Forum Ratnika Svetlosti

[quote="Mina u Sreci"]
Razumem se odlicno u zakon privlacnosti i znam ga vec preko 20 godina.


Sjajno,s obzirom da toliko dugo poznajes ZP, molim te reci nama, koji se tek od skora upoznajemo sa njim, vise o svom iskustvu i dozivljaju istog?

Zakon privlacnosti je jedan savrsen, osnovni zakon citavog univerzuma, vidljive i nevidljive realnosti. Nikad ne gresi, nije pristrasan i uvek deluje.
Sta te tacno zanima?

Ukoliko sami privlacimo bas sve dogadjaje u svoj zivot, sta je onda sa slucajevima gde nas npr. neko razocara? Da li to nuzno znaci da smo na nekom podsvesnom nivou sumnjali da bi ta osoba mogla da nas izda; iako smo svesno verovali u njenu vernost i dobru nameru? I kada je u pitanju npr. smrt bliskog clana porodice; da li je moguce da je i ta osoba razmisljala o tome da bi "pre vremena" mogla da ode sa ovog sveta, i da su istovremeno svi clanovi te porodice negde razmisljali u tom pravcu? Kako su medjuljudski odnosi isprepletani, gde se zapravo stvara granica izmedju dva ljudska bica?

Kada me neko razočara, u tom trenutku ja znam apsolutno, najbolje i najjasnije ikad šta je ono što bi volela sa nekim u odnosu, i kako bi volela - znam tačno, u detalje. Zato što sam upravo osetila do kraja šta je ono što ne bi, i što mi se ne sviđa. Znači, taj događaj mi je pomogao da raščistim svoja htenja, da pojasnim sebi, da jasno kažem Univerzumu kako ja bih, i u detalje opišem odnos sa nekim koji me zadovoljava, i koji mi prija. Znači afirmišem najvećom snagom ikad (zbog gomile emocija snažnih koje u tom trenutku usled razočarenja imam) šta je ono što hoću i kako to hoću. A to je veoma pozitivna stvar, uvek.
Takođe, kada me neko razočara, ja znam da se stvari raščišćavaju u mom životu, i da zakon privlačnosti za mene razdvaja i odvaja žito od kukolja - ljude sa kojima sam u vibraciji i one sa kojima nisam, jer šta će mi takvi? Radije bi da u svom životu imam ljude sa kojima se zajedno penjem i napredujem i rastem i delim sve ono što me raduje i zanima. Zašto bi se trudila i plakala zbog nekog ko me vuče dole, ko mi pravi s...a i ko nije na mom nivou vibracije, ko me usporava na mom putu? Čemu to?
Setim se odmah Luizine konstatacijeda kada se promenimo na bolje, kada promenimo način razmišljanja u pozitivno, da ljudi koji su u našem životu bili nestaju, odlaze ili se i oni menjaju sa nama. Ta istina me uvek umiri i podseti da je sve u suštini savršeno orkestrirano zakonom privlačnosti. I da mene ne može niko razočarati zaista, može mi se samo olakšati.

Ako očekuješ da će te ljudi izdati, ako u sebi nosiš to uverenje većim delom, znači ako je ono dominantno uverenje u tebi - to ti se i dešava, privućićeš i bićeš u blizini takvih ljudi. Ali, ako si pozitivna osoba, ako veruješ životu i očekuješ samo najbolje za sebe, ti ne možeš imati to iskustvo izdaje i razočarenja - fizički je ne moguće jer nisi na tom nivou vibracije. Sve je vibracija, i najmanji detalj.

Kada jedna osoba ima negativnu vibraciju, a druga ima pola pola vibraciju, znači ni sredini, ni pozitivno ni negativno, uvek će prevagnuti negativna vibracija, i ishod će biti očekivani. Čista matematika. Zato kad je neko bolestan, batalite priče o smrti, neizlečivosti, posledicama, mukama, boli, i koječemu, već tu osobu gledajte kao najsjajniji sjaj svetlosti, kao vitalni potencijal naj od naj, zamišljajte je u njenom punom sjaju i radosti - TAKO jedino možete menjati i uticati na vibracju bolesne osobe. Vi mnogo možete uticati na to, ali mnogo. Naravno, ako ta osoba ima u sebi barem mali procenat želje za životom. U suprotnom, ako je odlučila da ode, i predaje se tome, vi tu ne možete baš ništa osim da poštjete odluku i da blagosiljate tu osobu, da se radosno pozdravite sa njom. Da je pustite sa ljubavlju.

