Forum Ratnika Svetlosti

Samoća je situacija u kojoj smo sami, ali se ne osećamo usamljeno, u samoći nema osećanja izolacije, osećanja da smo na neki način izopšteni, da ne pripadamo i da nam nedostaje razumevanje drugih. Samoća je pozitivno i konstruktivno stanje u kome se bavimo sobom, svojim mislima, osećanjima, ponašanjima i razlozima za ta ponašanja. U samoći možemo da analiziramo svoje postupke, napravimo strategiju ponašanja koja će biti najbolja za nas. Samoća je stanje u kojem smo sebi divno i dovoljno društvo, stanje za analiziranje sebe.
Samoća nam omogućava kreativnost, u samoći ćemo najbolje biti u stanju da se posvetimo čitanju, uživanju u prirodi, razmišljanju, sopstvenom razvoju. Samoća podrazumeva unutrašnji mir koji proizilazi iz stanja unutrašnjeg bogatstva. Ona predstavlja uživanje u tišini i ona je nešto što sami razvijamo. Takođe, ona predstavlja priliku za samoregeneraciju i obogaćuje nas.
Samoća je svima potrebna. U zavisnosti od toga kakvi smo kao ličnost, zavisiće i to koliko nam je samoće potrebno. Nekima će biti dovoljno desetak minuta dnevno, nekima će biti potrebni sati. Postoje ljudi koji imaju faze samoće i faze društvenosti, oni kojima će biti potrebno više ili manje samoće, ali nam je ona svima potrebna. Ukoliko vam samoća nije potrebna ni malo, ukoliko nemate potrebu da budete sami nikada, to može da znači da ste, zapravo, uplašeni usamljenosti, ili čak i da jeste usamljeni iako ste okruženi ljudima. Ukoliko vam samoća baš nimalo ne prija i ukoliko vas ideja da budete sami plaši, bilo bi dobro da poradite na tome. Da razumete zašto je situacija takva i da vidite šta možete da učinite da je promenite jer lični razvoj je važan, a do njega ćete jako teško doći ukoliko ne možete da podnesete samoću. Samoća je stvar izbora. Osoba bira vreme koje želi provesti sama i oseća se dobro. Važno je da neko vreme u danu provedemo sami sa sobom, bez drugih ljudi. Biti sam, razmisliti o danu koji je prošao, usredsrediti se na razumevanje sebe i vlastitih potreba. Mnogi ljudi govore o tome da uživaju u trenutcima ili vremenu provedenom u samoći.

Usamljenost je zapravo tuga zbog samoće. Osećamo da su nam potrebni kontakti sa drugima, a da to nemamo. Potrebna nam je sjedinjavanje, a osećamo se izolovano. Usamljena osoba može da oseća bespomoćnost, strah, samosažaljenje.
Ljudi se često osećaju usamljenima kada pored sebe nemaju neku posebnu osobu sa kojom mogu imati potpunu bliskost i veruju da će nalaženjem takve jedne „prave“ osobe zauvek rešiti problem usamljenosti. Nisu potrebne gomile prijatelja i socijalnih kontakata već samo jedna, posebna osoba za koju će se vezati, koja će im dati osećaj sigurnosti i uverenje da su voljeni i zaštićeni. To su najčešće očekivanja koja se vezuju za partnera iako to može biti i uloga najbližeg prijatelja, brata ili sestre.

Razlika je izmedju usamljenosti i samoce.

Sanco neverovatno Upravo sam o ovome pisala na temi podržite svoju ljubav, i dođem ovde i vidim tvoj post
Da se ne bih ponavljala (jer sam već napisala koliko je samoća bitna i koliko mi je pomogla da se pronađem, pre nego sam se našla u vezu kakvu sam zamišljala) rećiću samo da kada shvatimo sebe kroz odnos sa samim sobom, bez uplitanja drugih ljudi i preplitanja njihovih i naših potreba, mi smo na pravom putu, putu vraćanja sebi

