Forum Ratnika Svetlosti

tanita wrote: Čini mi se da upravo da već neko vreme radim neke stvari koje su u potpunosti u skladu sa mojim osećanjem ljubavi i prema sebi i prema drugima, a imam osećaj da kad bi svojim prijateljima, poznanicima to predočila da bi naišla na osudu i nerazumevanje, da bi im se promenilo misljenje o meni, i nas odnos uopste.

Tanita me je samo inspirisala, ne dovodim u pitanje njene prijatelje

Zanima me da li su vam prijatelji zaista prijatelji ako osuđuju vaš način života?
Zanima me da li vam je potrebno da vas neko potpuno prihvati i razuma da biste mogli da budete "dobri" s njim?
Da li vam je potrebno da svi vaši prijatelji rade sve onako kako se vama sviđa?

Mislim da bi ovo mogla biti jako lepa tema o tome kako vas (nas) prihvata okolina i vaše (naše) načine razmišljanja, a isto tako i kako mi prihvatamo okolinu.

Danas sam baš slušao Luiz Hej koja i sama kaže da radite afirmacije i živite svoj način bez da govorite okolini jer je okolina vrlo spremna da vas ubedi kako je to sve bezveze itd. Nego da kad neko primeti da je vama super i da vam se poboljšao život i pita vas "kako ti je to uspelo", e onda tek mu kažete o svom načinu

Hm, ja sam u ovome već 5 god( to sam već rekla) i moj krug prijatelja je spao na dva slova( DVA OGROMNA SLOVA), pričam o bliskim ljudima, onih drugih imam i dalje na desetine. U početku sam i vrapcima htela da pričam o svemu što pročitam, bila sam oduševljena Zp-om, moćnim mislima, da od nas sve zavisi...znate već..
I nailazila na ogromne otpore( zato što su otpori bili i u meni), ne baš podsmehe, bar ne meni u lice, ali su mi jasno stavili do znanja da je ovo budalaština..
Uf, to je malo bolelo..
Afrmišem već duže vreme, da privlačim osobe koje razumeju ZP( ne koje misle identično kao ja, to mi je bzv)već koje se interesuju za slične stvari i Univerzum me dovede ovde
I ja to ne ukapiram u startu, jer imam otpor prema ovakvoj komunikaciji ; Eh, taj božiji humor, a?
nisam ljubitelj FB, foruma, net upoznavanja, instant druženja, jel..ma, humor
Proći će me to( ja sam kompjuterski genije, inače )
posle vas, od januara jel, ja samo privlačim ljude koji se zanimaju za pozitivan stav, čak nalećem i na takvu decu, od 12, 13 godina( to u drugoj temi)
Znači, bila sam duuugo sama, sa dve drugarice koje sam viđala povremeno, a moja glavna osobina je društvenost, ne mogu bez ljudi, humora, dodira, smeha, komunikacije, razmene energije i sl..
Okolina sve više razume pozitivan stav, ako tako hoćemo i ako tako namestimo frekvenciju.
Čak su me neke osobe i prijatno iznenadile, nikada ne bih za njih rekla da bi ušle u ovu priču( ali ko sam ja da procenjujem, stvarno bzv sa moje strane, ali ozbiljno)
Meni sada je tako. Ima nas sve više..

ja nesto mislim da je bitno na koji nacin biramo prijatelje i kako se postavimo prema njima mi
ja naglasavam da ja postujem tu osobu kao ''dobrog coveka'' a to da li je indijanac , govori nemacki a ja taj jezik ne znam , bavi se prostitucijom... to mene apsolutno ne zanima !
postuj me i postovacu te
toliko sarenolike prijatelje(vise puta sam govorila o tome metalce, repere, drugarica je vojno lice, umetnike, jako velike vernike....ma svega) imam sa kojima sam stalno u kontaktu ili se vidjam retko ali to nista ne menja imamo odnos kao da smo svakog dana zajedno
da bi me neko razumeo, moram da budem maksimalno iskrena
iskrena sam prema svima
niko ne ume da gleda u pasulj od njih
ako kazem drago mi je da si srecan/a jer ces sutra skociti iz aviona , ocekujem isto tako da i ja po njihovom sletanju na zemlju naidjem na razumevanje
sto rece Vina '' prvo das , pa ti se onda da''
sto je apsolutno tacno

