Forum Ratnika Svetlosti

Upravo slušam predavanje Abrahama, i odjekne mi ova rečenica u glavi: Najbitnije pitanje: Da li u ovom trenutku dopuštate dobrobit?
Stvarno je tako, čak i kada radimo mentalne vežbe ili bilo šta što znamo da je dobro za nas, ili onda kada ništa ne radimo, kada samo plovimo kroz dan ne razmišljajući o ničemu. Uvek treba sebe da pitamo: Da li sada dopuštaš dobrobit? Jer to je ono što je najvažnije. To je ono što nam menja život na bolje.
Kada sebe ukebam sa tim pitanjem, u trenutku osetim kako mi se ramena spuste i opuste, kako mi se stomak opusti, i um razbistri... Izdahnem na momenat, i vidim da sam se napela, da sam stegnuta i da zujim kao zujalica u krug, kao da će mi to nešto pomoći ili ubrzati moje ciljeve. Neće, jer jedino je radost, i osećaj zahvalnosti za ono što je sada, tu, oko mene, alat koji mi pomaže da mi univerzum dostavi ono što želim. A ne moj napeti um, moja logika, ili milion i jedan savršeni duhovni savet.
Da li dopuštate dobrobit sada, i koliko u toku dana? Da li možete iskreno sebi prezentovati u postotcima koliko je to?
Koji vam je 'prosek'?

Vina, ovo je jako dobro pitanje, natjerala si me da se zamislim.

Gledajući sebe unazad, nisam dopuštala dobrobit da mi priđe. Trudila sam se biti na pozitivnoj frekvenciji, ali se ego uvijek javljao s pitanjem: a zbog čega da budem sretna? Kako biti sretna odjednom, prije nego što dođe razlog za to?
Tada sam shvatila da uopće nisam sretna ako mi za to treba razlog. Jer razlog dođe i prođe, pa će tako s njim i sreća. U teoriji mi je sve bilo jasno: radost - manifestacija - ponovno radost. No praksa mi je teže pala.

Sve do jednog momenta kad sam shvatila da, i kada sam na najnižoj frekvenciji, ipak postoje izvori iz kojih dobrobit dolazi, neovisno o našim osjećanjima i mislima. Dobrobit je uvijek tu, i samo je pitanje hoćemo li je najprije vidjeti, a potom i prihvatiti. Ja sam ju vidjela ali sam ju i nijekala. Ego je govorio da ja to ne zaslužujem, da sam jadna, i da je to sve zapravo namijenjeno nekom drugom, a ne meni.

Potom se ego počeo lagano gasiti i počeli su se paliti radari za dobrobit, darove, pomoć, sreću...zapravo sam shvatila kako je lako biti sretan. Mi smo ti koji si to moramo komplicirati, zar ne?

U trenutnom stanju, dopuštam dobrobit...ajmo reći 70%, otprilike..? Još su tu blokade koje me nekad sprječavaju da se prepustim onome što mi dolazi, no i one se polako gase, nestaju. I da, naprosto je puno lakše i ljepše biti veseo i zadovoljan bez razloga. Jer tada ne postoji to što će proći i odnijeti tu sreću za sobom. A opet, ako se desi nešto lijepo, to zadovoljstvo je još dublje i šire. I naravno, lakše je uočiti dobrobit koja nam prilazi....

Krijesnica wrote: Kako biti sretna odjednom, prije nego što dođe razlog za to?
Tada sam shvatila da uopće nisam sretna ako mi za to treba razlog.

Fantastično!

Sreća je uvek tu, u našoj zahvalnost, u sposobnosti da osetimo sadašnji momenat i njegovu dragocenost.

Ne znam, trenutno osećam kao da dopuštam 30% Ne osećam se ja loše, totalno sam happy, ali znam da mogu mnogo, mnogo bolje od ovoga
Radim na svojim senzorima za praćenje dobrog osećaja.

draga Vina
meni ta ''blokada'' koja se stvori tu prilikom dopustanja 100% moje dobrobiti (sto je primarni cilj) puno toga kaze samo mi je nekada tesko da je ulovim i da je otvorim da vidim sta je unutra
dovoljno je da postoji jedna takva blokada u jednom odnosu prema nekome ili necemu koja moze da porusi 99% svih ostalih dopustanja (to je ono kada nam jedno ne ide i mi dignemo ruke od svega, sve sravnimo sa zemljom , to sam radila ranije kada sam bila klinka)

nisam mogla da otvorim potpuno sebe u delu zivota '' mama i ja'' da shvatim o cemu je rec , zasto imam otpor da prihvatim tu dobrobit , uocila sam da je problem i otpor da bih bila 100% srecna tu , ali tesko mi je bilo da se otvorim

