Forum Ratnika Svetlosti

drugari moji dragi ,
razmisljala sam nesto
i shvatila da sam ja od pocetne takce verujem svima u svom okruzenju stigla do krajnosti ne verujem potpuno apsolutno nikome sem sebi ( ni sebi ne verujem potpuno bas jer postoji ono nikad ne reci nikad )
To je predhodilo mom saznanju da sam seib najvaznija ja i da mi niko drugi sem mene nece pomoci ako ja to ne uradim sama i tome da sam na pvom mestu ...

Sticajem dosadasnjih zivotnih okolnosti , mnogo poverenja sam izgubila u sve i sve gledam korak ispred : ako se poverim nekome taj neko ne sme reci nikome to jer ja cuvam njegove tajne , znaci nece smeti da otkrije ono o cemu sam se poverila.
Sve to kada se zakomplikuje sa tolikom dozom nepoverenja prema svima koju sam ja samoj sebi zadala kao tezak zadatak , postane prava spanska serija
sa svima sam postala na takvoj razdaljini.
Ne verujem nikome.
Sa svima sam na ''morace da utadi to inace cu ja to ....nesme da uradi to jer ja mogu da...''
uopste postoji mi u glavi stav mojih – uici da bi imala posao da ne zavisis niodkoga , nikome nemoj da vearujes, gledaj sebe da ti imas jednog dana i da budes nezavisna od bilo koga

vise puta sam sa zaljenjem konstatovala sa drugaricom,
''tako je to , svako zivi svoj zivot , skim god da si , gde god da si , sam si u tome''
roditelji , muz , deca ... svi svako ce gledati sebe i svoje interese samo u svemu
i onda nije ni cudno sto sam izgradila stav JA SAM NAJBITNIJA
i nije ni cudno sto sam nepoverljiva postala potpuno

kada pitam '' kako je vreme'' i dobjem odgovor , izadjem napolje da proverim...
proracunata sam jako – u njegovom je interesu to , ja imam svojih interesa iz toga isto , tako da nam se interesi poklapaju (ili sukobljavaju ali cu ja u tom slucaju da uradm to ) ...

kome mozemo verovati potpuno?
Zar je po sredini svega neciji interes ?
Da li je (blago)nepoverenje pravi odnos prema svim drugim ljudima? (naravno ne u razgovor o tome govoriti , nego ono tiho nepoverenje u sebi )

... ja bih tako volela da se opustim i potpuno verujem makar jednoj osobi , ali onako potpuno ...(ali to bi znacilo da nam se interesi samo jako poklapaju)

molim vas , budite iskreni (da li verujete potpuno muzi, deci, roditenjima, kolegi.... nekome , bilo kome ...) da li mozete potpuno da se oslonite na nekoga?
ja sam se tako naljutila kada sam cula u jednoj mojoj konverzaciji od sagovornika
''ljubav ne postoji , ljubav je interes , tebi je lepo kad si sa njim imas svoje interese od toga , isto tako i njemu je lepo ,voljen je , mazen , pazen, svakome je lepo , svako gleda svoju korist i ti to nazivas ljubavlju ?!''
ljubav postoji i ja ne mogu da je gledam tako, ali ima tu donekle istine u gore navedenom tekstu ...
mogu li nekako da povratim poverljivost ? I da li je to potrebno ?

Draga Jovana, ja mislim da se moze imati poverenja u ljude i da je to zapravo neophodno da bismo sacuvali zdrav razum . Najvece poverenje imam u svoje dve drugarice. Toliko puta su vec pokazale da mogu da im verujem. Znaju mnogo o meni, znaju i stvari koje sam radila a koje sad ne bih uradila da mogu da vratim vreme, znaju moje strahove, teznje, tajne. I, nikad me do sad nisu izdale; verujem da ni nece. Takodje, u momka bih mogla da imam puno poverenje kada bih se oslobodila nekih ruznih situacija iz proslosti vezano za neke druge momke, jer ovaj me takodje nikad nije izdao, cini mi se da nije ni pomislio da to ucini. Sebi uglavnom mogu da verujem, ali ako sto si i sama rekla; postoji ono "nikad ne reci nikad", neke stvari sa tog "nikad spiska" sam i sama uradila.