prvi put sam pocela da razmisljam o tome kada su moje drugarice (imam 10 najboljih drugarica sigurno iz razlicitih perioda zivota) pocele da me upoznaju sa svojim momcima
iskreno ... nisu mi se svi svideli ... ali one su bile jako srecne , oci su im sijale a osmeh nije silazio sa lica
... i sta ja mogu da kazem ,sem draga presrecna sam zbog tebe sto si nasla svoju srecu jakooooo jakoooo se radujem

tako je i sa svim ostalim , ako mene cini nesto srecnom , svi ce to da prihvate od njih , ako njih nesto cini srecnim ja cu im otvoreno reci ma koliko se ne slagala sa tim da mi je drago jer je njima dobro )))
:******

Spoygg wrote:

...Zanima me da li su vam prijatelji zaista prijatelji ako osuđuju vaš način života?
Zanima me da li vam je potrebno da vas neko potpuno prihvati i razuma da biste mogli da budete "dobri" s njim?
Da li vam je potrebno da svi vaši prijatelji rade sve onako kako se vama sviđa?...

Moj odgovor na sva tri pitanja je ne, definitivno NE.
Kao i uvek ja iznosim svoje mišljenje.
Hajde da prvo vidimo koga podrazumevamo pod PRIJATELJI.
Ono sto obično podrazumevamo pod prijatelji ja delim u dve grupe POZNANICI i PRIJTELJI.

POZNANICI su ljudi koje poznajemo, sa kojima se družimo, popričamo, popijemo kafu ali u datom momentu ne ispunjavaju kvalifikaciju da budu prijatelji.

PRIJATELJI su ljudi koji su nam dragi, rado se družimo i osećamo se lepo u njihovom društvu. Prijatelji ne moraju da budu naši istomišljenici.

Ni jedni ni drugi nemaju pravo da menjaju nase mišljenje i naše stavove, nemaju pravo da nas prisiljavaju ninašta a ni mi nemamo to pravo prema njima. Ubedjivanje smatram da je način prisiljavanja i ne treba ga koristiti, jednostavno objašnjenje zašto imamo ili imaju takav stav je više nego dovoljno.

Da li će neko da me prihvati ili ne to nije moj problem. Takodje se neću truditi da se poravnam sa drugima samo da bi me prihvatili. Da li ću izgubiti nekog ''prijatelja'' zbog toga nije mi važno. Što god ste vise prosvetljeni sve ćete manje imati negativnih ljudi oko sebe pa čak ni jednog. Oni jednostavno ne mogu da podnesu Svetlost i izbegavać vas a novi pozitivni i prosveceni ljudi će vam se pridružiti.
To je moje mišljenje.

Evo me konačno pošto sam ja i započela ovu priču. samo na temi ,,čime ste ograničeni,, pa smo se ovde precizirali.

Citiraću Vinu: ,,Ako sam dobro razumela, ti si spoznala nešto lepo, i želiš to da podeliš sa prijateljima, ali se plašiš...,,

Radi se o tome da sam ja u prethodnom periodu postigla neke lepe stvari: radeći na sebi, opraštajući, otpuštajući, stavljajući ljubav u prvi plan a ne ego, odbacujući prošlost, uzivajući u sadašnjem momentu i sl. Kao posledica toga odnosi sa nekim meni dragim ljudima su se iskristalisali a neki čak i prešli na jedan viši, lepši nivo.

Sa druge strane ostaje ta sporna grupica mojih prijatelja (a tu mogu i svrsati i blizu okolinu) kojima kad bi i pokušala opisati taj celi moj sled, mislim da nebi uspela, a i da bi naišla na nerazumevanje. Mislim da je razlog za to što oni gledaju svet kroz prizmu svojih programa, predrasuda i sl. i to im onemogućava uvid u ove moje spoznaje, a sad već i zivotne tokove. Znam da ćete pomisliti, pa zasto nekom nešto objašnjavati ako ne kapira, ili, nismo duzni to činiti, ali ponekad je to prosto neizbezno (sto zbog blizine, ispreplitanih zivotnih puteva, vremena koje se provodi zajedno i sl.)

