NAJVAZNIJE JE DA SE DOBRO OSECAMO
Posted: 21 Aug 2012, 07:15
NAJVAZNIJE JE DA SE DOBRO OSECAMO
Prilično je poznato da sam optimista i kao takav pristalica pozitivnog razmišljanja. Zato ne izbegavam mogučnost da potstreknem na pozitivno razmišljanje svakoga ko u sebi ima makar trunku pozitivnosti. To mi je i danas namera a posebno da ilustrujem šta je to što zovemo pozitivno.
Moja definicija pozitivnog je sve ono što nas čini zadovoljnim, sve što nam pomaže da se osećamo dobro. U zadnje vreme sam nekako počeo da izbegavam sve što liči na rad u kući. Zamislio sam se oko toga i konstatovao da to mora da bude nešto negativno a ako je negativno onda ja moram da se osećam vrlo loše zbog toga. Počeo sam da ispitujem svoja osećanja, gledao na sav taj krš po kući i zaprepastio se, uopšte se nisam loše osećao a logično bi trebao. Kada počne da se stvara nered ako se stvari ne rasklone odmah sve to postane kao neki deo nameštaja, nekako normalno da bude razbacano svuda kao da je uvek tako bilo. Ali a uvek postoji neko iznenađujuće „ali“ uopšte se nisam loše osećao i čak šta više osećao sam se vrlo dobro srčući kafu uz cigaretu, gledajući televiziju.
Za trenutak sam zamislio kako bi se osećao ako sada šutnem sebe u zadnjicu i nateram da počnem da sve uredim. Hm, uopšte se nebih dobro osećao, osećao bih se loše, znači to bi bilo negativno. Dali ja zaista hoću negativnost u svome životu? Apsolutno ne. Sutra će doći novi dan i možda će biti pozitivno osećanja oko spremanja. Može se desiti da se sutra stvori neko ko će to sve lepo urediti a to bi mi pomoglo da se još bolje osećam. Ipak, za svaki slučaj sam pogledao po kući. Po podu dovoljno mesta za još više krša. U lavabou sudovi koji još uvek mirišu pozitivno, još ne smrde a drugi potpuno prazan, pored toga čistih sudova još ima dovoljno za nedelju dana. Opran veš još uvek stoji nesavijen i stavljen gde treba da ide a toliko sam puta već rekao „ovo treba da se savije“, baš kao i da nisam rekao. Opet sam se osećao dobro jer sam konstatovao da ću sve to upotrebiti za nekoliko dana pa zašto i rasklanjati. Još sam se bolje osećao jer znam da nema nikoga ko će mi išta zameriti. Pozitivnost na visokom nivou, može još jedna kafa.
Setio sam se svog automobila koga sam preko noći parkirao napolje van garaže. Toliko je pljuštala kiša pa sam odlučio da štedim na prirodnim resorsama i dobio ideju da kiša može da ga opere. Ne da ga je oprala nego ga i nekoliko puta isprala i opet sam se osećao dobro jer je auto bio čist. Pored toga nisam upotrebljavao vodovodsku vodu, znači pumpe za vodu su manje radile i potrošile manje, generatori u električnoj centrali su imali manje opterećenje i pottrošili manje goriva. Sve je to samo sve više i više povećavalo moje dobro osećanje i raspoloženje. Dali je moguće biti pozitivniji?
Pošto je auto već bio napolju rešio sam da spremim garažu. I to se već zadnjih 5 godina rešavam ali nikako da nadjem vremena. Od kada sam kupio novi auto postojala je mogućnost da mogu i da ga zagrebem a to nikako nebi stvorilo pozitivno raspoloženje. Znači taj posao bi trebao da mi stvori pozitivno osećanje. Navalio sam i nećete verovati šta sam sve tamo našao, čak i mnoge stvari koje nisam nigde mogao da pronadje a sve je počelo samo sa tim što sam privremeno spustio negde u garaži. Onda su došle druge privremeno spuštene stvari koje su zatrpale prve. Sve sam te privremeno spuštene stvari privremeno stavio u drugu sobu pored garaže koja je deo suturena moje kuće. Pogledao sam i uopšte se nije moglo primetiti koliko sam još stvari natrpao tamo. Znači da je OK a i onako je to samo privremeno jer ću trebati da sredim i tu prostoriju. Videću kad, možda čak i ove godine.
Ušao sam u garažu ponovo i moram priznati da sam se divno osećao, lepo čisto, vidim sve zidove pa sam se čak potsetio da je pod betoniran što već dugo nisam mogao da vidi od peska koji točkovi unesu. Toliko sam se pozitivno osećao da sam zaželeo da se i ja uselim u garažu. Pošto nisam ništa skuvao za večeru a da nebih počeo sa negativnošću kao nemam šta da jedem, rešio sam da idem u restoran na večeru. To je zahtevalo da se presvlačim a baš mi se nije to radilo, odlučim da trknem do radnje i kupim nešto. U radnji nisam ništa našao što bi mi se jelo ali samo pozitivno, naći ću već nešto. Naravno da sam našao, kupio sam tortu i cigarete. Tako sam za večeru imao tortu a za dezert cigarete. Zaista sam se divno osećao.
Nadam se da će neko moći da iz ovoga nauči kako serija mogućih negativnih misli može da pretvori u pozitivne. Proveo sam divno romantično veče sam sa sobom.
Jedino što sam sada u dilemi, dali da parkiram kola u garažu jer će se ponovo zaprljati pa ću kroz koju godinu morati ponovo da je čistim. Još ću razmisliti o tome a možda i neću. Razmišljanje je naporno a nekako, kafa, cigareta i razmišljanje ne idu zajedno.
