Forum Ratnika Svetlosti

ne zelim da govorimo o tome da je neko ljubomoran na nas,to nije nasa nego njegova stvar , nego o nama , na koga smo mi ljubomorni i kao to vidimo , kao se nosimo sa tim ....
malo iskrenosti ,ali potpune iskrenosti ....
sigurno ste nekada u zivotu bili ljubomorni na nekog/nesto ...pa makar na sekund pomislili (da neko ne zasluzuje nesto , da neko ima a mi ne bilo sta ili tako nesto...)

Tek skoro sam svatila da se moja stav i pristup ljubomori i zavidnosti promenio u poslednje dve godine, pa sam htela da podelim sa vama to i da se svi malo zajedno preispitamo
naravno , stoji ono "Ne uporedjuj se sa drugima'' ,jer po mom misljenju uvek ima i ''boljih'' i ''gorih'' po nekm nasem subjektivnom kriterijumu a i svako ima svoj put a i besmisleno je uporedjivati se i nemao ama bas nista od toga... ma totalna besmislica....
ali ipak , ljudi smo , ne znamo sve i ne umemo sve da iskontrolisemo... ucimo se ,to je vazno
pa , sta radite kada cujete vest i osetite se ljubomornim na druge ?
ja sebe cesto nalazim u situacijama - ona ima lepse oci od mene , on ima ogromnu platu , ona se vidja sa deckom a moj decko radi , ja nisam polozila ispit a drugarica jeste ---- LJUBOMORNA SAM
ranije, sakrujem to dubogo u sebi jer '' nije lepo biti ljubomoran na druge'' i osecam se lose neko vreme
onada sam jedno vreme to shvatala takmicarskim duhom (ne mrzim ja nikog na ovom svetu pa da mi je zao sto je nesto uspeo TO NIKADA ali postavim se takmicarski , ok , on ima, mogu onda i ja )
budem srecna zbog drugih ali iskreno srecna oduvek, ali ipak sam ljubomorna i nesrecna zbog sebe
danas, kada god osetim potrebu OBAVEZNO kazem iste sekunde (kao da jedva cekam) '' Ljibomorna sam na tebe ti ces danas da setas a moj decko radi! ''
obavezno mi je sagovornik nasmeje , popravim mu dan tako , sedne i porica samnom , makar par reci i onda i on meni popravi dan
ljudi vole da budemo ljubomorni na njih tako da iskazivalje ljubomore nikome nece pokvariti dan
ja se jako lepo osecam kada otvoreno kazem ''uspeo si , radujem se zabog tebe i zavidim ti ''

drago mi je sto sam okruzena jakim, upornim i uspesnim ljudima
i mislim da u ljubomori nema niceg loseg samo treba znati kako je usmeriti kada se pojavi
u poslednje vreme jako cesto govorim ljudima da sam ljubomorna (ne mogu da kazem ni cesto nego koliko imam potrebe za tim ) a u isto vreme se istinski radujem zbog svacijeg uspeha
i mnogo bolje se osecam kada kao malo dete odmah izgovorim svima tako nesto bez obzira da li smo bliski ili se jedva poznajemo

komsiji koga ne poznajem sam pre neki dan rekla da sam ljubomorna na njega jer ima haskija od 2 meseca koji je prelep
on se nasmejao i bio je ponosan
a i ja sam jer je on bio ponosan a ja srecna sto mi dozvoljava da se igram sa njim i zivi blizu mene , jos je dobio veliki kompliment

ima li sta lose u tome ?
naucila sam to od dece
jos mi niko nije zamerio
ljibomorna sam jer drugarica u inostranstvu ima vise novca od mene.
ljubomorna sam jer cimerka ima dugu lepu zdravu kosu.
ljubomorna sam jer jedan par rodjaka je sada odputovao u London, drugi par u Majami.
ljubomorna sam jer je kolega upisao master studije (a ja ne mislim da je to zasluzio,ali ko sam ja da mislim o tome) ....
svima sam to rekalia ili cu reci SA ISKRENIM OSMEHOM uz cestitke i radovanje

