Forum Ratnika Svetlosti

Ova prica (ja sam je prvi put cula prije par mjeseci na tv) natjerala me da jako razmislim o osudi i predrasudama. O onome kako gledamo na neke ljude u svom zivotu.
Ova prica (inace, istinita je) natjerala me da pocnem kopati po svojim mislima i da analiziram sve koje sam ikad osudila.
Natjerala me da pokusam pronaci valjane razloge i da pokusam shvatiti po cemu su to neki ljudi "zasluzili" da npr. uopce ne krenem u druzenje sa njima (iako su oni to htjeli) vec
da ih se klonim u sirokom luku na temelju (predrasuda) onog sto mi je okolina rekla o njima a ja sam to nesvjesno usvojila i drzala se toga ko pijanac ograde.

Samo da spomenem da sada sa ovim razmisljanjem kojeg imam i sa svime sto znam te "valjane" razloge nisam nasla.


Jednom su jednog starog pastira, koji je vec preko sedamdeset godina cuvao ovce upitali novinari: ''Mozete li nam ispricati nesto osebujno, sto vam se zasigurno moralo dogoditi, za tako duga razdoblja.''
Razlog, zasto su uopce novinari dosli bio je taj sto je drzava odlucila dodijeliti mu pocasnu mirovinu za njegov osamdeseti rođendan.
Zato jer je posteno obavljao svoj posao punih sedamdeset godina, a nikakvih drugih osnova nije imao po kojima bi dobio zasluzenu mirovinu. Nigdje nije bio prijavljen nikad niti je placao mirovinsko i sl.

Starac se ispocetka branio da je on obican pastir, bilo mu je neugodno sto su uopce dosli novinari a kamoli da ce jos o njemu netko i pisati u novinama, za koje je on, onako nepismen, samo znao da postoje.
Novinari kao novinari, napasni i uporni, nisu se dali tek tako otpraviti a prostodusni je starac na kraju ipak popustio i zapoceo pricati. ...

"Kada sam imao dvadeset godina, nasao sam u sumi malo nejako psetance...
Onako malesno mi se smililo, pa sam ga jednostavno pokupio sa sobom bez razmisljanja. Vec nakon par dana mi se to pseto privrglo, i ja sam ga zavolio.
Svuda sam ja njega vukao sa sobom, dijelio sa njim sto sam i sâm imao. I pseto je lijepo napredovalo (bila je zenka).

No, seljani su me poceli napadati govoreci da je to vuk a ne pas i da je trebam ubiti, jer će se kad tad veliko zlo dogoditi.Nisam ih slusao jer mi je jako prirasla srcu, volio sam je.
Vrijeme je prolazilo, rasla je,postala krsna i velika. Kad bih ponekad nesto bio zaboravio u selu, slobodno sam je pustio rekavsi da mi to donese.
Gledala bi me trenutak u oci, kao da trazi na neki drugi način, a ne rijecima, sto sam joj rekao a potom odjurila po to. Bila je vrlo pametna i pomagala mi je revno cuvati ovce.

Jednog sparnog ljetnog popodneva, usao sam u kolibicu u planini da se malo odmorim.
Cim sam legao na lezaj, oci su mi se same sklopile.Bio sam veoma umoran.

Ne znam koliko sam dugo lezao kad me nesto prenulo iza sna. Neko krkljanje i rezanje. Izasao sam da vidim sto se događa i imao sto vidjeti!
Moja vucica sjedila je na proplanku rascupanog izderanog krzna i okrvavjene njuske,ponosno me gledajuci.Svuda okolo lezala su rastrgana i bezivotna tijela mojih ovaca. Odmah sam shvatio što je bilo na stvari!
Usao sam u kolibu,skinuo pusku koja je stajala iznad vrata i ponovno izašao.
Podigao sam je i nanisanio vucici glavu.Ona se nije ni pomakla, samo me gledala. Kao da je osjecala krivicu sto je izdala moje povjerenje nakon svega sto sam za nju ucinio. Povukao sam obarac i pala je.

Da bih nekako spasio, sto se spasiti dalo, otisao sam u selo po nekog od seljana i kola.Bilo me sram sto prije nisam seljane poslusao i rijesio se vucice. Sunce je upravo zalazilo kada smo poceli tovariti leseve ovaca u kolica.
A onda..."
Starac zastane i spusti glavu.
Sutio je neko vrijeme i rekao: " Mozete li zamisliti kako sam se osjecao kada sam izmedju ovaca naisao na tri lesa vuka...?
Srce mi se steglo, a na oci mi grunuse suze, nisam mogao disati.Ubio sam svoju istinsku prijateljteljicu.Ona se se borila svom snagom za mene i moje stado a ja...
ja sam posumnjao u zvijezdu na nebu...

