Forum Ratnika Svetlosti

Određeni sati vezani su za određeni pritisak na našu percepciju i prema mome istraživanju, ujutru je taj pritisak veoma slab jer masa ljudi spava.
Čini se da budnost masa na određenom području (države, gradovi) bude prepoznatljiva našim osećajima na određeni način.

Nedelja kao dan je prepoznatljiv po svom razopterećenju jer valjda mase ne idu na svakodnevni posao.
Sezona odmora je takođe upečatljiva nedostatkom masa iz tog područja.
Opterećenje školske sezone je vidno na svoj način.

Primetio sam određene razlike između budnog i onog koji spava, kao i između prisutnih i odsutnih.

Dali je neko primetio tako nešto?

Totalno interesantno opažanje. Ima nešto u tome

unapred se izvinjavam ako odvalim neku glupost
ovo je moje licno vidjenje

ja jedva cekam da se ceo svet probudi.
ali to mora definirivno da bude postepeno i svojevoljno. da nebi doslo do ovoga (doslo do ovoga ponovo, jer moje licno ,iskreno, intimno misljenje kao pravoslavnog vernika je da je vec do ovoga dolazilo )


izgleda da kao i u zivotu obicnog coveka (vecina nas je ovde imala tesku proslost) cini mi se da je i covecanstvo moralo da pretrpi razne lose stvari (ratove, nemastinu, glad, borba za vlast....) da bi dostiglo stepen u kome ce poceti da se menja i radujem se sto ce to vreme uskoro doci kao i za sve ostalo (i u nasim malim zivotima) treba vremena da se neke stvari prihvate i promene. svi cemo na kraju stici na isto tako da je totalno nebitno ko ce postati svestan i prisutan danas a ko sutra zato nikada nikoga nebih uveravala u u to , nemoguce je, a i zelim da svako postane ponosan na sebe kada sam shvati.
da se razumemo, ne smatram sebe ni budnom ni prisutnom ali poznajem dosta ljudi koji to jesu i divim im se, posmatram ih.

Da.
Ogroman pomak u budjenju svesti ljudi,ali nije to jos ni nalik tome da su svi svesni sebe, svog Bica, prosto malo dublje se sagledavaju situacije, dogadjaji. Nesto je drugacije i tacno je da se to oseca u vazduhu.
( bez lazne skromnosti, mislim da sam i licno ucestvovala u tome, vec godinama, jel, ovo za moju blizu okolinu pricam)
Po Gregu Brejdenu, probudi li se 1% sveukupne ljudske populacije = probudice se svi ostali.Ja verujem u ovo.( radost , ljubav i mir su zarazni )

Kažu postoji nešto što se zove kritična masa, to je onaj broj probuđenih ljudi od kojeg počinje novo doba u kojem će se svi do jednog probuditi. Ta kritična masa se približava svom vrhuncu, i jednom kada prevagne svi ćemo se naći u jednoj drugačijoj stvarnosti, ja u to verujem I ne mislim da će to biti nešto dijametralno drugačije, već drugačije po svom intezitetu, ukusu, mirisu i ostalim senzacijama za koje nismo ni znali da postoje

Odlična tema Stalker! Bravo!
Svi odreda učestvujemo u kolektivnom buđenju, koje je u toku.
Evo kako ja to vidim.
Svi smo u različitim tačkama svoga puta, tako da je neko tek probuđen, a neko je uveliko budan. Postoje i oni potpuno probuđeni, prosvetljeni, koji su otkrili ko su zaista i od njih najviše možemo najviše naučiti. Naravno postoje i oni koji još spavaju, ali!
Ali, koliko je više probuđenosti među ljudima, toliko je više svesnosti, koja utiče na SVE, tako da ovi tek probuđeni lakše vide i razumeju šta je u njihovom svetu i okolini, kao i oni koji još spavaju, bivaju obgrljeni i prožeti tom rastućom svešću, svetlošću, koja je snaga promena koje se dešavaju.
Uporedite kakvi ste bili krajem prošle godine a kakvi ste sada. Da li vidite promene?
Verujem da vidite koliko ste se promenuli, koliko su neki tereti otpali. Koliko ste slobodniji, srećniji, ispunjeniji i koliko vam je lakše danas da sve što dolazi izazovno lakše podnesete i tazrešite.
Ja sam primetila koliko su ljudi otvoreni za promene, i koliko traže ogovore i postavljaju mnoga pitanja. Mnogi ljudi mi pišu i pitaju me tražeći odgovore kako se promenuti, kako biti srećan i ispunjen ili rešiti neki problem u životu. Ljudima je dosta patnje i neznanja i zato posežu za knjigama, predavanjima i mnogim duhovnim učenjima.
Sve se polako razrešava u nama i pokazuje spolja u fizičkom svetu, jer čovek je sve više i više svestan da sve kreće od nas samih!