Jovanče, ja ću ti kratko odgovoriti, bez ulazenja u detalje, jer je tema široka, i ostavljam prostora nekom da detaljnije razradi pojam ljubomore.
ali u tvojoj priči mislim da je ,detalj, što imaš podsvesne programe uporedjivanja, koji datiraju verovatno iz detinjstva, i za koje će ti trebati neko vreme da ih izmeniš. mislim da kroz prizmu tih programa konstantog uporedjivanja ti se stvara taj osećaj ,,a kako on to ima a ja ne,,. Samim tim što kazes da prihvataš kroz iskren osmeš i čestitke, mislim da ti misli nisu zloća, i da nisu uopste bitni drugi ljudi i ono što oni poseduju, nego način na koji ti to dozivljavaš. ne mozemo imati sve, a sigurna sam da ustvari to sve negde i ne zelimo.
Treba prihvatiti i različitosti. Meni nekako kad se jave takve misli, najviše pomogne, ustvari to mi automatski ide, da se podsetim ko sam ja, odmah sledeća misao: pa da, ja sam drugačija. pa se onda setim lepih stvari zbog kojih sam drugačija, i onda stignemo do ljubavi prema sebi. kad stignemo tamo, onda nestaje ljubo(mora) ostaje samo ljubav.

tanita , a da li iskreno nekada naglas kazes drugome da si ljubomorna u tom trenutku kada shvatis da jesi ? (samo pitam iz radoznalosti)
naravno nije to ,ne znam kako da se izrazim ''zlocasta'' ljubomora nikada bila i nikada nece takva biti , ja jako volim sebe i jako volim druge
ali se uvek pojavi ta ''zelja za uporedjivanjem'' pa makar na kratko da joj ''vidim rep''
ali to nisam smatrala i jos uvek ne smatram losim
zato i pitam za savete, pa da se malo konsultujem sa sobom pa da vidim gde sam sada
jer meni ta ljubomora kao takva NIKADA nije donela nista lose a pogotovo drugim nije donelo lose
meni se samo cini da kada izgovorim tako nesto toj osobi na koju sam ljubomorna da ja iz sebe otpustim tu ljubomoru, da ona samo prodje kroz mene i ode bez povratka i to je to
inace , ja sam od ljudi kojima je dovoljno da ih neko samo saslusa cesto kada kao imam problem
tako da mi je dovoljno da izgovorim to , da prodje kroz mene i nestane (bes, tuga, razocarenje... ljubomora)

nisam primetila da drugi ljudi govore meni (sem jedne jako dobre drugarice koja mi cesto to govori i ja njoj ) ili drugima ''ljubomoran sam na tebe....'' pa sam se zapitala da li je upitanju to da drugi nisu ljubomorni ili da cute o tome (skoro)uvek (jer nije pristojno biti ljubomoran ili ne znam ni ja sta)


slazem se POTPUNO sa APSOLUTNO svime sto si napisala , posebno delom :

tanita wrote: Treba prihvatiti i različitosti. Meni nekako kad se jave takve misli, najviše pomogne, ustvari to mi automatski ide, da se podsetim ko sam ja, odmah sledeća misao: pa da, ja sam drugačija. pa se onda setim lepih stvari zbog kojih sam drugačija, i onda stignemo do ljubavi prema sebi. kad stignemo tamo, onda nestaje ljubo(mora) ostaje samo ljubav.

tanita wrote: Samim tim što kazes da prihvataš kroz iskren osmeš i čestitke, mislim da ti misli nisu zloća, i da nisu uopste bitni drugi ljudi i ono što oni poseduju, nego način na koji ti to dozivljavaš.

i sto se tvoje ove recenice tice , potpuno si upravu , meni je bitno zasto ja tako reagujem
zato bih i volela da pricamo o nama a ne o tamo nekim ljidima koji su ljubomorni (na nas) to je smesno po meni
nije meni problem sto taj ima (presrecna sam) nego sto ja nemam....