Od tada je proslo sezdeset godina, a ja tu sliku ne mogu zaboraviti, kao da se danas zbilo.Od tog dogadjaja povukao sam se u sebe. Postalo mi je jasno da nitko nebi trebao nikad osudjivati bilo koga.
Cijena koju sam ja platio da to shvatim bila je visoka..."

Ima jedna serija zove se South Park. Jedan ucitelj u toj seriji bi ovako prokomentarisao: "Osuda nije dobra, ok? Predrasude nisu dobre, ok?" Vrlo jednostavno.Ok.

Da, naravno da nisu dobre, to znaju svi ljudi bilo da ih imaju ili nemaju.Nista novo.No rijetko tko se pita zasto ih uopce ima? Zasto one postoje?Odakle im to? Odakle to drugima oko nas? Zasto? Kako? Ili su kao ja, uopce nesvjesni da ih imaju.

Evo npr.

Moja predrasuda je bila prema jednoj djevojci koju sam upoznala na netu.Upoznale smo se slucajno (mada nista nije slucajno..).Ona je sada moja uciteljica.
Druzile smo se,zezale i sve je bilo ok.Nakon nekog vremena zeljela je malo bolje da me upozna. Ona je htjela da mi pomogne jer je vidjela da imam problema mada joj o njima nisam puno pricala.Htjela mi je pomoci ali ja sam negdje duboko u sebi, u svojoj glavi imala sliku:
"Hmmm, gdje ces ti da mi pomognes kada me uopce ne poznajes, ne znas skoro nista o meni i mom zivotu, ne poznajes me u RL,ne znas kako izgledam, zasto bi se uopce trudila oko mene?Sto imas od toga? Sigurno imas neke skrivene namjere... Bila sam ubjedena, vjerovala sam u to da ti netko nepoznat ne moze zeljeti dobro, ne moze ti pomoci a ni zeljeti nista dobro.
I jos sve to preko neta za kojeg kruze glasine da je veoma opasan i tko zna kakav se manijak moze kriti iza kojeg nicka.predstavljati se da je "ovo" a zapravo je "ono".

Nekako sam je polako odbacila zbog toga (mada nije samo to bio razlog).Prestala sam joj se javljati zbog svojih predrasuda i straha od svega.
Nismo se cule nekoliko mjeseci a onda sam cula ovu pricu koja me potakla na to da razmislim, da preispitam sebe, da nadjem razlog zasto sam je odbacila, zasto sam sumjala uopce u njene dobre namjere.
Razlog nisam nasla.

Javila sam joj se poslje, bilo mi je jako tesko, nisam znala sto da joj kazem, kako da joj se ispricam za sve.U to vrijeme bila sam dotakla samo dno u svom zivotu i trebala sam nekoga sa kime bih mogla razgovarati,nekoga tko ce me razumjeti...potpuno razumjeti.
Nekoliko dana sam skupljala hrabrost da joj se javim.
A ona...
Ona me prihvatila nazad objerucke kao da nista nije bilo ne trazeci nikakve isprike i objasnjenja.
Shvatila sam koliko je velik covjek i naucila sam svoju lekciju.
Da nema nje ne znam kako bih se nosila sa kosmarom u glavi koji sam imala tada. Dotakla sam samo dno a ona mi je pruzila ruku, podigla me i gurnula dalje.
I sada me vodi, pomaze mi da nadjem sebe, da shvatim sebe i hvala joj. Hvala joj na svemu!

Posto je ovo forum ratnika svjetlosti vjerujem da nitko od vas nema predrasude i da ste svi upoznati sa svime ali ipak htjela sam podjeliti ovu pricu...

DC, ja sam imala zadnjih meseci ubrzani kurs" Prihvatiti razlike , odmah i sada" jer je tako mnoogo lakše. Jer ako nemamo tu širinu duha u sebi, onda nastaju predrasude.
Da je lako, nije, ali je moguće i mnogo je lepše.
I mogu ti reći da skoro uvek očekujem najbolje( da, imam taj glasić sumnje, ali je sve tiši), prvo od sebe, pa onda i od drugih.
Ako smo svi jedno, a jesmo...onda se to prosto samo nameće.
I da, spavačima se ne bavim,to ovi što vrte sve iste priče, negativne, godinama i ne čuju i ne vide nikoga, pa ni sebe, ja im želim sve najbolje i ne trošim se više na prazne priče. I sa njima sam jedno, ali nam se putevi više ne ukrštaju, interesantno, ali je tako.

