DA SAM JUČE UMRO..
Posted: 19 Nov 2012, 05:56
DA SAM JUČE UMRO...DANAS NE BIH BIO ŽIV
To nebi bilo nimalo lepo, mislim to da nisam danas živ...neverujem da bi to mnogo voleo. Osim toga ni moje ime nebi vise odgovaralo pa bi morao da ga menjam i verovatno bi, umesto Živorad bilo Mrtvorad. Pa da znaš, to ime nebi nekako bilo zgodno za kraću formu. Kako bi me zvali? Mrtvi, hej Mrtvi...a kako bi ja znao da baš mene zovu kad bi se u toj dijaspori, tamo gore, mnogi odazvali na to ime. Ne verujem da bi se na to navikao...sve ostalo bi išlo. Već sam dva puta emigrirao i nije mi uzelo dugo da se adaptiram ali ime je posebna priča a zvali su me svakojako. U Nemačkoj su me zvali Ciforad i Šika ali moram da priznam da su se bar trudili da prelome jezik.
Neznam dali su Kanađanji lenji ili koji im je ali većina se nisu ni potrudili da izgovore moje ime, tako da su mi menjali ime često i bio sam Zoro, Jim i par drugih. Pošto najčešće nisam reagovao kad me neko zove, moj poslovođa na poslu me je pitao za sugestiju kako da me zovu. Dobio sam ideju da to bude Žika, naravno pošto oni nemaju Ž ime je bilo Zika...nije radilo ni to jer su izgovarali Zajk ili Zajka a meni se nije sviiđalo. Onda smo izbacili 'a' i ostalo je Zik. Nema problema, izgovaraju perfektno ali vrlo brzo su počeli da me zovu Zig i još brže se to pretvorilo u Zigy (Ziggy). Tako sam bio Ziggy puno godina i sam sam se navikao na to ime dok jednog dana nisam rešio i počeo da insistiram da je moje ime Žika. Teško je to išlo dok jednog dana nisam dobio ideju. Kad neko nije mogao da izgovori moje ime onda bi rekao da je u redu da me zove kako hoće ma da me moji prijatelji zovu Žika i nemaju problem sa izgovorom. To je pomoglo i velika većina me najzad zove Žika. Bilo je tu i zabavnih momenata jer ovaj klinac koji uporno živi u meni i nekontrolisano se probije dobija svakojake ideje. Kad se neko saplete na Ž ja bi rekao, obrati pažnju i nekoliko puta ponovio Žiiiiii - ka i onda insistirao da ponavlja posle mene. Ako bi tu bilo prisutno više od jedne osobe onda bi rekao a sad svi zajedno, Žiiika. Obično bi se to pretvorilo u smeh. I tako malo kroz smeh i zabavu postadoh ponovo Žika.
Auuuuuuuuuuu, jel sam se to ja otkačio ili mi se mozak okliznuo? Pogledah u naslov i videh da ovo moje pisanje nema veze sa naslovom. Šta li sam hteo da pišem? Ama, setiću se ja, znam, malo sam se okliznuo...pa i napolju je sneg, led, klizavica. 'Ajde onda da pišem još malo dok se ne setim.
Vozim ja danas auto, pa naravno i mi imamo automobile, nije to samo slučaj u Srbiji, jedino mi nevozimo 'mečke'. Gledam televiziju i čudim se. Neznaš koji je auto skuplji od kojega. Video sam da su cene približne cenama ovde i znam da su plate tamo male i pitam se odakle toliko automobila? Sećam se, kad sam živeo tamo, da kad neko uspe da kupi Fiću cela porodica godinama ide bez gaća. Nešto se promenilo sada ili možda nije. Možda još uvek važi ono staro 'Malo radi, puno kradi i pošteno živi'. I u ono staro vreme je Mercedes bio najpoželjniji pa je bio i moj san i dok sam vozio NSU Princ ja sam zamišljao da je 'Mečka'. Kad pomenuh mečka setih se šta je bilo sinoć. Ta vožnja koju pomenuh malopre može i da sačeka.
