Forum Ratnika Svetlosti

SREĆNICI
by Zika Popovic on Friday, December 3, 2010 at 6:43pm ·

Odavno nisam razmišljao, dali zbog velike vrućine ili Bog zna zbog čega ali nisam i kao rezultat toga nisam ni pisao. Znam da je svet zbog toga vrlo malo izgubio ili nije baš ni malo. Eto jutros, kao grom iz vedrog neba, počeo sam da razmišljam čim sam se probudio i to me je zadržalo malo duže u krevetu. Obično, čim oči otvorim ja odmah ustanem, skoro iskočim iz kreveta. Neko mi je to lepo objasnio da je to na psihološkoj bazi, da imam fobiju da ču pronaći nekoga u krevetu i u tom strahu izletim iz njega pre nego što se rasvestim. Ne verujem puno u to, nisam baš previše plašljiv i ne verujem da bih iskošio iz kreveta ma da to može da bude vrlo dramatično. Zamislite kojiki bi to bio šok, uveče zaspite sami a ujutru, dok se teglite, ruka dodirne nešto i ko zna šta bi se tu desilo. Verovatno bi se ukočio od straha. Ne daj Bože (dugog čekanja). Tako sam i sinoć legao i po prvi put od kada sam sam, nacentrirao sam svoju pozadinu na sredinu kreveta, levu nogu stavio u levi ćošak kreveta, desnu u desni. Tako sam i ruke raširio, svaku u drugi ćošak i ličio sam na DaVinčijevu sliku-simbol. Do skoro sam uvek ležao na mojoj strani kreveta i obilazio oko njega da dodjem do svoje strane. Jutros sam se probudio u istom položaju. Protegljio sam jednu nogu, pa drugu, pa onda ruke i ostale tegljive delove tela. Baš mi je prijalo, bilo mi je lepo i konstatovao sam da je zaista lepo kad se probudimo živi. Rešio sam da ostanem još malo u krevetu ali sam za svaki slušaj proverio dali je neko pored mene. To je verovatno bila fobija jer da je bio još neko, imala bi mesta samo da leži preko mene a to bi verujem osetio.



Setio sam se svih nesrećnika koji pate, tugiju, koji su uvek žalosni, sa nesrećnom sudbinom, koji uvek nešto izgube. Kako oni ne realizuju koliko su ustvari srećni. Kako bi se osećali da se probude i realizuju da nisu živi? Stavite sebe u poziciju, polako se budite, probate da se protegljite ali uzalud, ništa se ne mrda. Posle jadikovanja i proklinjanja sudbine i svakoga koga poznajete i ne poznajete još uvek tražite krivca što vam se ništa ne mrda. Najzad shvatate da mora da ste krenuli na put u bolji svet ali naravno niste vi te sreće. Našli ste se na plafonu i pratite šta se dole dogadja. Nastala je velika uzbuna svi trče i niko nezna šta da radi. Žena kuka i ne može sebi da oprosti što vam je sinoć rekla „Crko dabogda“. Gledate u vaše telo dole na krevetu i nemožete da razumete zašto niste voleli to telo a baš mu ništa ne fali. Ceo život vam prolazi kao film a vi samo klimate glavom i promrmljate „trebao sam to da uradim... i to...i to“. Vrlo brzo shvatate šta je u stvari život. Nije uopšte komplikovan sami ste ga iskomplikovali. Nemorate da spoznate patnju da biste bili srećmi. Nemorate da upoznate mržnju da biste voleli. Ne morate da zavolite tugu da biste bili radosni. Ne trebate da čekate da vam se sudbina osmehne, osmehnite se vi. Ako vam se život ne svidja i voleli bi da ga promenite, promenite način svoga mišljenja i način gledanja na život. Ako hoćete da budete cenjeni i voljeni morate da cenite i volite sami sebe. Neprijatelje u životu sami stvarate svojim stavom prema drugima. Ako tražite krivca za zlu sudbinu potražite ga u sebi. Energijom svojih misli i želja sami odredjujemo sudbinu.



Juče je istorija, sutra je budućnost a danas je realnost života Ne živite u prošlosti, živite danas a kako živite danas će vam odrediti budućnost. Namere, misli i želje vam oblikuju život. Nemojte propustiti da zagrlite i poljubite voljenu osobu danas jer sutra možda neće doči. Onome koga volite recite to danas. Odajte zasluženo priznanje, pohvalu, posetite prijatelja danas. Ne ostavljajte da uživate jednog dana kad ... jer će danas otići u nepovrat. Naravno da svi imamo Slobodnu Volju i možemo da živimo kako hoćemo. To je u redu ako za posledice ne okrivljujemo nekog drugog.

Uh Žiko, u svakoj vašoj rečenici sam se pronašla, dok sam čitala post, imala sam utisak da ste meni lično pisali, divno rečeno,... veliki pozdrav

Samo napred LELA, korak po korak, nekad manji a nekad veci i ne okreci se, ne gledaj unazad.

Žiko, meni je toliko fascinantno da čitam tvoje pisanije, jer ti toliko znaš da uživaš u malim sitnim stvarima u trenutku, da je to toliko meni inspirativno, pa uživam do mile volje.
Naravno čoveku mora biti puno toga jasno o životu, da bi mogao biti tako opušten kao ti i to je zaista divota. nekako sve što pišeš, ja ti verujem i to je to!
Super si Žiko!
Pozdravljam te puno, puno!