Da se vratim na prvu recenicu, mislim da je neophodno da imamo poverenja u nekoga, makar u jednu-dve osobe. Pokusas da osetis kakvi su prema tebi. Npr. koliko god da su mi smetale neke izjave i neki postupci gore pomenutih ljudi, ja sam jednostavno uvek osetila dobru nameru iza toga - a svi ljudi grese, i ko je svestan toga, oprostim mu. Iako uvek postoji mogucnost da ce nas mozda neko nekad izdati (pa i sami sebe, ili mi te druge ljude), mislim da ne vredi svoj zivot provoditi tako sto cemo se bas opterecivati tom mogucnoscu. Zadrzis je tu negde u svesti, ako je u pitanju nesto sto ti je bas jako vazno i skakljivo dobro razmislis da li mozes i zelis drugima da kazes; ali da se ne opterecujes time u meri da te koci u zivotu. Uostalo, kako kaze ZP, ako ocekujemo da nas ljudi povredjuju, oni ce to i ciniti; ukoliko ocekujemo odnose koji ce nas u putpunosti ispunjavati, imacemo takve odnose.

Jo10, jel ti ovo majke ti , pišeš dnevnik osećanja?
hehehe,genijalna si, sad te još više volim. Kapija votrexa, da znaš da jeste, čim istreseš problem ovde, na forumu, on se reši.
Istina živa.
Samo afirmiši ili vizualizuj kakve odnose želiš-to dobijaš, kakve odnose emituješ-to tek dobijaš
Jo ne ide se sam kroz život, pa ne bi odabrala da se rodiš ovde, od celog Univerzuma.
Voli i veruj sebi, uvek i svuda , a ostali se poravnavaju po tome, nesvesno
Ja ne bih mogla da živim bez poverenja prema sebi, naročito verujem u ljude, promene, ljubav i ništa nije konačno, sve može da prihvati i sve može da se promeni, tu i jeste lepota

pa volim da budem iskrena
a ne samo da govorim kad je sve uredu a kad dodje do pada vibracije da cutim normalno je sve to,zivi smo ljudi
hvala vam devojke drage moje tako slatke,lepe,nasmejane i pozitivne!
ne govorim i pisem ja ovo zbog sebe samo vec i zbog drugih koji mozda mogu da stignu do opredjenih prepreka i poteskoca u (ne)poverenju.
jako cenim i kod vas sto delite svoje najvece problema ovde,sto otvaramo sve teme i najdublje.
eto to je moj znak poverljivosti prema vama ona.
prevacici cu ja to.
mozda nekome pomogne moj put prevazilazenja
jako ste mi lepe reci uputile :-*:-*:-*:-*
zelim da reinkarniram moje poverenje
upravu ste! :-*:-*:-*:-*

Draga Jovana, svima se naravno dešava pad vibracije. Ali ono što je za mene bilo otkriće u odnosu sa ljudima i svom radu na sebi, je NE pridavanje na velikoj važnosti ni sebi ni drugima...Ima jedna dobra stara koja kaže Ko život preozbiljno shvati, život se poigra s njime!

Poenta je ne pridavanje na prevelikoj važnosti ni onome kako sebe vidiš, niti kako druge vidiš...Kada to shvatiš, ti automatski postaješ samo posmatrač u međuljudskim odnosima i očekivanja polako nestaju. Odnosi sa mojim prijateljima, (pogotovo sa onima iz detinjstva) su opstali i prešli na neki drugi nivo samo zahvaljujući tom mom uvidu Kada sam postala posmatrač, Videla sam postupke ljudi samo kao posledicu pridavanja velike važnosti svemu i svačemu s čime se sve poistovećujemo...I Sebi sam počela stalno ponavaljati kada pomislim da me je neko razočarao, Ej ali to nisi ti, to ustvari nije važno ni vredno, taj neko zaista to ne vidi kao ti...Samo da bih se oslobodila tog poistovećivanja sa svim i svačim...E onda vremenom jednostavno postaneš Nedodirljiv, i ništa što drugi čini ti ne može toliko spustiti vibraciju, a da to traje, jer ti više ništa ni od koga ne očekuješ

