VELIKI TOČAK ZVANI ŽIVOT
Posted: 26 Feb 2013, 20:09
VELIKI TOČAK ZVANI ŽIVOT
Krajevi uopšte ne postoje jer je svaki kraj početak nečeg novog.
Život je kao točak u stalnom pokretu, bez početka i kraja i za nas počinje kad odlučimo da stupimo na taj točak, svaka tačka je dobra, svako vreme je dobro.
Stajao sam po strani i posmatrao taj veliki točak zvani život kako se okreće, nekada strahovito brzo a nekad toliko polako da je izgledalo da se zaustavio. Nisam mogao da procenim gde je početak a gde je kraj. Tako je život prolazio pored mene, nekada brzo a ja sam trčao za njim, nekada polako a ja sam jurio ispred njega. Nisam mogao da odlučim gde trebam da uskočim u taj točak a bilo je hiljade mesta za to. Tako sam lutao iz prošlosti u budućnost i obrnuto.
Najzad sam shvatio da uopste nije važno gde ću da uskočim na taj točak jer svako mesto pretstavlja sadasnjost, ostavlja prošlost iza i ide ka budućnosti. Tada sam počeo da živim stvarni život, da živim današnji dan. Od tog momenta moj život i ja smo išli korak u korak, juče je ostalo kao juče, svako danas sam iskoristio da živim a kakvo će mi sutra doći zavisi od toga šta sam danas uradio. Život je postao mnogo interesantniji, mnogo zadovoljniji, bez zavlačenja u prošlost i mnogo većom nadom za budućnost. A u pitanju je bilo samo mesto na točku, na izgled komplikovano a u realnosti vrlo jednostavno. Život nije komplikovan ako ga mi ljudi ne iskomplikujemo.
Žika Popovic
Krajevi uopšte ne postoje jer je svaki kraj početak nečeg novog.
Život je kao točak u stalnom pokretu, bez početka i kraja i za nas počinje kad odlučimo da stupimo na taj točak, svaka tačka je dobra, svako vreme je dobro.
Stajao sam po strani i posmatrao taj veliki točak zvani život kako se okreće, nekada strahovito brzo a nekad toliko polako da je izgledalo da se zaustavio. Nisam mogao da procenim gde je početak a gde je kraj. Tako je život prolazio pored mene, nekada brzo a ja sam trčao za njim, nekada polako a ja sam jurio ispred njega. Nisam mogao da odlučim gde trebam da uskočim u taj točak a bilo je hiljade mesta za to. Tako sam lutao iz prošlosti u budućnost i obrnuto.
Najzad sam shvatio da uopste nije važno gde ću da uskočim na taj točak jer svako mesto pretstavlja sadasnjost, ostavlja prošlost iza i ide ka budućnosti. Tada sam počeo da živim stvarni život, da živim današnji dan. Od tog momenta moj život i ja smo išli korak u korak, juče je ostalo kao juče, svako danas sam iskoristio da živim a kakvo će mi sutra doći zavisi od toga šta sam danas uradio. Život je postao mnogo interesantniji, mnogo zadovoljniji, bez zavlačenja u prošlost i mnogo većom nadom za budućnost. A u pitanju je bilo samo mesto na točku, na izgled komplikovano a u realnosti vrlo jednostavno. Život nije komplikovan ako ga mi ljudi ne iskomplikujemo.
Žika Popovic