Leci, šta drugo reći nego hvala a možda još puno hvala. Cenim tvoje mišljenje, rado čitam tvoje tekstove jer plene tolerancijom i zrače ljubav.
Do sada sam naučio u životu da je opuštenost vrlo važna jer napetost nas ne vodi nigde i sprečava nas da budemo ono što jesmo.
Male stvari, svaka sitnica su vrlo važne jer se od njih stvara velika slika.
Puno srdačnih pozdrava od mene i KLinca a on ti uzvraća grudvu.

Da, opuštenost je dragocena i neophodna, e... učim se tome od tebe Žiko!

Žiko da znaš da i ja cenim tvoje mišljenje! Ovo nije neko kulturno uštogljeno uzvraćanje, već potpuna istina.
Divim se tvojoj opuštenosti, oštrini vida istine, tvom humoru i sve o čemu govoriš govoriš na tako jednostavan i mudar način, da nikada ništa od tebe ne dolazi iz pametovanjai, već iz mudrosti tvoga iskistva, tvoga bića. Učim puno toga od tebe!
Puno te pozdravljam, preko okeana i preko mora, tebe i klinca, ljubim vas!

Ja sam večeras bila u šetnji i imala sam razgovor sa mojim nefizičkim prijateljima od dva sata. I u jednom trenutku dok smo nešto pričali o životu oni meni kažu: "Žika je danas napisao...to i to, a to znači to i to...!"
Žiko, postali ste inspirativni čak i anđelima čuvarima. Pozdrav!

Član 257

Vrlo interesantno i fascinirajuce. Lepo je setati sa takvim prijateljima.
Danas sam pisao na temi "Srodne duse" a ovde sam juce samo odgovorio na Lecin post. Mozda su tvoji prijatelji mislili na ono drugo pisanje.
Jos samo da kazem da nema potrebe za persiranje.
Veliki pozdrav tvojim prijateljima i tebi.

Kroz temu koja je bila u toku, moji prijatelji su mi rekli: "Evo, kako je Žika napisao, zamisli da se ujutro ne probudiš u svom telu nego da posmatraš sebe odozgo. Zamisli da je ovde kraj putovanja, kako bi tada razmišljala?" A ja sam rekla:"Htela bih da se opet vratim na zemlju jer postoje mnoge stvari koje sam htela da iskusim i probam!" A oni su rekli:"Pa, ljudi zato i dolaze, jer te stvari koje žele da iskuse nikad ne prestaju. Zato nije ni važno gde ćeš da se rodiš i kako, važno je da nastavljaš da kušaš sve blagodeti zemaljskog života."

I meni je sve imalo smisla.
Inače, tema je bila biznis , jedno dva sata biznis saveta odozgo!

Draga Član 259,

Pokušaću da najkraće što mogu i najjednostavnije opišem kako ja shvatam naš život ovde u momentu u kome smo.
Život je vrlo jednostavan ali mi ljudi imamao tendenciju da ga komplikujemo.
Zato ja biram najjednostavnija rešenja za sve izazove na koje nailazimo a za sva spoznanja najviše slušam svoj unutrašnji glas jer verujem da me vodi pravim putem do ispunjenja svega šta trebam da uradim u ovom životu.
Došli smo u ovaj život sa jednim glavnim ciljem da kroz evoluciju duha popnemo svoj duh i svesnost na viši nivo.
Što god smo uspešniji u tome sve čemo manje morati da se reinkraniramo i sve će nam jednostavniji biti sledeći život sve dok ne postignemo potpunu svesnost i završimo sa ciklusom radjanja i smrti.

Ma da smo svi u suštini isto jer dolazimo od istog ''Izvora'' u fizičkom životu smo vrlo različiti pa će i taj ciklus za nekoga trajati duže a za nekoga kraće. Ja Život posmatram kao školu i svi imamo isti cilj ( da uspešno završimo školu), svaki izazov je kao ispit i ako smo naučili lekciju onda idemo dalje a ako nismo onda moramo ponovo na isti ispit. Ako padnemo nije tragedija, tragedija je ako ne ustanemo, otresemo prašinu i produžimo dalje.

Pre nego što smo došli u ovaj fizički svet sami smo odabrali ovaj život i šta trebamo da kroz njega popravimo. Svakoga ko je deo našeg života smo sami odabrali uzajamnim sporazumom. Svako ima svoju ulogu kao što i mi imamo ulogu u životu drugih. Zato svi učimo i inspirišemo se jedni od drugih, pomažemo jedni drugima pa čak i nejnepoželjnija osoba, koja nam nanese čak i bol je odigrala ulogu u našem životu i trebala nas je nečem naučiti. Kada smo stupili u fizički svet dobili smo veo zaborava i ne sećamo se toga. Takodje smo dobili i Slobodnu Volju da sami izaberemo način našeg putovanja i svakog momenta, za svaku odluku imamo najmanje dva izbora i tako sami izaberemo pravi put. Ako izaberemo pogrešan put onda će nas staza ponovo dovesti na staro mesto gde ponovo trebamo da odabiramo i tako sve dok ne naučimo i zapamtimo greške. Kako bi to moj Klinac (dete u meni) rekao - ''Dragi moj, debelo si se zeznuo i sada pamet u glavu za sledeći put''.

Draga moja, napisala si ''Žiko, postali ste (štamparska greška, treba da stoji POSTAO SI, samo za potsećanje) inspirativni čak i anđelima čuvarima''. Kao što sam već rekao, svi mi inspirišemo jedni druge a sve inspiracije dolaze sa jednog istog mesta,
Pozdrav