glave i bez losih misli samo covek moze da bude zaista srecan (kao malo dete ) sve ostalo je maskiranje stvari a ja necu maskembal u svom okruzenju
ne zmeri mi, molim te, ja samo necu da ja maskiram stvari (sreca, sreca, radist ) i da zamisljam da je sve ok , kad nije ... moram da rascistim sve sa sobom...inace se gomila, stavlja pod tepih i pravi mi konfuziju u glavi a ja to ne zelim ...
hvala ti sto si mi se umesala u misli i pomogla mi da resim neke stvari :****

ja necu maskembal u svom zivotu. To si napisala. Slazem se sa tobom sto posto. Ovako, ako osecas da ne mozes jasno da kazes sta mislis i osecas povodom necega, nesto tu nije kako treba, iskreno i cisto kao sto treba da bude u prijateljskim odnosima. Svi se mi menjamo vremenom, sazrevamo, ucimo, gresimo...Ako osecas da se gusis u nekim odnosima, da nisi svoja, trenutak je da to priznas sebi i malo se distanciras i shvatis da li je neko druzenje vredno ili ne

hvala LINDA !
samo sto je proces u mozgu u kome se ja preispitujem da li sam upravu prevelik ocigledno je iz svog ovog teksta koji sam ispisala
distanciranje je dobra stvar USVAJA SE ! inace bi me grizla savest ,kao po obicaju kada sa nekim ne razgovaram ili se jako posvadjam, a volim ga.
:*

OPROSTILA SAM SEBI,NJOJ, SITUACIJI,SVEMU.... ZABORAVILA!
sve je uredu i jos bolje nego sto je bilo )))))))
hvala na komentarima ljudi :******