Forum Ratnika Svetlosti

A taj strah... Svugdje što čitam piše da je strah najgori, da on najviše koči. Zašto? Zašto osjećam strah, a znam da život ide dalje, bez obzira na sve. Jednom kad sam bila mala, u osnovnoj školi, imala sam baš loš razred. I bilo je natjecanje u manekenstvu i nisam se htjela prijaviti, jer nisam bila mršavica. A cure u razredu su me nagovorile da se prijavim, da super izgledam, itd. uglavnom nisu to mislile, nego su me htjele osramotiti, bile su zlobne i uspjelo im je. Dok sam se šetala pistom, svi su mi se smijali, grozno, kao u nekom filmu...od tada imam strah od javnog nastupa, strah od razgovora za posao, i još tisuću strahova...u školi sam uvijek dobivala lošije ocjene jer sam zbog straha zaboravila što sam naučila... Oprostila sam tim curkama, jer sam kasnije ćula da su svakako završile. Ali u meni je taj strah i dalje... Šta da napravim da ne osjećam taj strah? Iako i meditiram i radim afirmacije, strah je i dalje tu. Ne želim da me bude više strah..

"Sada voljno i radosno otpustam strah,predajem ga (Gospodu,kosmosu,kako tebi odgovara) i idem dalje slobodna."Ova afirmacija je istinski pomogla ljudima koje znam i koji su se mucili sa strahom,budi uporna,redovno i opusteno radi i rezultati nece izostati.SRECNO!

A ja sam draga Ana imala strah od pokazivanja svojh usiju vise od svega.
Igrala sam u kulturno-umetnickom drustvu folklor u osnovnoj,gde je pundjica na glavi bila obavezna,jos i javni nastup pred toliko ljudi svuda gde smo nastupali,a Jedna devojcica je provalila daja imam pmesne i klempave usi,od stida sam se ispisala.
Dugo sam vukla to sa sobom. Ali moja najbolja drugarica je prava klempavica
Koja veze uvek na vrh glave rep i briga je ko sta misli,ona me je odupevila i tako sam se i ja oslobodila,kasnije mi je i moj dragi stalno govorio da su mi usi prelepe.
U sustini-da se ne lazemo ja uopste nemam klempave usi nego sam samo umislila
Iskreno
A javni nastup...isto velika prepreka
ali ja puno ucim od bliskih drugarica...
Druga drugarica koja obozava da drzi nastupe (inace se obe skolujemo za predavace profesore sto nikako ne ide sa strahom od javnog nastupa)ona mi je da bi me oslobodila svega ispricala kako joj je mama pricala bajke pred spavanje a da je ona te bajke prepricavala u vrticu pred 50dece i vappitaaa svakog dana i da je uzivala u tome sto su je druga deca gledala pa divjenjem
da su joj to najlepsa secanja iz detinjstva.
To mi je tako zivo objasnila i prepricala
da mi je doslo da slazem da sam i ja tako radila u vrticu jos
:-)poistovetila sam se sa njom,kao da sam oduvek divan govornik

pusti to sto je bilo,nema ga vise ,ne moze ti nista
Svaki put kada hoces da kazes ja se plasim nastupa ti zastani pa kazi ja obozavam da me svi slusaju sa paznjom,lako prezentujem drugima sebe i svoje znanje i umece,umem da se lepo izrazim i dam maksimum ,jednostavno je tako
Ja mozda nekada nisam imala lepe usi i mnogo puta nisam umela da prezentujem znanje ali ne vise,to je bilo nekada,danas sam mane pretvorila u kvalitete jer sam im dala toliko paznje i resila ih



A sto se tice razgovora za posao- ja sam najbolja opcija,ako mene ne zaposle puno su izgubili,newa tu sta da se prica

Ne pričaj o strahu, ne razglabaj o strahu, ne pominji strah i ne udružuj se sa drugima da o tome diskutujete. I to je to...

A,da
i hvala im svim koji su mi ukazali na moje "nedostatke"
Moje usi su dobile toliko paznje,da nos prosto pati jer je zapostavljen
A toliko sam se raspricala sada da dokazem kako sam dobar govornik da sam zatrpala temu svojim postovim
Mozda bi trebalo malo pnekad cutim :-D:-D"cuti tu i pokri se usima"samo cekam da mi neko kaze :-D:-D:-D:-D
:-*

Clan 257
ne govorim da imam strah,nego o nacinu na koji sam ga prevazisla.
Ja nisam za zataskavanje svega.
»»» Strah nije nista strasno da bih cutalala o njemu.
Imala sam ga-sada vise nemam. Imam i sada neke ali ih nece biti-nista posebno ni strasno,da bi se o tome cutalo ««««
i potrebno mi je jos par nacina (tehnika)kako da prevazidjem jos nesto.
Zelim da ih dobijem
Ljubim te puno :-*:-*:-*:-*

Mislila sam na Anu!

Au,izvini,ja sam pisala nesto u medjuvremenu
sa moba sam pa ne mogu da skontam sta se odnosi na sta
:-*:-*:-*:-*:-*

Draga Ana,
ceo život su me pratila ta grozna odeljenja, i uvek su mi se svi mešali u život, i uvek su svi hteli da me ponize na bilo koji način, tako da sam ja kasnije imala jedino želju da budem neprimetna i da me samo ostave na miru.
Ali...
Zanimljivo kako nam se nerešene situacije uvek vrate u malo izmenjenim okolnostima.
Nije dovoljno da kažeš ''Opraštam svima iz svoje prošlosti koji su me povredili na bilo koji način''.
Simpatična afirmacija, ali nedovoljna.
Ja sam napravila listu ljudi koji su me povredili, i svakom od njih sam rekla da ih volim, zagrlila sam ih, videla sam ih kao zbunjenu uplašenu decu, jer...niko nas ne povređuje, sem ako i sam nije bio povređivan od strane drugih. Rekla sam da razumem da su pogrešili, i da nisu oni krivi, već podaci koji su u njima.

Jedino me to oslobodilo.

Sibb wrote:
Ja sam napravila listu ljudi koji su me povredili, i svakom od njih sam rekla da ih volim, zagrlila sam ih, videla sam ih kao zbunjenu uplašenu decu, jer...niko nas ne povređuje, sem ako i sam nije bio povređivan od strane drugih. Rekla sam da razumem da su pogrešili, i da nisu oni krivi, već podaci koji su u njima.

potpisujem
I ja imam isti stav i vidjenje i postupke :-):-):-)
Sibb :-*:-*:-*... <3<3<3...