Forum Ratnika Svetlosti

Ćao svima!
Ja sam evo već duže vreme u tom divnom procesu promena i mogu reći da uživam u svim stvarima i vežbama koje primenjujem i svakim danom stvarno napredujem. Moj život se stvarno dosta izmenio i poboljšao na svim nivoima i znam da ima još da se radi, sve je to veoma uzbudljivo, ali postoji nešto što mi pada teško pa me interesuje da li je neko od vas prošao neko slično iskustvo.
A to je da sam ja, od kada je sve počelo da se menja u mom životu i od kada sam uporna u svojoj želji da se promenim što se očigledno i dešava i to je super, ali ja sam u tom procesu izgubila skoro sve prijatelje oko sebe. Mnogo razmišljam o tome i shvatam da to i treba tako, da sam se ja promenila i da su oni kao neko ogledalo stare ja. Ali sa druge strane toliko se trudim da ih ne izgubim, ali sve se proredilo i nekako kao da sam život ne dozvoljava naše susrete. Kada se i vidimo što se dešava nakon velikog napora ja jednostavno i shvatim da u tim odnosima nemam šta da tražim. Strašno mi je ponekad žao jer se osećam kao da sam napustila nekoga, kao da sam ih izdala. Ali sa druge strane meni stvarno više ne prijaju ti stari načini, i kod svih njih sada kada malo više znam neke stvari, vidim staru sebe i prepoznajem sve i neću to. Sa druge strane dobijam komentare da sam se izolovala i sl. A onda, ipak, javili su se neki drugi ljudi, novi, malo drugačiji.
Da li se i nekom od vas to dogodilo? Ja se samo trudim da se ja prvenstveno osećam dobro pa ne znam zašto se najčešće osećam kao da više ne pripadam tim ljudima i dosta prazno nakon tih susreta. To nisu loši ljudi i ja ih volim ali stvarno mi ne prija da sebe preispitujem svaki put nakon susreta. Da li je i to jedan deo starog života koji moram da pustim?

caos !
ja ti uglavnom napisem po nesto kada vidim tvoje pitanje jer sam prosla slicnim putem vec i od prilike te razmemem pa zato
prosto, kada si bila kao tvoji prijatelji koje si tada privukla zracila si tako kao oni (imam par depresivnih i pesimisticnih drugarica koje sam upoznala kada sam se ja tako osecala), sada kada si se promenila privlacis drugacije ljude koji lice na novu tebe:) to je dokaz da si se promenila i da si uspela jeeee !
ne kaze se bezveze sa kim si -takv si . Moji prijatelji sa kojima i zivim su moje ogledalao (sto puta mi se dogodilo da kada trazim savet od njih dobijem identicnu recenicu koju sam ja njima dala i kazu mi to su moje reci da me podsete cime sam im pomogla) moja mala ogledalca
a pesimiste, namcore i depresivce ma koliko ih voleli mozemo samo da ih volimo a da ih promenimo ne, odbijaju, kada bude vreme promenicese ako zele na bolje po njih i ja cu biti presrecna
jednom sam cula Vinu o tome kako prica da je za njiovu promenu najveci podstrek nase dobro raspolozenje i da ce nauiciti od nas sta je najbolje za njih gledajuci nas uotalom sta dajes to i dobijes za uzvrat tako je, valjada uvek

:*

hvala ti na brzom odgovoru Sinoć sam se toliko preispitivala nakon jednog susreta da sam morala malo sa nekim da rasčistim neke činjenice
Ja izgleda sve potpuno razumem nego treba malo vremena da se prihvati. Prosto mi je iznenadjujuća ta promena, što me mnogo raduje i osećam sve to, što je super!
I stvarno verujem da se svi međusobno privlačimo. Što je još veće iznenađenje meni bilo jeste kakva sam ja ustvari bila jer sada posmatrajući većinu starih prijatelja, jasno uočavam sebe.
ne, ja ni ne želim nikoga da menjam, niti da gnjavim druge. Samo treba da prihvatim tu promenu kod sebe, to treba da mi bude bitno a ne da se stalno preispitujem. Ali kao što vidim, na dobrom sam putu
proces se odvija kako treba
hvala puno