Videla sam
Volela bih da kazem nesto i o usamljenosti.Usamljenost je pasivno stanje, a ako (p)ostajemo pasivni (p)ostajemo usamljeni.Usamljen čovek ima suženu perspektivu i uzdrman optimizam i često umanjuje moguću dobrobit koja dolazi od stvari koje bi mogao da radi.
Kako se izboriti sa usamljenošću.
-Shvatite da smo svi ponekad usamljeni. To ne znači da sa nama nešto nije u redu, niti da će tako ostati. Usamljenosti smo posebno skloni kada nešto menjamo, čak i kada je to promena na bolje. Ako se promena odnosi na istraživanje novih načina i obrazaca življenja, primorani smo da prođemo usamljeničku fazu, dok tragamo za ljudima koji bi delili iste sklonosti i nova interesovanja sa nama.
-Budite u kontaktu sa ljudima koje znate, čak i ako oni nisu osobe sa kojima biste se u tom trenutku družili.
-Bavite se stvarima koje će vam omogućiti da upoznajete ljude. Upišite neki interesantan kurs, vilontirajte, uključite se u neku grupu koja deli slična interesovanja vašim. Ako ste stidljivi, internet može biti od pomoći kao polazna tačka da to preaziđete, ali je lični kontakt kao konačan ishod, naravno neophodan.
-Pokušajte da doprete do nekoga ko je usamljen kao i vi. Pored toga što ćete steći prijatelja, postaćete receptivniji za slične pokušaje drugih da se približe vama.

Sunce mu, Sanco, od sad te zovem brzi Gonzales. Kakva je to brzina, brisanja, pisanja...
Pitala si jedno veoma interesantno pitanje, pa si ga capnula, da li je dovoljno biti srecan sam sa sobom ili su nam potrebni ljudi?
Pa sam ja odgovorila da cim smo odlucili da se rodimo na planeti Zemlji, doneli smo odluku da necemo biti sami...cast izuzecima. U krvi nam je da se grupisemo.
Jedno je biti sam sa sobom i uzivati u jedinstvu sa sopstvom, sasvim drugo biti sam u gomili ljudi i biti uzasno neshvacen ..od strane sebe.
Od nas zavisi gde smo.
Opet se vracamo na pocetak, voli i prihvati sebe kakav god da si i gde god da si.
tada padaju okovi, iluzije, strahovi nestaju kao mehur od sapunice.
I svaka cast Sanco na predlozima..pokreni se prvi i budi ti taj koji ce nekome pruziti ruku ili reci utehe.

Covek ima potrebu da se emotivno vezuje za druge ljude, da razmenjuje misli i osećanja. Ljudskoj vrsti je prirodno dato da živi u zajednici.Vrlo je malo zadovoljstva koje čovek može da ostvari nezavisno od drugih ljudi.
Usamljenost je neprijatno stanje koje ometa osobu u njenom svakodnevnom životu. Međutim, često se dešava da osoba ne sagledava pravu prirodu svog problema, negira da je usamljena ili se “brani” različitim odbrambenim mehanizmima. Neretko usamljena osoba je pasivna i ništa ne čini da reši svoj problem ili nesvesno stvara lažnu sliku o sebi prikazujući se kao neko ko je prepun obaveza, kao neko ko je nepristupačan jer nema vremena za druge ljude i zbog toga okolina ne prepoznaje da se radi o odbrambenom mehanizmu. Osoba koja potencira svoju nezavisnost, odsustvo potrebe da sa nekim živi, ukoliko zaista tako ne misli, zavarava i sebe i druge. Dakle, prvi korak u borbi sa usamljenošću jeste (kao i kod mnogih drugih problema) da osoba sama sebi prizna da je usamljena. To nije lako, zato što se priznavanje problema često dožvljava kao neka vrsta nesposobnosti i neuspeh, što nije tačno.
Usamljenoj osobi ponekad može pomoći i neko iz okruženja ko je dovoljno vešt da prepozna problem i pronadje način kako da pruži pomoć. Dovoljna je samo jedna osoba koju osećamo kao blisku osobu, koja deli naša interesovanja i ume pažljivo da nas sluša, pa da čovek eliminiše osećaj usamljenosti. Takvih ljudi je malo jer i sami imaju svoje probleme,ali zato su tu Ratnici svetlost
Volela bih da mogu svima da pomognem da se ne osecaju usamljeni

Jos nesto dadodam o usamljenosti.