... ali cim na dopustanje padne na nas minimum , kada stvorimo otpor prema necemu , to je valjda znak da smo pokrenuli sebe u resavanju otpora i da se nesto desava ...
bilo je u konkretno ovom slucaju i toliko variranja '' sve je super - osrednje- super-haos-odlicno....''
ali ja sam svesna da zasluzujem potpunu dobrobit , da sam se umorila od tog variranja, da sam poprilicno uporno kada nesto naumim ,jer za koga cu najpre raditi nego za sebe i za svoju korist , taj trud i rad se isplate uvek i vredne su toga je radim za sebe i na sebi

meni nije bilo dovoljno da mi neko kaze ''uradi poravnjanje''
cim lociram objekar koji mi remeti mir , radost , dopustanje ostalih dobrobiti ... treba mi vremena da se otvorim prema tome -kakav ja stav zaista imam o tome ,zasto mi ta dobrobit izmice , zasto sam zatvorena prema njoj ALI STVARNO ZASTO ...obicno mi sine odjednom prodje kroz mozak kad najmanje ocekujem
afirmisem potpuno suprotno od toga
i sve bude bolje
ali ne zadugo....
jer se nastavlja na nesto drugo , na neko novo iskustvo i lekciju koju treba nauciti , uvek se pojavi novo , sto je odlicno , nikada nema stajanja
pa zasto smo ovde mi ovoga trenutka nego da bismo ucili ?
tako da procenat dopustanja dobrobiti i treba da varira u procentima (na dnevnom, nedeljnom, mesecnom nivou...)
zabrinula bih se da nije tako jer bi to znacilo da nista ne ucim o svom zivotu , da ninacemu ne radim, da se nista ne dogadja korisno po mene ...
:*** :** :** :***
<3
nikada nebih rekla da je dopustanje moje dobrobiti manja od 100% ovog trenutka i moze se samo povecati na 105%, 160%.... 1000%
necu da kritikujem sebe ! odlicna sam ja sada , ovakva
kada bude vreme za to moje dopustanje dobrobiti ce biti 1000%
cim nije sada , znaci da nisam sigurno dorasla tome da tako bude, cim se neka situacija ponaovi znaci da je nismo savladali, cim neke dobrobiti ne dolaze jos znaci da nismo spremni za njih ... :********

hm............ ovo mi je njteze pitanje do sad
bas moram da se zamislim
dopustam dobrobit?
u kom smislu, pitam se, dobrobit u cemu
dobrobit - kao svrha zivljenja tj biti u poravnanju radostan, srecan, pozitivan i dobrobit kao opste dobro, da bude ugodno svima pored mene
ako se na to misli onda se trudim sada da to bude oko 80% , uglavnom bude, pa i ako padne , padne za oko 10 do 15%
ali nekada kada nisam znala ovo sto sada znam
kada nisam primenjivala ono sto sada primenjujem
oscilacije su bile mnogo drasticnije sa 80% umelo je da padne na 20%
a tada su se desavale strasne stvari po mene i po druge... u vidu svadja... nazalost
ali Hvala Bogu, mom prijatelju koji me je upoznao sa mnogim stvarima koje citam i ovde
i koji me je uputio na ovaj sajt i forum, i tvoje snimke Vina
od tad manje su oscilacije i manja je verovatnoca za onakve ispade kakve sam imala
ja sada i ja pre samo 5 meseci ne moze ni da se poredi
nadam se da sam razumela pitanje
koliko radimo u toku dana za svoju dobrobit ili koliko je dopustamo rekla bih da je 80%, cak i kad ne radim sa afirmacijama, vizualizacijama, meditacijama
nekako se poslednjih meseci utkalo sve ovo na cemu radim u mene, da reagujem kada se nesto desi lose u pravom trenutku sa pravim izborom reci i delanja kako bih dopustila dobrobit
ne znam kako al tako je
zahvaljujuci svemu ovome sto sam vec pomenula, tvoji video snimci, knjige, forum, ljudi oko mene, vi na forumu
sve je to uticalo da sada radim za svoju dobrobit skoro stalno oo 80%
hvala
sad mi je zivot laksi za 80%
hvala

Vina wrote:... i vidim da sam se napela, da sam stegnuta i da zujim kao zujalica u krug, kao da će mi to nešto pomoći ili ubrzati moje ciljeve. Neće, jer jedino je radost, i osećaj zahvalnosti za ono što je sada, tu, oko mene, alat koji mi pomaže da mi univerzum dostavi ono što želim. A ne moj napeti um, moja logika, ili milion i jedan savršeni duhovni savet.
Da li dopuštate dobrobit sada, i koliko u toku dana? Da li možete iskreno sebi prezentovati u postotcima koliko je to?
Koji vam je 'prosek'?

Draga Vina, to su ključne tačke, radost i zahvalnost.
Za naš lični napredak ka svetlosti, za sam početak, najvažnije je oeloboditi se negativnosti, promeniti kvalitet misli. To će nam pomoći da se oslobodimo pogrešnih šema, pogrešnih programa usadjenih u naš mozak. Time otvaramo vrata za sve napredno, za sva nova shvatanja. Oslobodićemo se kontrole našeg ega i omogućiti koordinaciju uma i osećanja, perfektno balansiran odnos. Tada smo zaista spremni za brži razvoj, za brži napredak. Pored radosti i zahvalnosti ja bih još dodao oproštaj i blagoslov kao i otpuštanje. Sada smo spremni da zračimo dobrobit i time pravimo vise mesta i dopuštamo da primamo blagodet.