jako lepo receno ,zaista jako lep post od tebe <3
:*

Ovako gledam na ljubomoru...
To je negativan osjećaj, veoma negativan. Stvar je u tome da uzvisivanjem druge osobe nešto oduzimamo od sebe. Ako osjetim da sam ljubomorna na neku djevojku jer ima ljepšu kosu, vozi dobar auto, nosi bolju odjeću - automatski umanjujem sebe, kao i mogućnost da ja ostvarim isto. Naše misli su snažni pokretači fizičke stvarnosti, a naše emocije su još snažnije po tom pitanju, stoga ono što osjećam neupitno će se manifestirati prije ili poslije. Ako dopustim sebi da mislim kako je netko bolji od mene u nekom području, onda je to itekako istina. Ljubomora je osjećaj nedostatka, kada smo ljubomorni to je zato što nam u tom trenutku nešto nedostaje, osjećamo da nemamo nešto što bismo željeli imati. Što se dulje držimo ljubomore, ona će sve snažnije utjecati na naš svakodnevni život, tj. određene stvari će nam doista nedostajati. A osobe na koje smo ljubomorni će imati toga sve više i više.

Ali odlična je stvar kada tu ljubomoru otvoreno izrazimo, umjesto da ju potiskujemo u sebi. Ako izrazimo neki osjećaj, tada se čistimo, doslovno ga brišemo iz sebe i on gubi svoju moć. A ako ga potisnemo u sebi, onda će on početi utjecati na našu svakidašnju stvarnost. Jer, emocije su energija - energija ne može nestati, ona se samo može pretvoriti i izraziti u raznim oblicima. Ono što je u nama, itekako će se odraziti i izvan nas. Dakle, ako sam ljubomorna jer je neka djevojka ljepša od mene, i dopustim si da taj osjećaj buja u meni, ona će doista s vremenom postajati sve ljepša i ljepša, i dobivati pažnju za kojom možda ja žudim potajno. Ali ako se otvoreno zadivim njezinoj ljepoti, i ljubomoru preobrazim u ljubav koju ću izraziti kroz kompliment ("baš si lijepa, sviđa mi se kako izgledaš") tada ta emocija postaje izrazito pozitivna. Osim toga, velika je vjerojatnost da će taj kompliment biti uzvraćen, pa makar i samo iz pristojnosti, ali će nam goditi, pomoći će nam da zavolimo sebe malo više, i time ponovno uzdižemo sebe.

O ovome sam se naučila na vlastitom primjeru. Bila sam jako ljubomorna, i dok god sam si dopuštala da taj osjećaj buja u meni, dobivala sam sve više i više razloga da se tako osjećam...jadno, glupo, ružno, neprimijećeno... Onoga trenutka kada sam se sprijateljila s objektom svoje ljubomore, i iznutra počela osjećati ljubav prema njoj, situacija se očistila. Ne samo da sam dobila ono što sam željela, nego je ta osoba naprosto nestala iz mog života.

znaci smatras da je ljubomora mazohizam ?!
da je to bes kojim mi kaznjavamo sebe jer nemamo to sto drugi imaju ( iako ranije nismo ni zeleli da imamo bas to ali kad taj vec ima a mi ne , e tada to postaje problem )

Ovih dana mi se mota po glavi baš ova tema. I moja razmišljanje na ovu temu je da je ljubomora još jedan vid blokade.
Ponekad mi se desi da u druženju sa ljudima osetim ljubomoru. I isti slučaj, nisam ljubomorna što oni nešto imaju, nego što ja nemam.
Ali to ne mora biti baš to što oni imaju u smislu materijalnog (bilo koja forma) ili osobina, već saznanje da su oni u toj oblasti izbalansirani i da Energija kod njih teče.
Kad poznaješ sve zakonitosti Univerzuma, jednostavno nemaš pravo na ljubomoru ili bilo koje nekontrolisano emotivno/misaono stanje koje traje dugo. I kad osetim žaoku ljubomore, ja se uvek podsetim da sam sama kriva što blokiram sve, iako znam kako sve funkcioniše, a nekim ljudima koji nisu nikad čuli za ove principe to ide lako, mislim na taj protok.
I onda jedino preostaje biti uporan i čistiti i još više voleti sebe. Jer ljubomora je znak odsutva vere u energiju Univerzuma.