Glupo mi nešto da krijem, a kad me pitaju, kako im dočarati?
Kako reći, ej ljudi ja sam spoznala koliko je lepo oprostiti,( i onda će biti kako mozes to oprostiti ti si prsla) i ne mogu da prestanem se zahvaljivati na tom osećaju, još kad se iz tog izrodi nešto još lepše, još bolje, onda svhatate da vredi ulagati u takve stvari.

Prati svoj osećaj, dokle god ti je glupo da kriješ nešto nemoj kriti
Ne radi se o krijenju nego o tome da recimo kada nekome ko će ti uporno obarati sve što kažeš o tome pokušaš predočiti sve lepote tvog novog načina života on će se iz petinih žila truditi da obori to što pričaš. Neke od tih opaski će te i zapeći i naćeš se u situaciji da se i sama pitaš "da li je to sve baš tako?". Druga stvar, dok si u pozitivnom zaletu pričaćeš im to sve i oni će te bombardovati neverovanjem i u tom momentu ti to neće ništa značiti, ali sledeći put kad budeš malo down sve to što si čula će ti se vratiti malo jačim intenzitetom. Ovo ti kažem iz ličnog iskustva.
I treća stvar, to što je tebi nešto super, ne znači da je svakom, to tvoje izlaganje može nekom i da smeta, možda čačkaš te ljude oko sebe u neke njihove najbolnije tačke, teraš ih preko njihove granice, izlažeš ih informacijama koje su previše jake za njih. To može da proizvede kontra efekat za njih i da im odmogne i da ih odvrati od pozitive
Po meni je ok dozirati svakom dozu pozitivnosti koju on može da primi, ponekad je to i samo reći nekom: "A što se sad nerviraš oko toga, nećeš ništa tim nerviranjem promeniti. Čuvaj živce, vidi kako je lepo vreme napolju ". To je ponekad sve što je dovoljno da bi svoje novo znanje prenela na nekog na jednom dubljem nivou od pukog objašnjavanja tehnika i metoda

E to sam skoro isto osvestila kako ljudi iz skroz bezazlenih, ali mozda, što kaze Spoygg suviše jakih informacija za njih, se jednostavno osete ugrozeni. Nekada se baš moram potruditi da zvučim ,,priprosto,,

S tim da je ovde bila kod mene situacija, da: ili odgovorim na postavljeno mi pitanje iskreno ( a to podrazumeva da ispričam sve kroz šta sam prosla,osvestila, oprostila, da bi me shatili) ili ne reći ništa ( što je ignorisanje)

Da, da, postoji velika razlika između toga da ispričaš nekome sve do čega si došao bez pritiska da i on to tako treba i toga da nekog vučeš za rukav da mu bude bolje Ovo prvo mi je uvek ok, ovo drugo ulgavnom ume da se obije o glavu

Tanita Spoygg ti je sve ljepo objasnio.
Ne trebaš se mučiti zbog toga šta nemožeš sa nekim da podjeliš svoje spoznaje.Jednostavno prati svoj osjećaj koji ti govori kad i kome koliko možeš reći.Kada budu na to spremni sami će ti tražiti savjet.I ako im budeš objašnjavala vjerovatno te neće razumjeti za sve postoji vreme i mjesto pusti tvoju svjesnost da odredi kad.
Uživaj u svojim spoznajama dovoljno je da samo širiš ljubav na sve oko sebe i njihove barijere će postepeno opadati i bit će sve otvoreniji za tu vrstu komunikacije.
Kao što kaže Spoygg:

po meni je ok dozirati svakom dozu pozitivnosti koju on može da primi, ponekad je to i mo reći nekom: "A što se sad nerviraš oko toga, nećeš ništa tim nerviranjem promeniti."

Zika wrote:
Da li će neko da me prihvati ili ne to nije moj problem. Takodje se neću truditi da se poravnam sa drugima samo da bi me prihvatili. Da li ću izgubiti nekog ''prijatelja'' zbog toga nije mi važno. Što god ste vise prosvetljeni sve ćete manje imati negativnih ljudi oko sebe pa čak ni jednog. Oni jednostavno ne mogu da podnesu Svetlost i izbegavać vas a novi pozitivni i prosveceni ljudi će vam se pridružiti.
To je moje mišljenje.

Žika ovo si prekrasno rekao.
Kao i uvjek