Sinoc ja izadjem da prosetam i da kupim sebi sladoled na točenje. Jedan dugacki bulevar, ali ja odlucim da hodam celom duzinom. Usput naidjem na neko desavanje i nekom poznatom restoran klubu. Cula se glasna klupska muzika. Ispred kluba su se sparkiravali sve najbolji automobili-poršei, feraiji, neki skupi old timeri, harliji i td. Iz automobila su izlazili sve neki likovi lepo obuceni i ekstra sredjene žene, videla sam da ima puno ljudi iz javnog zivota-poznati pevaci, biznismeni, sportisti. Ispred mene trotoarom šetao je jedan par, stariji ljudi, drzao se za ruke. Poceli su da komentarisu tu bogatasku ''gomilu'':"Pogledaj, sparkirali su se na sred trotoara. Od onolikog parkinga, bas su morali tu. Sramota, misle ako imaju para da im se sve moze. Strasno.'' ''Nedajboze da sad ne mogu da prodjem ovim trotoarom, 'ladno bi mu izgrebao ovaj audi, pa da vidim da l' ce smeti da me tuzi!''
To sam cula.
Jutros sam otisla na internet da vidim sta se to dogadjalo u tom elitnom restoranu i procitala sam da je sinoc odrzano humanitarno vece za jednu devojcicu kojoj trebaju novci za skupu operaciju i da su vlasnici velikih privatnih firmi donirali mnogo novca, kao i ostali prisutni. Nemam pojma zasto su se parkirali na trotoaru, ali ipak je taj trotoar novobeogradski, širok sa prosirenjem i za bicikla, svi smo mogli lepo proci.
Ono sto zelim da kazem da je kod nas uvek osudjivan neko ko ima vise i da je javno proglasen bahatim i losim, a u stvari mi nemamo pojma kakav je.

Ok nije to samo kod nas. Abraham ima baš dosta o tome "on je bogat, mora da je diler droge". Dokle god neko gaji takav stav prema bogatstvu neće biti baš berićetan. (ovo bi moglo ladno na temu novac)

Dreamcatcher wrote:Da, naravno da nisu dobre, to znaju svi ljudi bilo da ih imaju ili nemaju.Nista novo.No rijetko tko se pita zasto ih uopce ima? Zasto one postoje?Odakle im to? Odakle to drugima oko nas? Zasto? Kako? Ili su kao ja, uopce nesvjesni da ih imaju.

Evo npr.

Moja predrasuda je bila prema jednoj djevojci koju sam upoznala na netu.Upoznale smo se slucajno (mada nista nije slucajno..).Ona je sada moja uciteljica.
Druzile smo se,zezale i sve je bilo ok.Nakon nekog vremena zeljela je malo bolje da me upozna. Ona je htjela da mi pomogne jer je vidjela da imam problema mada joj o njima nisam puno pricala.Htjela mi je pomoci ali ja sam negdje duboko u sebi, u svojoj glavi imala sliku:
"Hmmm, gdje ces ti da mi pomognes kada me uopce ne poznajes, ne znas skoro nista o meni i mom zivotu, ne poznajes me u RL,ne znas kako izgledam, zasto bi se uopce trudila oko mene?Sto imas od toga? Sigurno imas neke skrivene namjere... Bila sam ubjedena, vjerovala sam u to da ti netko nepoznat ne moze zeljeti dobro, ne moze ti pomoci a ni zeljeti nista dobro.
I jos sve to preko neta za kojeg kruze glasine da je veoma opasan i tko zna kakav se manijak moze kriti iza kojeg nicka.predstavljati se da je "ovo" a zapravo je "ono".

Nekako sam je polako odbacila zbog toga (mada nije samo to bio razlog).Prestala sam joj se javljati zbog svojih predrasuda i straha od svega.
Nismo se cule nekoliko mjeseci a onda sam cula ovu pricu koja me potakla na to da razmislim, da preispitam sebe, da nadjem razlog zasto sam je odbacila, zasto sam sumjala uopce u njene dobre namjere.
Razlog nisam nasla.

Javila sam joj se poslje, bilo mi je jako tesko, nisam znala sto da joj kazem, kako da joj se ispricam za sve.U to vrijeme bila sam dotakla samo dno u svom zivotu i trebala sam nekoga sa kime bih mogla razgovarati,nekoga tko ce me razumjeti...potpuno razumjeti.
Nekoliko dana sam skupljala hrabrost da joj se javim.
A ona...
Ona me prihvatila nazad objerucke kao da nista nije bilo ne trazeci nikakve isprike i objasnjenja.
Shvatila sam koliko je velik covjek i naucila sam svoju lekciju.
Da nema nje ne znam kako bih se nosila sa kosmarom u glavi koji sam imala tada. Dotakla sam samo dno a ona mi je pruzila ruku, podigla me i gurnula dalje.
I sada me vodi, pomaze mi da nadjem sebe, da shvatim sebe i hvala joj. Hvala joj na svemu!