Ne možemo manipulisati tuđim iskustvima poput nekih veštica, to je ne moguće. Ja verujem da na mene niko ne može uticati da mi se desi neštto što ne želim, to mi je smešno. Mislim da mi neko svojom vibracijom svakako može pomoći da ono u čega i sama verujem, i što i sama vibriram dođe brže, veće i smatram da je naša vibracija ujedinjena jača. Znači, samo ono što već i sama vibriram, i želim/ne želim.
Ovo važi i za najmanje od najmanjih sitnica koje nam se dešavaju svakodnevno: Mi nikada ne možemo biti privučeni nečemu, ako to već nije aktivno u našoj vibraciji.

Jednostavna definicija Zakona Privlačnosti: Život Prati Misao.

Hvala Vina na lepom odgovoru, samo sto opet imam jednu nedoumicu. Drugarica zeli da sa njom podelim pricu o Zakonu privlacnosti, ali kako da joj objasnim da je ona privukla smrt svog oca? A on nije bio bolestan, to se dogodilo iznenada, telo je odjednom otkazalo u roku od nekoliko minuta; tako da nisu bili u prilici da ocekuju najgore, pa na taj nacin da i sami osecaju negativnu vibraciju? Jedino mi pada na pamet da je on znao da je bolestan, ali da nikome nije zeleo da kaze da ne bi brinuli.

Da, samo što ne postoji instant manifestacija, već dragoceni period vremena koji mora proći da bi se naše razmišljanje i stavovi dobro utvrdili, ustoličili i do najsitnijih detalja opisali Univerzumu šta je ono što mi želimo.
Ne može tvoja drugarica manifestovati ništa što i njen otac nije i sam vibrirao.

Hvala ti puno, zaista!

Pa da, taj period vremena je u suštini veoma dobra stvar, mada bi mi uvek hteli sve i odmah On je tu sa razlogom.

Uostalom, taj period se smanjuje. Pre nekoliko nedelja je Abraham bas pricao o tome, kako je trenutna mera 17 sekundi. Bilo je vremena kad je bilo i 47, pa se smanjilo. Sad je kreacija fokusom za sve stanovnike planete laksa, jer je manje fokusa potrebno
Dakle, 17 sekundi fokusa na jednu misao je dovoljno, da se privuce sledeca misao.
Posle 68 sekundi, to, na sta smo fokusirani ce se pojaviti u materijalnom...

E sad...Abraham isto tako kaze, da je prosecna duzina fokusa kod ljudi 5-10 sekundi. Posle toga izgubimo nit ili mislimo nesto suprotno.
Zato je meditacija i vezbanje vizualizacija super vezba...time vezbamo glavni misic, koji nam je potreban za kreaciju: FOKUS-misic.

Da bi se manifestovalo nesto kao smrt (sto nije zapravo tako strasno, kao sto ga mi interpretiramo) potrebno je mnooogo misli. One ne moraju biti po svaku cenu lose. Ako neka osoba tesko bolesna od raka na primer, vizualizuje zdravlje i lakocu i srecu...moguce je i da ce umreti..jer posle odlaska iz ovog materijalnog sveta, sledi bas to. Lakoca, osecaj apsolutne srece, savrseno zdravlje...

Najveca korist po mom misljenju je promeniti misljenje o smrti. To nije kraj, samo promena perspektive. Svako ko je umro je i dalje svestan sebe i veoma zivahan i fokusiran na ovaj nas svet ovde. I ako mi, koji smo jos tu, to znamo, mozemo lako da osetimo prisustvo tih osoba.

Kad neko umre i neko njemu blizak kaze: Prosto ne mogu da verujem da je otisao, osecam kao da je jos tu, TO JE ZATO STO JE ON JOS TU. Samo ne komunicira vise preko 5 cula, nego preko emocija. Mada nije iskljuceno ni da se umesa u materijalni svet...al dobro. Da ne ulazimo sad u to.

Da, moguće je komunicirati sa voljenima koji su sa u nefizičkom, naravno, ako sa obe strane postoji želja. Potpuno verujem u to.