Forum Ratnika Svetlosti

Mozda imam problem da kazem sama sebi "Ne"
Ne znam da li spada u ovu temu,ali imam problem kad kazem sebi "ovo vise neces raditi",posle odredjenog perioda ponovo uradim,onda se osecam lose.Danas sam nesto sl.napravila,sad mi krivo,

Sanco, nijedna situacija nije taako strasna da se ti sad lose osecas zbog toga. Pa, dobro, desilo se, pa sta?
Smeta ti, odlicno, svesna si toga, podelila to sa nama( sada cemo mi to da istranziramo), sledeci put bice bolje, u stvari vec je bolje, sad znas tacno zbog cega se osecas lose i sta bi trebala da uradis.
Sada samo pronadji misao koja ti vise prija, ne kaznjavaj sebe, bilo to nesto danas- pa sta sad, bio je i taj " smak sveta" pa prezivesmo ( sala mala, ali nista nije toliko strasno, sve je to samo u tvom mozgu, top leeepom, divnom mozgu)
pusti muzikicu sebi, onu lepu sto slusas ...skuvaj kaficu, caj, sta vec...i disi, disi, lepo, polako punim plucima i stomakom i nogama

Hvala DenVik
Poslusala sam te.

Ja kod usvajanja novih navika definitivno ima ciklus tri koraka napred dva nazad, tako da ne brini, sve što je potrebno je upornost i na kraju ta dva unazad postanu još dva unapred Samo polako. Znaš ono "preko preče, naokolo bliže"

Znam,i ja isto tako.Uporna sam,videcu.

Vidim ja da ti već vidiš

Nadam se

Kod usvajanja novih navika bilo bi lepo da mi je neko rekao da mi treba od 21 dan do 100 dana, npr, da je normalno da se moj ego cesto i beskorisno buni tada i bilo bi lepo da mi je neko rekao da svi ti grozni periodi sumnje su totalno sranjce i da to mora tako, jer stare misli se uskomesaju i misle "kuku meni, gde cu sad ja?"a ja sam pogresno pokusavala od trouglastih misli da napravim okrugle. Ko velim , moze na silu, e pa ne moze.

E, Luiz, ima divno objasnjenje, spakujes stare misli u neke foldere u glavi, pozdravis se sa njima, zahvalis se strahu, sumnji, besu, ljutnji, razocaranju, besu, tugi, samoci i kazes im hvala..i posaljes na put, pocistis za njima i otvoris novi folder veselih, lepih, srecnih misli i negujes sve tvoje nove lepe misli, svaki dan, ali bas svaki dan, minut, nema odstupanja.
Nema sad ono, e sad cu tri dana da vezbam lepe misli, a cetiri cu da kukam. Jes, sipak.
Neki vrhunski teniser( npr, bas ovaj nas) trenira od svoje 5 godine, ej od pete godine, po sedam sati dnevno, ej, 20 godina po sedam do deset sati dnevno . Vi mislite da
je on tek tako slucajno u tom filmu uspeha??/
Vezbanje, svaki dan. Ja ne prestajem, cak saznajem i za neke nove stvari i to mi je fenomenalno.
Pre biram da vecinu dana budem srecna i da privlacim svoje izobilje svaki dan, a vi?

DenVik bolje ne bih ni sam opisao. Upravo to, samo upornost dragi moji, samo upornost Ali ne upornost u smislu samo disciplinovano, nego upornost u smislu i kad pet dana pogrešim šesti će biti ekstra

Dodaću samo jedan drugi aspekt kod usvajanja novih navika, (da nadogradimo temu) a to je ujedno i lično moje iskustvo pa mozda nekom bude od koristi. Te tako meni se dešavalo npr. da odem u krajnost. ne samo da usvojim novu naviku, znanje i sl. nego baš odem do krajnjih granica svojih mogućnosti.to mi se jednom desilo sa ishranom, kad sam izbacila slatkiše, pa meso, pa lebac, na kraju ostala na zrnevlju i vodi ahahhaa. (za doručak 100 g. bundevinih semenki, za dezert suho grozdje, a za ručak kupus, ukoliko ogladnim uopste. hahaha pri tom bez ikakvih tendencija ka menjanju telesne tezine) nego jednostavno pozelela cura da se zdravo hrani, i otišla predaleko. drugari me počeli zvati asketa i tako.. Uspela sam, ostvarila sam sve šta sam htela, ali poenta priče da nisam bila spremna na to. i da mi to toliko zeljeno na kraju nije donelo nikakvo ispunjenje, jer samo sagorela od zelje da izguram nešto, što mi mozda i nije prijalo u tom momentu. šta više odbacilo me baš na suprotnu stranu...
ali eto, svima se moze desiti da jako pozelimo nešto, da silno stremimo u nekom pravcu, misleći da je ispravan, zaboravljajući da oslušnemo sebe. kao, radimo za sebe, a zaboravljamo na sebe..ponekad..