A kada je Prava ljubav u pitanju To je Odnos u kome odmah na početku Sve znaš, Ja sam oduvek znala i negde predosećala i čekala, i kada je u moj život došao moj sadašnji partner sve se odjednom samo od sebe poslagalo...Tu nema mnogo razmišljanja i posmatranja, samo prepuštanje

Sarah draga,
ja sam shvatila da ljudi nalaze svoje utociste. poverenje , sigurnost u porodicnom domu i nigde vise u toj meri kao tamo
to je mozda izvor svog poverenja koji pokazemo van kuce
ne kaze se bezveze '' kao kod kuce''
kada je dan lose, sve se izvrne na glavacke , dodje do pada vibracije ... srecna je vecina ljudi koja ima topli dom , mesto gde ce ti neko doneti cebe da se ogrnes jer je napolju oluja a ti upravo dolazis od vani mokar si i besan na sve ...
to je najlepse mesto na svetu -moj dom
ali posto sam ja dete razvedenih roditelja -razumljivo je sto na sve to gledam tako ozbiljno
prolazila sam pored domova sa upaljenim svetlom i sa srecnim porodicama uvek sa srecom u sebi zbog njih i sa tugom
i nije cudno sto mi ponekad cela stvar stoji u perspektivi ''svako misli samo na sebe''

lecila sam se malo od toga ovih dana , pitala moje svakog pojedinacno kako su , da li su usamljeni , da li se osecaju kao ja
i dobila sam slican ili identican stav kao moj ... a sumljala sam u to
sada mi je dobro , ma kakvi dobro , odlicno !:))))

kazu da je dom i porodica skloniste od svega... moj ce biti najbolji na svetu -zato je sve ovo i moralo da se desi , da bih pozelela i dobila najbolje
volim jako mog partnera i od svih ljudi kada saberem i oduzmem njemu najvise verujem - jer sa njim cu sagraditi tu oazu mira koja ce uciniti da se nikada vise ne osetim usamljeno i nepoverljivo , za sad imamo jedno drugog jos nam samo fali krov ... a sta je to , nije nista , najmanja prepreka
vazno je da imamo jos jednog sasavka koji ce pristati da deli zivot i krov sa nama
a ja sa svesta pricam a imam gomilu prijatelja
razmazila sam se malo ... priznajem !
kako i da se ne razmazim , kada imam ovaj dom ovde na forumu , imam dom u kome zivim trenutno sa prijateljima, imam dom u zagrljaju svog dragog , imam dom kad odem kuci da se vidim sa porodicom ...

Nekome je lakše, a nekome teže to sve sa poverenjem. Ja lično volim da verujem svima, dok me ne uvere u suprotno. Naivan, reklo bi se, ali meni to prija.

Gledajmo to sa ove strane: recimo da Univerzum igra ulogu nas, a mi ulogu ljudi oko sebe. Mislite li da će Univerzum vagati da li da nam veruje ili ne? Pretpostavljam da se odgovor sam nameće...

Svi smo mi jedno, a sebi se može verovati. Dakle, samo napred...

Zoki, a kada te uvere u suprotno (kao sto kazes) da li svaki put preuzimas odgovornost na sebe ?

Naravno, tanita. Sam sam tako odabrao.
Veoma retko okrivljujem druge. Ranije jesam, dok nisam uvideo da sam samo ja centar svih dešavanja u vezi sebe.

..malo mi zastane razmišljanje kod dela: ako mi verujemo i imamo poverenja kako onda biti odgovoran za nekog ko to nije.ali dobro mozda nečim drugim ga prizovemo u svoje iskustvo.. A i ja krećem od ,,plusa,, tako da se slazem, iako su me pre ubedjivali kako ljude ne treba tretirati odmah kao dobre u startu, nego kretati od ,,nule,,... bilo mi to teško da prihvatim. i dalje su mi svi dobri bar dok ne dokazu suprotno.