Forum Ratnika Svetlosti

Upravo čitam Proces prisutnosti od Michaela Browna i imam namjeru započeti s Procesom, želim se uhvatiti u koštac sa svim svojim blokadama i pogledati ih u oči. No, nalazim se u dvojbi zbog tehnike disanja koja se prakticira tokom procesa.

Otkad sam počela s meditacijom, isprobala sam na desetke tehnika dok nisam pronašla onu koja mi najbolje odgovara. Ama baš svaka tehnika se bazira na tome da dišemo polako, s vremenom sve pliće i pliće, i da pauze između izdisaja i ponovnog udisaja postane što dulja. Na taj način stabiliziramo otkucaje srca, krvi tlak, tok misli se usporava i produljuje se vrijeme bez misli, dok one konačno ne nestanu. Redovitom praksom postiže se to da zrak više gotovo ne dolazi do pluća, već samo prođe određeni dio dušnika i potom izlazi van. Mnogi yogiji svojom višesatnom dnevnom praksom postižu to da naposljetku gotovo uopće ne dišu. Na taj način uspostavlja se pažnja i koncentracija, koje su od ključne važnosti da bismo bili prisutni u sadašnjosti. Kada je čovjek duboko skoncentriran na nešto, na razgovor, tekst koji čita, sliku koju crta, tada je njegovo disanje veoma plitko i razmaci su prilično dugački.
Paralelno s time, naišla sam na tekst o tome koliko je duboko disanje u kojemu nakon izdisaja odmah dolazi udisaj, uzrok mnogih bolesti koje se danas smatraju neizlječivima. Prosječan zdrav čovjek trebao bi biti u stanju nakon izdisaja napraviti pauzu od 40 sekundi. Ako pauza traje jedva 20 sekundi, to može biti indikator mnogih kardiovaskularnih i plućnih bolesti, stresa, neumjerenosti u alkoholu, itd. Stvar je u tome da, apsolutno sve što radimo, trebamo raditi umjereno, inače dolazi do neravnoteže. Ista stvar je s unosom kisika. Previše kisika smanjuje količinu ugljičnog dioksida u krvi i dolazi do neravnoteže u tijelu.
U Moskvi postoji klinika u kojoj se ovom metodom disanja preko 150 000 ljudi liječi od raznih bolesti, kao što su dijabetes, astma, bronhitis, rak, sida, ciroza jetre i dr. Svojevremeno sam patila od napada panike i zahvaljujući usporenom disanju sam se u potpunosti od toga izliječila.

Uvijek se volim više pouzdati u drevne tehnike koje daju stari duhovni učitelji, nego u nešto što nam je servirano u sklopu New Age pokreta. I sama sam primijetila da najlakše razbistrim misli ako nakon izdisaja odmah uslijedi udisaj, ali sam istovremeno svjesna da, kada smo najopušteniji, a to je tokom spavanja, naše disanje postaje izrazito plitko i usporeno, što nam zapravo pomaže da se odmorimo i probudimo svježi i puni energije.

Puno bi mi pomogla vaša mišljenja o ovome. < 3

Ja sam prošla kroz Proces, i koliko sam ja mogla da pronađem u knjizi, Majkl nigde ne piše da treba da dišemo duboko, samo prirodno i bez prekida (kao i životinje). Ja sam vrlo često veoma plitko disala (tako mi je u tom trenutku prijalo), ali uvek povezano, to je važno, nemati pauze između udaha i izdisaja. Veruj mi ništa loše se neće desiti, traži se samo prirodna radnja, ništa više i nikakva posebna tehnika.

Slobodno se prepusti Procesu i veruj mu

U jednom je dijelu spomenuo duboko disanje, pa sam zato pitala.

Eto kontradiktornosti, pauze između disanja su zdrave, ali bismo trebali disati povezano. Vjerujem ja Procesu, daleko od toga, inače se ne bih odlučila na ovo... No, previše izvora govori nešto sasvim suprotno, što se prakticira stoljećima unazad.

Da, spomenuo je duboko disanje u smislu da će nam u jednom trenutku telo tražiti veću količinu kiseonika pa ćemo sami od sebe možda produbiti disanje. Sama dubina udisaja nije bitna za proces.

Što se tiče ostalih tehnika disanja, tu stvarno nemam šta da kažem jer sam apsolutna neznalica po tom pitanju . Ja stvarno upravo zato i nisam imala takva pitanja kad sam započinjala Proces. Možda je to bila moja prednost .

Elem, pročitaj knjigu, čak iako ne započneš Proces, ona će ti doneti mnogo koristi. Ti stvarno imaš puno znanja, i možda ti to pravi konfuziju u vezi sa Procesom.

Hvala ti na savjetu draga :*

Da, mislim da ću ju pročitati prvi put, pa od drugog puta krećem s praksom. Ma koliko me to odbija, toliko me i privlači.

Ali mislim da je nužnost da se riješim svojih blokada veća od ičega. Ne možemo pomoći drugima, ako najprije ne pomognemo sebi.

Upravo tako . Baš to: "Koliko me odbija, toliko me i privlači", bio je i moj prvi utisak o Procesu. Nisam ni ja kod prvog čitanja poželela da ga započnem. Ali stalno sam mu se vraćala, nešto me vuklo nazad, k njemu. Još uvek mislim da nisam potpuno završila sa njim, moraću još bar jednom proći kroz njega, samo mi sad treba malo odmora od njega, mnogo je mulja podigao kod mene, to sad tek vidim .

Kad mi na yogi radimo meditacije trebamo disati polako i duboko i rade se pauze nakon svakog udaha i izdaha...
Yoga promovira to neko duboko disanje i trbuhom i plucima i svim...
E sad, proces jos nisam pocela citati pa ne znam sta tamo pise a s druge strane i nemam bas puno iskustava s tim raznim nacinima disanja pa napisah samo ovo sto znam, mozda je to skroz neka druga stvar, nemam pojma.

Da, eto dobro ti je pitanje, i meni je bilo čudno ovo disanje ali sam pre procesa, radio Bhastrika pranajainu (bhastrika pranayama), gde ako sam dobro shvatio (jer nisam imao učitelja da me uputi) isto nema zadržavanja daha.
S tim što se prilikom udisaja širi stomak a prilikom izdisaja uvlači stomak.

Tako da sam ja samo prešao preko tog podatka o načinu disanja u procesu.

Ma nije toliko stvar u dubokom disanju, koliko u tome što su te pauze između itekako zdrave i korisne. Udisaj i izdisaj kada idu jedan za drugim ubrzavaju rad srca i povisuju krvni tlak. Ali ajde, neću suditi prije nego što isprobam. Uvijek si mogu odvojiti vremena za meditaciju između povezanog disanja, gdje ću disati onako kako to inače činim tokom zen meditacije. Eto, čisto da održim nekakvu ravnotežu.

Evo sad se setih, na ovom linku: http://www.thepresenceportal.com/how_we_breathe.htm imate zvučni zapis na kojem Majkl pokazuje kako treba disati