Dok sam sinoć bio u važnoj Skype konverzaciji sa vrlo važnom osobom, čuo sam da je nekoliko puta nešto lupalo na kućnom zidu. Konstatovao sam da je to bio vetar i nisam više obraćao pažnju na to. Jutros sam video tragove u snegu, medveđe tragove, što znači da me je sinoć opet posetila mečka. Pored zida imam vinovu lozu na kojoj je ostalo još po neki grozd i ona se propinjala da ga dohvati. Ta poseta nije čudo jer sam i ranije imao takve posete ali me je zaista začudilo da ne spava. Ovo je vreme kad medvedi odu u njihova skrovišta i prespavaju zimu. Možda me je sanjala i to je probudilo pa je trknula da me vidi.
Izgubio sam želju i volju da se ičega više setim pa neka ostane takav naslov. Uopšte ne mogu da se setim šta sam hteo da pišem pa ako se kasnije setim pisaću pod nekim drugim naslovom, uostalom naslov i nije važan za moja pisanja, ionako skačem sa jedne na drugu. Polako, polako...mislio sam da skačem sa jedne na drugu temu. Uostalom ovaj naslov je potpuna istina, da sam juče umro danas sigurno ne bih bio živ. Neverujem da bi i sutra bio živ.
Još nešto sam hteo da kažem ali ne mogu da se setim šta. Uostalo, baš lepo, opširno i u detalje sam pisao o svemu. Ovo je specijalan stil pisanja i zove se ubijanje dosade. Heh, ipak sam se vratio na temu, dosada je umrla.
To nebi bilo nimalo lepo, mislim to da nisam danas živ...neverujem da bi to mnogo voleo. Osim toga ni moje ime nebi vise odgovaralo pa bi morao da ga menjam i verovatno bi, umesto Živorad bilo Mrtvorad. Pa da znaš, to ime nebi nekako bilo zgodno za kraću formu. Kako bi me zvali? Mrtvi, hej Mrtvi...a kako bi ja znao da baš mene zovu kad bi se u toj dijaspori, tamo gore, mnogi odazvali na to ime. Ne verujem da bi se na to navikao...sve ostalo bi išlo. Već sam dva puta emigrirao i nije mi uzelo dugo da se adaptiram ali ime je posebna priča a zvali su me svakojako. U Nemačkoj su me zvali Ciforad i Šika ali moram da priznam da su se bar trudili da prelome jezik.
Neznam dali su Kanađanji lenji ili koji im je ali većina se nisu ni potrudili da izgovore moje ime, tako da su mi menjali ime često i bio sam Zoro, Jim i par drugih. Pošto najčešće nisam reagovao kad me neko zove, moj poslovođa na poslu me je pitao za sugestiju kako da me zovu. Dobio sam ideju da to bude Žika, naravno pošto oni nemaju Ž ime je bilo Zika...nije radilo ni to jer su izgovarali Zajk ili Zajka a meni se nije sviiđalo. Onda smo izbacili 'a' i ostalo je Zik. Nema problema, izgovaraju perfektno ali vrlo brzo su počeli da me zovu Zig i još brže se to pretvorilo u Zigy (Ziggy). Tako sam bio Ziggy puno godina i sam sam se navikao na to ime dok jednog dana nisam rešio i počeo da insistiram da je moje ime Žika. Teško je to išlo dok jednog dana nisam dobio ideju. Kad neko nije mogao da izgovori moje ime onda bi rekao da je u redu da me zove kako hoće ma da me moji prijatelji zovu Žika i nemaju problem sa izgovorom. To je pomoglo i velika većina me najzad zove Žika. Bilo je tu i zabavnih momenata jer ovaj klinac koji uporno živi u meni i nekontrolisano se probije dobija svakojake ideje. Kad se neko saplete na Ž ja bi rekao, obrati pažnju i nekoliko puta ponovio Žiiiiii - ka i onda insistirao da ponavlja posle mene. Ako bi tu bilo prisutno više od jedne osobe onda bi rekao a sad svi zajedno, Žiiika. Obično bi se to pretvorilo u smeh. I tako malo kroz smeh i zabavu postadoh ponovo Žika.