Straha od usamljenosti,taj osećaj da ćemo ostati sami i prepušteni sami sebi,taj osećaj koji nas izjeda svakog stalno tiho a ponekad i veoma glasno.Taj strah nas vodi kroz život.Radimo svašta da ga ugušimo,da ga bacimo u dubine naše duše i da tako nastavimo sa svakidašnjim aktivnostima i životom u kome nema vremena za razimšljanje o takvim ''baljezgarijama''. Najgore od sve što se probudimo jednog dana i shvatimo da radimo stvari koje ne želimo,imamo ljude oko sebe koji nisu ''oni pravi''..
Zato je važno da radimo ono što želimo,da u svakom trenutku sebe ispitujemo: ''Da li radim ono što želim?'', ''Da li sam u ovoj vezi samo iz straha od samoće?'',''Da li se družim sa njim samo zato što mi to koristi?'',''Da li izgledam lepo u ovome?'' Ne dozovoli da se zadovoljavas drugim mestom,ne dozvoli da ides linijom manjeg otporna,jer ipak je zivot jedan i tako će brzo proći ali je vazno na kraju sebi reci : ''O kakav sam život živeo!''

I naposletku moraš voleti sebe da bi te neko drugi voleo.U tome je tajna.

O, jes, to je to,
malo je danas nezgodna ova komunikacija brzim svetskim mrezama. Covek ima osecaj da nije sam. A u stvari, leze uvece sam, ustaje sam, ide negde sam...prikaci se na mrezu i tu je ceo svet.
Za mene je ovo nase mesto vise od obicnog foruma, neki od nas su se upoznali, ostali idu ka tome. Ali ja ipak pricam sa kompjuterom, a volim kad je ispred mene covek od krvi i mesa, da se smejemo zajedno, upoznajemo, da osetimo energije jedni drugih, znam da me necete pogresno razumeti, jer ja na forum dnevno udjem bar 5 puta u toku dana, na blic, na blic da vas cujem, vidim.
Pricam ovo jer znam da ima dusa kojima je ovo jedina komunikacija sa drustvom. Posaljite nekome pp poruku, razmenite telefone, ovde se vecina razume i vise nego odlicno. Mozda je ovde bas neko za vas, da vas cuje i vidi kakvi jeste, da vas poderzi, zavoli, zasto da ne??

DV razumela si me
Na to sam mislila kad postavila ovu temu

Posle duzeg vremena ulazim na forum i vidim ovu temu bas u trenutku kada sam pomislila da sam usamljena jeste, ima ljudi kojima prija samoca, kao meni npr, ja prosto uzivam da budem sama sa sobom, ugadjam sebi, piskaram i nikada mi nisu padali tesko trenuci kada sam sama... dok sam ucila o zp shvatila sam da oko sebe imam gomilu osoba o kojima nemam lepo misljenje i za koje znam da nemaju lepo misljenje o meni i da je nase druzenje dvolicno i neiskreno i kad su usledile promene na mojoj licnosti prvo su pocele da mi smetaju takve stvari.. jedva sam smogla snage da rascistim krug prijatelja, sveo se na 4 iskrene osobe od njih 8 i zaista se mnogo zdravije osecam, nema onog pretvaranja, kezenja, neiskrenih emocija, ali mnogo je vise tih trenutaka da se osetim usamljeno i danima pokusavam da shvatim da li sam pravo i odabrala.. ne prija mi ovaj osecaj, nesto mora da se promeni, zato uzivajte u samoci jer je zaista potrebna svima, u tim trenucima sam najvise bila posvecena svojim zeljama i ciljevima, a ovaj osecaj usamljenosti je bljak i ako zapadnete brzo trazite resenje da ga prevazidjete jer zaista nije dobar ni za sta, puno lose energije i emocije..

Hm, da razjasnimo sta znaci "osecaj usamljenosti"?
Pa i ja imam dane, sad,kad moj um misli da je sam. Aha. Ali ja lepo sad znam da je to samo misao..i nista vise..pustim je..ona ode i dodje druga lepsa.
Od 200 ljudi, bez sale,nekad, sad imam par doobrih frendova. Nisu u prici sa ZP, ali i nije ni da nisu, imam osecaj da se i oni bude. I to nase druzenje je pravo.
Imam periode kad se svojevoljno udaljim od svega, nesto istrazujem, knjige, net, telefon, pa periode kad sazivam svoje drugarice da se vidimo.
I Srecice, fantasticno je sto imas i 4 prijatelja i jos bolje sto si makla ostale..to prosto tako ide.Mislim da smo svi ovde prosli kroz to. Ili upravo neko prolazi, to su normalne faze u samorazvoju.
Imas moju podrsku u tome.