Zika Popovic
27 avgust 2007
Sorrento, BC
Prilično je poznato da sam optimista i kao takav pristalica pozitivnog razmišljanja. Zato ne izbegavam mogučnost da potstreknem na pozitivno razmišljanje svakoga ko u sebi ima makar trunku pozitivnosti. To mi je i danas namera a posebno da ilustrujem šta je to što zovemo pozitivno.
Moja definicija pozitivnog je sve ono što nas čini zadovoljnim, sve što nam pomaže da se osećamo dobro. U zadnje vreme sam nekako počeo da izbegavam sve što liči na rad u kući. Zamislio sam se oko toga i konstatovao da to mora da bude nešto negativno a ako je negativno onda ja moram da se osećam vrlo loše zbog toga. Počeo sam da ispitujem svoja osećanja, gledao na sav taj krš po kući i zaprepastio se, uopšte se nisam loše osećao a logično bi trebao. Kada počne da se stvara nered ako se stvari ne rasklone odmah sve to postane kao neki deo nameštaja, nekako normalno da bude razbacano svuda kao da je uvek tako bilo. Ali a uvek postoji neko iznenađujuće „ali“ uopšte se nisam loše osećao i čak šta više osećao sam se vrlo dobro srčući kafu uz cigaretu, gledajući televiziju.
Za trenutak sam zamislio kako bi se osećao ako sada šutnem sebe u zadnjicu i nateram da počnem da sve uredim. Hm, uopšte se nebih dobro osećao, osećao bih se loše, znači to bi bilo negativno. Dali ja zaista hoću negativnost u svome životu? Apsolutno ne. Sutra će doći novi dan i možda će biti pozitivno osećanja oko spremanja. Može se desiti da se sutra stvori neko ko će to sve lepo urediti a to bi mi pomoglo da se još bolje osećam. Ipak, za svaki slučaj sam pogledao po kući. Po podu dovoljno mesta za još više krša. U lavabou sudovi koji još uvek mirišu pozitivno, još ne smrde a drugi potpuno prazan, pored toga čistih sudova još ima dovoljno za nedelju dana. Opran veš još uvek stoji nesavijen i stavljen gde treba da ide a toliko sam puta već rekao „ovo treba da se savije“, baš kao i da nisam rekao. Opet sam se osećao dobro jer sam konstatovao da ću sve to upotrebiti za nekoliko dana pa zašto i rasklanjati. Još sam se bolje osećao jer znam da nema nikoga ko će mi išta zameriti. Pozitivnost na visokom nivou, može još jedna kafa.
Setio sam se svog automobila koga sam preko noći parkirao napolje van garaže. Toliko je pljuštala kiša pa sam odlučio da štedim na prirodnim resorsama i dobio ideju da kiša može da ga opere. Ne da ga je oprala nego ga i nekoliko puta isprala i opet sam se osećao dobro jer je auto bio čist. Pored toga nisam upotrebljavao vodovodsku vodu, znači pumpe za vodu su manje radile i potrošile manje, generatori u električnoj centrali su imali manje opterećenje i pottrošili manje goriva. Sve je to samo sve više i više povećavalo moje dobro osećanje i raspoloženje. Dali je moguće biti pozitivniji?
Pošto je auto već bio napolju rešio sam da spremim garažu. I to se već zadnjih 5 godina rešavam ali nikako da nadjem vremena. Od kada sam kupio novi auto postojala je mogućnost da mogu i da ga zagrebem a to nikako nebi stvorilo pozitivno raspoloženje. Znači taj posao bi trebao da mi stvori pozitivno osećanje. Navalio sam i nećete verovati šta sam sve tamo našao, čak i mnoge stvari koje nisam nigde mogao da pronadje a sve je počelo samo sa tim što sam privremeno spustio negde u garaži. Onda su došle druge privremeno spuštene stvari koje su zatrpale prve. Sve sam te privremeno spuštene stvari privremeno stavio u drugu sobu pored garaže koja je deo suturena moje kuće. Pogledao sam i uopšte se nije moglo primetiti koliko sam još stvari natrpao tamo. Znači da je OK a i onako je to samo privremeno jer ću trebati da sredim i tu prostoriju. Videću kad, možda čak i ove godine.
Ušao sam u garažu ponovo i moram priznati da sam se divno osećao, lepo čisto, vidim sve zidove pa sam se čak potsetio da je pod betoniran što već dugo nisam mogao da vidi od peska koji točkovi unesu. Toliko sam se pozitivno osećao da sam zaželeo da se i ja uselim u garažu. Pošto nisam ništa skuvao za večeru a da nebih počeo sa negativnošću kao nemam šta da jedem, rešio sam da idem u restoran na večeru. To je zahtevalo da se presvlačim a baš mi se nije to radilo, odlučim da trknem do radnje i kupim nešto. U radnji nisam ništa našao što bi mi se jelo ali samo pozitivno, naći ću već nešto. Naravno da sam našao, kupio sam tortu i cigarete. Tako sam za večeru imao tortu a za dezert cigarete. Zaista sam se divno osećao.
Nadam se da će neko moći da iz ovoga nauči kako serija mogućih negativnih misli može da pretvori u pozitivne. Proveo sam divno romantično veče sam sa sobom.
Jedino što sam sada u dilemi, dali da parkiram kola u garažu jer će se ponovo zaprljati pa ću kroz koju godinu morati ponovo da je čistim. Još ću razmisliti o tome a možda i neću. Razmišljanje je naporno a nekako, kafa, cigareta i razmišljanje ne idu zajedno.
Zika Popovic
27 avgust 2007
Sorrento, BC