ja sam bila i gora od tebe kada sam napisala temu prijateljski odnosi procitaj ako imas vremena
dok sam ja shvatila o cemu se radi 6 puta me je glava zabolela od otpora prema tome koji sam osecala
sada bih najradije obrisala ovu temu , ali neka, nekome moze da posluzi
sve se odlicno zavrsilo, to je proces koji moramo da osetimo na svojoj kozi
na dobrom si putu
samo tako nastavi :*

sada vidim da sam mogla da se nadovežem na već postojeću temu. Pročitala sam ono što si napisala i to je sve veoma slično. Takođe mislim da je i distanciranje dobro, kao što je neko već preporučio, pa makar na neki period. Sada moram da slušam sebi, pa šta bude. Prvi put stavljam sebe na prvo mesto, pa me sva ta novina veoma začuđuje
hvala ti na podršci mnogo mi znači

ali se postepeno distanciraj ... nista odjednom i dok sto posto ne budes sigurna da ne zelis vise neke ljude u svom zivotu ...
nemoj da donosis odluke ako ces se kasnije kajati zbog toga
sve ide svojim tokom
:*

da naravno. na neki način sam ja to i započela.
Sve ide svojim tokom u pravu si!

I ja imam pitanje iz ove oblasti. Naime, sa svojom najboljom drugaricom sam, izgleda, suvise cesto pretresala njene probleme, jedne te iste. Vremenom sam ostala bez ideje sta da kazem na njemu pricu i to je pocelo da me opterecuje, po principu, ja njena najbolja drugarica ne znam sta bih joj rekla; kakva sam onda ja to najbolja drugarica. Cesto mi ona i sama kaze da nema potrebe nista da joj odgovaram (daleko smo pa o tome uglavnom komuniciramo putem SMS-a, da drugi ljudi ne bi slusali razgovor) i da joj je lakse vec samim tim sto mi je ispricala; ali ja ne mogu da se otmem utisku da moram da imam odgovor na to.I sada imam problem. Kako da se oslobodim ideje da ja moram uvek da imam odgovor na sve sto se tice situacija u kojima se nalaze moji prijatelji? Mislim da je ovaj moj "zahtev" nerealan, a ne znam kako da ga se oslobodim.

joj,mila Mila
i ja imam slican problem sto na sva pitanja ja moram da imam odgovore (sto se i vidi iz prilozenog )
hvala dragom Bogu imam puno bliskih drugarica, imam malo daljih od tih bliskih drugarica i poznanice
-moje bliske drugarice (kojima sam godinama ja privukla) su devojke koje su u svemu ispunjene i fenomenalne i jako srecne u zivotu
-malo dalje(bliske drugarice) sa njima vremenom sam shvatila da nismo na istoj vibraciji ali one devojke nisu krive sto ja negujem pozitivu a one negativu i to nije razlog kada mi nista nisu skrivile da ja prekinem kontakt sa njima
-sa poznanicama ne govorim puno, samo povrsno