Ne znam da li bih baš upotrijebila riječ "mazohizam", jer ju ne koristim općenito, ali ljubomora je jednako negativna kao i tuga, ljutnja, bijes, ogorčenost, depresija, nervoza, stres, itd itd.... Ako se i ti osjećaji nazivaju mazohizmom, onda da, ljubomora je mazohizam.

Sve čime umanjujemo vlastitu radost i zadovoljstvo utječe loše na naše zdravlje. Ljubomora je osjećaj manje vrijednosti. Njome potkradamo sami sebe, jednako koliko to činimo i kada smo ljuti. Ljubomora skreće našu pažnju na ono što nemamo, a time samo još više vidimo da nešto nemamo, da nam nešto nedostaje u životu... To je čisti zakon privlačnosti. Ako se umjesto toga zahvaljuješ za ono što imaš, toga će biti još i više. Zato sam i naglasila da je jako dobro to što izražavaš svoju ljubomoru (obraćam se Jovani ), jer time umanjuješ njezinu sposobnost da utječe na stvaranje okolnosti u kojima ćeš vidjeti ono što nemaš, umjesto onoga što imaš.

hvala ti Krijesnice na odgovoru
a tebi brandzi ,pre svwga zelim dobrodoslicu na forum i hvala ti sto sto culi tvoje vidjenje svega

Jovana hvala na dobrodošlici . Godinama se bavim ovim "novim" uvidima i poznate su mi mnoge teme i autori.
Od skoro pratim ovaj form i nekako mi je prirodno bilo da se uključim na ovu temu jer sam baš ovih dana ponovo naletela na žaoku ljubomore.
Razmena iskustava zna mnogo da pomogne.

veliki pozdrav ))))))

Draga Jovana, divna tema i odmah na početku da ti kažem kako si me obradovala, kada si rekla da si naučila od dece da je kazuješ...e to mi je super..baš super!
Govoriću o ovoj temi iz vlastitog iskustva, jer sam nekada bila veoma ljubomorna i posesivna osoba, ponajviše kada su bili momci u pitanju, ha ha ha ...
U ovoj temi ima nekoliko podtema!
Ljubomora je super emocija, jer nam daje direktno "obaveštenje" da smo nesigurni u sebe i da verujemo da nismo dovoljno dobri, jer nemamo savršeno telo, savršeni ten, plave oči, dobra kola , nismo pametni i lepi kao neko drugi, nismo toliko duhoviti ili duhovni, nemamo tako lepu kuću i veliki račun u banci kao neko ili nismo ostvarili svoj san kao neko drugi i tako u beskraj.

Dobro je i dragoceno znati, nije dobro i potrebno upoređivati se sa drugima jer smo jedinstveni univerzum u malom i baš ovakvi smo savršeni i spicifični i neponovljivi. Svaki put kada se poredimo sa drugima, javlja se osećaj manje vrednosti, jer uvek nam se čini da neko ima nešto više od nas bilo šta da je u pitanju. Uvek neko nešto više zna i ima i to je normalno. Na nama je da pratimo svoje unutrašnje biće koje će nam reći šta je to za nas, jer puno toga što drugi poseduju mi ni ne želimo istinski, nama ni ne treba.

Ne porediti se sa drugima, jer smo jedinstveni i divni ovakvi kakvi smo. Um je uvek raspoložen u takmičarskom duhu i on uvek kombinuje još i još i još bilo čega, važno je da se dešava i da je dinamično i zabavno. Vođeni u miru svoga unutrašnjeg sopstva ćemo pronaći sve što je za nas potaman!

Ne kažem da ne posmatramo druge, ali da ne zavisimo od toga, o tome je reč i poenta. Kada nema poređenja, tada nema ni ljubomore.
Evo ukratko, to bi bilo to!
Pozdrav Jovani i svim sagovornicima.