Od razmisljanja zaboli glava
Posted: 08 Jul 2013, 20:18
Nešto sam razmišljao (baš me čudi, ja to retko činim), posmatrao sam ceo svoj život i došao do zaključka da tri stvari imaju vrlo veliku važnost u mome životu, tri stvari bez kojih izgleda ne bih mogao. To su automobili, kompjuteri i žene. Mnogo ih volim, bre. Takodje sam pronačao i veliku sličnost izmedju njih, ma da se na prvi pogled može reći da se uopšte ne mogu uporediti ali to samo izgleda tako.
Pogledajmo prvo kompjutere i žene.
• Niko osim njihovog stvaraoca ne može da razume njihovu unutrašnju logiku.
• Jezik koji upotrebljavaju da komuniciraju sa drugim kompjuterima je nerazumljiv bilo kome drugom.
• Čak i najmanja greška se sačuva u dugogodišnju memoriju i moguće je da se kasnije lako dozove i upotrebi.
• Čim se odlučiš za jedan pronadješ da pola tvoje plate ode na uzgredne, dodatne potrebe.
Doduše kompjuteri imaju dosta zajedničkog i sa muškarcima.
• Da biste bilo šta radili sa njima morate da ih upalite.
• Ma da imaju puno podataka ne mogu da misle za sebe.
• Ma da bi trebali da vam pomognu da rešite probleme vrlo često su oni problem.
• Čim ste se odlučili za jedan realizujete da ste mogli dobiti bolji model da ste malo duže čekali.
Vrlo slično je i sa automobilima. Vidite neki model i istog trenutka vas oduševi, divna linija, savršen izgled... sami nebiste mogli da izmislite lepši. Zavirite malo unutra...ima sve što samo poželeti možete...probate da ga vozite i imate utisak da ste zajedno rasli. Duboko vam se usadi u srce i misli i šta god radite vidite samo taj više nego savršeni model...vidite ga i u snu i u javi, sa zatvorenim očima a i sa otvorenim. Pogledate druge modele, ma kakvi, ni blizu...najzad se odlučite i sreći nema kraja. Problemi mogu, ali ne moraju, da nastanu posle malo duže vožnje...nikada se ne zna dali ste izabrali limun. To samo vreme može da pokaže. Naravno da mnogo zavisi i kakav ste vozač i koliko pažnje poklanjate autu, dali samo zgrabite i vozite ili obraćate pažnju i na održavanje i sve uradite na vreme a ne tek kad počne da se kvari. Nekad može da bude prekasno.
Neznam dali sam to samo ja ili još neko može da vidi sličnost.
Dalje sam razmišljao i setio se da sam imao razne automobile, razne marke, modeli...i nove i polovne...najčešće bar tri u isto vreme. Ista stvar i sa kompjuterima...a samo jednu ženu. Sada imam jedan auto i jedan kompjuter...dali se to potpuno sve izmenilo...dali to znači da sada trebam da imam više žena? Neznam, razmišljam i ne znam dali me to raduje ili zastrašuje i ko bi ga znao. Šta mi Bog da. Možda je sve ovo neka vrsta halucinacije pod uticajem jutarnje kafe. Znaću za nekoliko dana a možda bi mi bilo jeftinije da kupim još jedan auto...hm, auto mi baš nije potreban. Možda da malo smanjim kafe...
Pogledajmo prvo kompjutere i žene.
• Niko osim njihovog stvaraoca ne može da razume njihovu unutrašnju logiku.
• Jezik koji upotrebljavaju da komuniciraju sa drugim kompjuterima je nerazumljiv bilo kome drugom.
• Čak i najmanja greška se sačuva u dugogodišnju memoriju i moguće je da se kasnije lako dozove i upotrebi.
• Čim se odlučiš za jedan pronadješ da pola tvoje plate ode na uzgredne, dodatne potrebe.
Doduše kompjuteri imaju dosta zajedničkog i sa muškarcima.
• Da biste bilo šta radili sa njima morate da ih upalite.
• Ma da imaju puno podataka ne mogu da misle za sebe.
• Ma da bi trebali da vam pomognu da rešite probleme vrlo često su oni problem.
• Čim ste se odlučili za jedan realizujete da ste mogli dobiti bolji model da ste malo duže čekali.
Vrlo slično je i sa automobilima. Vidite neki model i istog trenutka vas oduševi, divna linija, savršen izgled... sami nebiste mogli da izmislite lepši. Zavirite malo unutra...ima sve što samo poželeti možete...probate da ga vozite i imate utisak da ste zajedno rasli. Duboko vam se usadi u srce i misli i šta god radite vidite samo taj više nego savršeni model...vidite ga i u snu i u javi, sa zatvorenim očima a i sa otvorenim. Pogledate druge modele, ma kakvi, ni blizu...najzad se odlučite i sreći nema kraja. Problemi mogu, ali ne moraju, da nastanu posle malo duže vožnje...nikada se ne zna dali ste izabrali limun. To samo vreme može da pokaže. Naravno da mnogo zavisi i kakav ste vozač i koliko pažnje poklanjate autu, dali samo zgrabite i vozite ili obraćate pažnju i na održavanje i sve uradite na vreme a ne tek kad počne da se kvari. Nekad može da bude prekasno.
Neznam dali sam to samo ja ili još neko može da vidi sličnost.
Dalje sam razmišljao i setio se da sam imao razne automobile, razne marke, modeli...i nove i polovne...najčešće bar tri u isto vreme. Ista stvar i sa kompjuterima...a samo jednu ženu. Sada imam jedan auto i jedan kompjuter...dali se to potpuno sve izmenilo...dali to znači da sada trebam da imam više žena? Neznam, razmišljam i ne znam dali me to raduje ili zastrašuje i ko bi ga znao. Šta mi Bog da. Možda je sve ovo neka vrsta halucinacije pod uticajem jutarnje kafe. Znaću za nekoliko dana a možda bi mi bilo jeftinije da kupim još jedan auto...hm, auto mi baš nije potreban. Možda da malo smanjim kafe...