SVI SU MI SE SMEJALI
Posted: 31 Jul 2013, 20:00
SVI SU MI SE SMEJALI
Dobio sam prvi posao u Kanadi da radim kao elektricar. Neko je na Berzi Rada pogrešno protumačio moju diplomu i napisao Master Electrician. Meni to nije smetalo jer sam umeo da baratam i sa alatima. Ovako je protekao moj prvi dan.
Ustao sam rano da nebih zakasnio prvi dan, lepo sam se obrijao, lepo se obukao, lepo odelo, bela košulja, mašna. U kožnu akt tašnu sam spakovao sendvič i radno odelo i stigao u fabriku prilično rano. Prijavio sam se kod vratara na ulazu i on mi reče da sam došao rano i da mogu da sednem kod njega da sačekam dok ne dodju službenici u kancelarije. Pogledao me je dobro i zapitao u kojem ću office da radim i na kojoj dužnosti. Kada sam mu rekao da ću raditi u Električarskoj radionici kao električar počeo je da se smeje. Onda je upitao šta je to, pokazujući na akt tašnu i šta imam unutra. Rekao sam mu da mi je tu radno odelo i ručak. Nije mogao da se zaustavi od smeha a meni nije bilo jasnu koji mu je da mu je toliko smešno.
Počeli su da nailaze i radnici i svi su morali da prodju kroz tu kućicu da otkucaju karticu sa vremenom ulaska. Ovaj glavonja, vratar, nije prestao da se smeje i svima me je pokazivao i svi su se smejali, bio sam bela vrana. Svima je bilo smešno, svima je bilo vrlo zabavno samo meni nije.
Tako je započela moja radna karijera u Kanadi. Kad sada pogledam na tu situaciju vidim koliko sam smešno izgledao ali tada sam se osećao vrlo povredjen i kroz glavu su mi prolazile misli kao glupi Kanadjani...primitivci i ko zna šta još...kao što se obično dešava sa novodošlim emigrantima. Uzme dosta vremena da se čovek privikne na nove načine života, mentalitet i način života. Danas bi se u takvoj situaciji i ja smejao zajedno sa njima jer me je moj ego odavno napustio. Tada sam bio vrlo povredjen.
Dobio sam prvi posao u Kanadi da radim kao elektricar. Neko je na Berzi Rada pogrešno protumačio moju diplomu i napisao Master Electrician. Meni to nije smetalo jer sam umeo da baratam i sa alatima. Ovako je protekao moj prvi dan.
Ustao sam rano da nebih zakasnio prvi dan, lepo sam se obrijao, lepo se obukao, lepo odelo, bela košulja, mašna. U kožnu akt tašnu sam spakovao sendvič i radno odelo i stigao u fabriku prilično rano. Prijavio sam se kod vratara na ulazu i on mi reče da sam došao rano i da mogu da sednem kod njega da sačekam dok ne dodju službenici u kancelarije. Pogledao me je dobro i zapitao u kojem ću office da radim i na kojoj dužnosti. Kada sam mu rekao da ću raditi u Električarskoj radionici kao električar počeo je da se smeje. Onda je upitao šta je to, pokazujući na akt tašnu i šta imam unutra. Rekao sam mu da mi je tu radno odelo i ručak. Nije mogao da se zaustavi od smeha a meni nije bilo jasnu koji mu je da mu je toliko smešno.
Počeli su da nailaze i radnici i svi su morali da prodju kroz tu kućicu da otkucaju karticu sa vremenom ulaska. Ovaj glavonja, vratar, nije prestao da se smeje i svima me je pokazivao i svi su se smejali, bio sam bela vrana. Svima je bilo smešno, svima je bilo vrlo zabavno samo meni nije.
Tako je započela moja radna karijera u Kanadi. Kad sada pogledam na tu situaciju vidim koliko sam smešno izgledao ali tada sam se osećao vrlo povredjen i kroz glavu su mi prolazile misli kao glupi Kanadjani...primitivci i ko zna šta još...kao što se obično dešava sa novodošlim emigrantima. Uzme dosta vremena da se čovek privikne na nove načine života, mentalitet i način života. Danas bi se u takvoj situaciji i ja smejao zajedno sa njima jer me je moj ego odavno napustio. Tada sam bio vrlo povredjen.
Posle me pitali kako nisam skontala. A ja rekla da mi je bilo cudno ali, otkud znam u Mekdonaldsu je sve digitalizovano i mozda je i radno vreme svemirsko.