e te "malo dalje bliske drgarice" (ima ih par)su te sa kojima imam slican problem koji ti imas ! ja sam se sa njima nekada druzila i bila bliska i jos smo u kontaktu (ali mnogo manje) one su ostale zarobljene u svojim problemima ili samo jednim problemima koji ja slusam godinama (uglavnom vezan za momke) jedna ista prica svaki put ....
ja sa njima pokusam da govorim pozitivno ,( naci ces drugog decka, zivot je lep, zaposlices se, nije tacno da je kriza i da nema para....) odbijaju da slusaju !
e onada okrenem po njihovom i govorim (za njihovo dobro) nikada ti neces da nadjes decka jer si ruzna i glupa i nista ne valjas i bla bla (ali udavim time ponovim to 10 puta u pola sata i tako par puta kad se vidimo znaci udavim!)i onda ona krene da se brani da je pametna i lepa , ja opet navalim na isto da ponavljam ono sto ona prica (NEBI LI CULA SEBE STA GOVORI) dok se ona ne iznervira, sama to pokrene u sebi i kaze da je lepa pametna da nije on jedini na svetu ! e onda joj tek kazem ako tako nastavis da govoris stvarno ces da privuces da to bude tvoja istina.
ako to ne uspe a ponovim ga par puta, onda je ostavim onda nema pomoci nikakve sa moje strane i polako pocinjem se pomalo udaljavam jer ne mogu da funkcionisem sa njim ali mogu da popijem kafu ponekad!
onda nemam sta da uradim za nju.
sve to mojoj mami kad primenjujem na mladjoj sestri izgleda kao veliko mucenje za nju, ali tako mora i da ponekad zaboli one koje volimo da bi im pomogli (kao medicinska sestra bodem ljude i male bebe kada dajem injekcije njih boli ali ja im pomazem)
ljudi vole da se saosecas sa njima ili da ima kazes "ma naci ces posao" ," ma voli on tebe nece da te ostavi" i ONI to stalno trze da im govoris (da im dajes potvrdu za bilo sta) a ustvari te vremenom vise i necuju ....
GARANTUJEM DA KADA ME NEKO PITA STOTI PUT "hocu li ja iakada naci posao, sve je izgubljeno" ja odgovorim "naci ces posao ti " ON ME APSOLUTNO NE CUJE !!!
ALI GARANTUJEM !
kao da je nasao posao vec kada ja kazem da ce naci i opusti se ! a to ne moze tako! moram da ih iznerviram da bi sami PREDUZELI NESTO.
... I NA KRAJU BUDE
drugarica: "jer sam ti rekla da cu naci posao a ti kazes da sam ja glupa. e pa zainat sam ga nasta. da ti dokazem da mogu. "
a ja se samo nasmejem
nikada nisam mislil da nece da nadje posao
samo sam je maLo podstakla da radi na tome , pa makar izinata meni,ona je uspela a to mi je bio cilj
kazem joj "svaka cast! uspela si! ajde da castis" ! i tek posle joj kazem da nikada nisam sumljala u nju

MOLIM TE, ako nisam u pravu sa ovim sto koristim kao nacin da POKRENEM druge , reci mi gde gresim
ali mogu ti reci da je ishod do sada bio SKORO uvek pozitivan NA VECINU LJUDI ALI IMA I ONIH KOJI ODBIJAJU SVE
ALI SMS PORUKAMA JE TO TESKO I NEIZVODIVO TO MORA DA SE CUJE DA TI NJU ZADIRKUJES I DA SE SMESKAS I PODSMEHUJES I UNESES POTPUNO U TO(neces da nades decka jer nemas lep nos a i kosa ti je uzasna, debela si i bas si upropastila te nokte a i ona sama vidi da ne mislis tako ) ...

Zasto sam znala da ces bas ti da odgovoris .

Drugarica o kojoj konkretno pricam nije uopste negativna osoba, ali imala je puno problema u jednoj oblasti zivota, pravih problema, i dugo smo razgovarale o tome. S' tim da ona to sama nikad nije radila na nacin da me opterecuje, jos dok smo se vidjale svakodnevno bilo je to na fazon "eto ispricala sam ti, sad mi je lakse". Ali drugacije je kada ja tu osobu mogu da zagrlim i na taj nacin joj pruzim podrsku. Ovako imam osecaj da moram da kazem nesto, cak i onda kada jednostavno nemam sta da kazem na tu temu, tj. vec sam sve rekla. Taj osecaj me bas opterecuje, a cini mi se da je poceo da mi se razvija kao uverenje, dakle uopste prema prijateljima. Ja sam ranje smatrala da je pravi prijatelj osoba koja treba da resava probleme svojih prijatelja. Posle (pre nekoliko godina) sam to modifiovala u ideju da je moje da saslusam, kazem sta imam i onda ih pustim da sami rese probleme. Pretpostavljam da je ovakva moja trenutna situacija "ostatak" uverenja da treba da resavam tudje probleme, a ne bih da se vratim u tu fazu .