Auuuuuuuuuuu, jel sam se to ja otkačio ili mi se mozak okliznuo? Pogledah u naslov i videh da ovo moje pisanje nema veze sa naslovom. Šta li sam hteo da pišem? Ama, setiću se ja, znam, malo sam se okliznuo...pa i napolju je sneg, led, klizavica. 'Ajde onda da pišem još malo dok se ne setim.
Vozim ja danas auto, pa naravno i mi imamo automobile, nije to samo slučaj u Srbiji, jedino mi nevozimo 'mečke'. Gledam televiziju i čudim se. Neznaš koji je auto skuplji od kojega. Video sam da su cene približne cenama ovde i znam da su plate tamo male i pitam se odakle toliko automobila? Sećam se, kad sam živeo tamo, da kad neko uspe da kupi Fiću cela porodica godinama ide bez gaća. Nešto se promenilo sada ili možda nije. Možda još uvek važi ono staro 'Malo radi, puno kradi i pošteno živi'. I u ono staro vreme je Mercedes bio najpoželjniji pa je bio i moj san i dok sam vozio NSU Princ ja sam zamišljao da je 'Mečka'. Kad pomenuh mečka setih se šta je bilo sinoć. Ta vožnja koju pomenuh malopre može i da sačeka.
Dok sam sinoć bio u važnoj Skype konverzaciji sa vrlo važnom osobom, čuo sam da je nekoliko puta nešto lupalo na kućnom zidu. Konstatovao sam da je to bio vetar i nisam više obraćao pažnju na to. Jutros sam video tragove u snegu, medveđe tragove, što znači da me je sinoć opet posetila mečka. Pored zida imam vinovu lozu na kojoj je ostalo još po neki grozd i ona se propinjala da ga dohvati. Ta poseta nije čudo jer sam i ranije imao takve posete ali me je zaista začudilo da ne spava. Ovo je vreme kad medvedi odu u njihova skrovišta i prespavaju zimu. Možda me je sanjala i to je probudilo pa je trknula da me vidi.
Izgubio sam želju i volju da se ičega više setim pa neka ostane takav naslov. Uopšte ne mogu da se setim šta sam hteo da pišem pa ako se kasnije setim pisaću pod nekim drugim naslovom, uostalom naslov i nije važan za moja pisanja, ionako skačem sa jedne na drugu. Polako, polako...mislio sam da skačem sa jedne na drugu temu. Uostalom ovaj naslov je potpuna istina, da sam juče umro danas sigurno ne bih bio živ. Neverujem da bi i sutra bio živ.
Još nešto sam hteo da kažem ali ne mogu da se setim šta. Uostalo, baš lepo, opširno i u detalje sam pisao o svemu. Ovo je specijalan stil pisanja i zove se ubijanje dosade. Heh, ipak sam se vratio na temu, dosada je umrla.
a takodje da me vratis u moje dane boravka u Nemackoj. Tamo su mlade dame oslovljavali sa gospodjice i naravno obavezno prezimenima i to persiranjem. Moje devojacko prezime im je zadavalo muke te su ga imedju ostalog hteli i prevesti bukvalno na nemacki. Ja sam bila uporna i trazila od njih u potpunosti da izgovore - Bozic - rekavsi da je to samo jedna rec koju oni mogu da nauce u poredjenju da sam ja naucila njihov ceo jezik, nisam se uopste odazivala ni na jednu drugu izgovorenu improvizaciju 
i upalilo je. 