OProstimo svima a i nama, blagoslovimo umesto da kritikujemo, zračimo blagodet iz nas, zahvalimo se za sve što već imamo i bićemo otvoreni da primamo blagodeti koje će nas preplaviti.

Procenti mene lično ne interesuju, važnije je koliko smo zahvalni.

Hm, ja sam skoro i zaboravila zbog cega radimo i afirmacije, i vizualizacije; zaboravih i pricu Clana 257 o stocetvorki ... Dobro si me podsetila . U poslednje vreme sam izgleda jako slabo u stanju dopustanja dobrobiti. Afirmacije odradjujem mehanicki, nekako sam prekinula kontakt sa samom sobom. Zapitam se sta je to sto ja u tom trenutku zelim da radim i dobijem tisinu, odgovora ni za lek. Sada kada znam gde sam, mogu to i da popravim .

Hvala, Vina, mislim da si mi ubola pitanje
nešto se ovih dana osećam kao da sam na 25% , a ne kapiram baš zašto.
Svesna sam da kada prelazim na sledeći nivo, naiđe neki ovakav period
Nije to više preispitivanje, ali nisam ni na 104
Mislim da sada treba da naučim sebe da SVAKIM UDAHOM VERUJEM U UNIVERZUM, SILU, BOGA, ŽIVOT( LJUBAV )DA GA PUSTIM DA ME VODI!!I da ne pitam ništa.
imam pun Vortex želja i sad samo treba da dozvolim sebi da se radujem kao dete i da očekujem Dobro, vidim i mislim Dobro.
Bože, Vina, kao da me osećaš, sad si me otkinula sa ovim pitanjem.
( ne postoje depresije više, daleko bilo, ali nisam ni haj, a imam milion razloga sad za to, kao da očekujem da mi se otvori neki prolaz, ne mogu to da objasnim)

Kad udahnem ako mi je lepo, bez otpora znači da se stvarno dobro osećam. Onaj lepi, dubok, slasan udah i izdah. Tada znam da je sve u redu. Ali, često se događalo da mislim da sam ok i onda udahnem duboko nekoliko puta i izdahnem i provalim da imam nešto teško u grudima. To sam počela da koristim otkad ste napisali dnevni Abraham citat o disanju, sećate se? I to mi zaista pomogne...disanje duboko.
U zadnje vreme tako lepo dišem slobodno da je milina prava..i dešavaju se lepe stvari...

Hvala svima na odgovorima

Svi imamo te neke skale kad smo full on, pičimo sto na sat, joy, joy, joy! A opet, ima i perioda stagnacije, i mirovanja, što je sasvim ok. Ali mirovanje ne mora biti u stagnaciji, u tome je ključ Smatram da je ovo jedna navika koju stalno sebe treba da podsećamo, mislim, bilo bi dobro, za nas, za našu dobrobit. Tako, u toku dana, da sebe pitamo: Hej bre, kolko dopuštaš dobrobiti sada? Ajde, iskreno sad reci...

Jer što kaže Abraham, radost je naše prirodno stanje, i svaka namrštena bora i napet mišić jeste znak da guramo protiv sopstvene prirode, i zatvaramo gigantsku kapiju dobrobiti koja nam u suprotnom prirodno teče. Pa nismo valjda ludi da radimo protiv sebe,ne? hehehe
Evo ja sam se danas 'probudila' posle pola neispavane noći sa upalom levog uha. A sinoć sam mislila da sam skoro ozdravila i već sam išla deset dana unapred u svojoj glavi, šta ću sve raditi i obaviti, i postići, i planirati...Kad ono, malo sutra. Sedi dole - kaže život meni. Sedi i odmaraj. Pauza. Gde si pošla s' cvetom u kosi?
A moj dragi glas razuma, moj Ivan, kaže mi da poslušam Luizinu knjigu -Ja to mogu, http://ratnicisvetlosti.com/prevod/predgovor/ Onu koju sam slušala na početku svoje 'karijere', i da se malo preispitam, i pažljivo odslušam deo u kojem priča o tome kako negovati telo kada se razboliš.
Na kraju sam završila tako što sam sedela ispod ćebeta, preznojavala se, plakala i smejala u isto vreme, slušajući rečenice koje znam napamet, ali ih sada 'ponovo' čujem. I setim se sebe od ranije, i vidim tačno gde mi još fali prakse, gde sam malo zarđala, i gde treba da se podsetim još nečega, i primenim ovo tako jednostavno znanje.
Sada se osećam kao usijana lopta sa hiljadu ideja, inspirisana sam i nabrijana, ma živa sila života!
Učim stalno, svakog dana, i uvek sam na jednom početku

Kiss za sve forumaše <3 <3 <3