Posto je ovo forum ratnika svjetlosti vjerujem da nitko od vas nema predrasude i da ste svi upoznati sa svime ali ipak htjela sam podjeliti ovu pricu...

ja sam DC ovo videla tek pre neki dan
i tek onda skontam da si to ti draga
hvala ti na ovim diiivnim recima
ali sam uradila sve sto je bilo u mojoj moci i sto sam ja
da bi ti bila srecna
i da bi ti shvatila da je sve moguce
a sada mi je drago sto to sve znas jer si prihvatila to
a sto da trazim ikakave isprike i objasnjenja kada ja vrlo dobro znam koliko je tesko usuditi se na prvi korak ka ZP i celokupnoj ovoj prici
a i znam koliko je stesko raditi na sebi
i znam koliko bi negativnosti tebi donelo da sam te iz bilo kog razloga osudila
a i ko sam ja i otkud mi pravo osudjivati???
ja te draga moja volim isto koliko i volim sve ljude a tebe cak i vise jer te poznajem pre svega ovoga i saznanja o ZP, kada sam i ja bila na dnu
zato hvala tebi
sto si se vratila
i hvala ti sto si sad sa nama
moje srce je vece i toplije za jos jednu spasenu dusu
kao sto sam i ja bila pre koji mesec spasena uz mog prijatelja,koji nam se vratio ovde , jupi, i naravno uz ovaj forum i Vinine videe
hvala ti Vina!!!
pomenula si da ne bi mogla bez mene nositi se s kosmarom u glavi
ja ti tvrdim da ti uskoro kao life-coach necu trebati
jer ces uskoro sve moci sama
jer znam da ti to mozes!!!
ja znam da ti to mozes!!!
draga drago mi je sto si sada ovde sa nama
ljubim te i volim i hvala ti!!!!

Hvala tebi! Sto drugo da ti kazem kad znas sve. :*

D C i Pozitiva predivne ste, bas lijepa prica, mislim i ova o pastiru ali i ova o vas dvije, obije su poucnee jakooo
Predrasude svi imamo, svjesna sam toga a i ucili smo na faksu u sklopu socijalne psihologije...
E sad, pitanje je samo koliko smo ih svjesni...
Ja se osobno borim s njima citav zivot, ono netko unaprijed ima kompletnu sliku o meni samo zato sto ne vidim...
Sto sam sve prosla u zivotu samo zbog predrasuda necu nabrajat jer bi krepo server il tak nesto
Samo cu reci da je ponekad naporno boriti se svakodnevno i objasnjavati i dokazivati i biti u startu u minusu i onda se truditi da dodes na nulu tj. da se bar te predrasude izbrisu pa da kreces iz neke iste startne pozicije kao i svi iz tvoje okoline.
Al dobro, zna bit ponekad i smijesno i zabavno u fazi kad se ljudi zainteresiraju i kad zele razmisliti i shvatiti neke stvari
bilo je jedno pitanje:
A da te pitam, al nemoj se ljutit, kako se ti seksas kad ne vidis??????
Steta sto je pitanje postavila zenska osoba, da je bilo drugacije i da je neki tip to pitao pitala bi ga jel oce da mu pokazem

I najbolje su mi one fore, a to cesto volim raditi, npr. idem u ducan neki hm pa ajmo rec malo skuplji obucena ko klosar, trenirka maica patike neke bzvz i onda ono kad te prodavacice odmjere od glave do pete skoro padnu u nesvijest i pitaju se sta su bogu skrivile...
Onda uvijek nesto kupim pa opet bulje kaze prijateljica ko da ce im oci ispast XD

Predrasude su jedna vrsta iskljucivosti, svi smo bica za sebe i sigurno ne mozemo rec da su svi bogati lopovi, da svi romi kradu da su svi crnogorci lijeni..
Te su predrasude bar po meni ljudima nacin da druge ljude lakse strpaju u ladice da ih etiketiraju i negdje smjeste i da ne moraju puno razmisljat sta i kako..
Ko ono kad razvrstavas ves, vamo bijelo tamo sareno i kad ga ubacis u masinu na pranje odes radit neki drugi poso i ne razmisljas o tom vesu dok se pere.

Devojke, Pozitiva i DC, prave ste i na pravom ste mestu.