Razlike su u intenzitetu svetlosti koje sam percipirao.

Najprostiji primer je kada roditelji odu van kuće na poduže vreme. Kuća tada više nije ista. Nije ista u smislu nekog smanjenog opterećenja. Lakše se krećem kroz kuću. Nemože da mi se desi da se povredim o nameštaj. Nemogu da zaboravim na ringlu. Jednostavno budem potpuni vlasnik kuće u tom periodu.

Drugi primer je vezan za posao u firmi. Kada kolege odu na odmor, sjaj svetlosti koji pada u prostorijama nije isti. Nije isti u smislu kao da u vilici fale pet-šest zuba . Duh kolega dok su prisutni nedostaje pri percepciji u prostorijama kada su pod namerom, da tu neće svraćati određeno vreme.

Pa onda...U svojoj sobi mogu u određenom trenutku primetiti kako u gradu nije ista masa ljudi nego predhodno. Ono što je bilo predhodno odlikovalo se određenim ulazom svetlosti u oči, dok naknadno tj pri percepciji da stanje više nije isto, u vidnom polju se nagoveštava promenom intenziteta svetlosti.
Moram napomenuti da iako živim sa roditeljima, ja pričam dnevno ukupno oko 10 minuta sa njima. Ostalo vreme sam usamljen u umu. Ako nisam opterećen radnjama koje treba da se izvršavaju, onda je moja percepcija dovoljno slobodna da uhvati bilo koju promenu u percepciji. Kada kažem percepcija mislim i na vidno polje i na osluškivanje. Jedini ometajući faktor koji može da me liši da uhvatim elemente kolektivnog stanja svesti moga grada a do neke istančanosti je unutrašnji monolog koji zbog svoje konfuzije remeti čula sa nivoa lucidnosti.

Imam i neko objašnjenje šta se ustvari dešava...
Ono što se dešava je vezivanje za materijalna dobra.
E sad, morao bih navesti primer da bih prikazao suštinu objašnjenja.
Recimo imate kao porodica svoj stan i u njemu imate vazu, stol, slike na zidu, tv, ...veš mašinu ste kupili pre 3 god, ogledalo u toaletu pre 7, a prekjuče ste kupili novu hemijsku olovku. Desiće se sutra (a vi neznate to) da zaturite, izgubite ili zaboravite hemijsku olovku. To svakako mora da vas zaboli jer će te se pitati gde je nestala. Pošto se pitate gde je vi se automatski brinete o materijalnim dobrima (što je normalno).
Vidite sad ovo,...
Došlo je leto i ljudi normalno planiraju da odlaze na odmore. U određenom trenutku kada veći broj ljudi sa područja u koji živim ode van tog područja sa namerom da budu odsutni desetak dana, desi se da moja percepcija registruje izvesnu promenu. Kako to????
Pa evo kako. Materijalna dobra koja su primila u sebi energiju da su nečija i da moraju biti na određenom mestu OTPUSTE tu energiju iz sebe jer se njihovi vlasnici ne brinu u onoj meri dok su PRISUTNI. Ta otpuštena energija daje znak mojim očima jer se desilo masovno otpuštanje energije iz skoro bezbroj stvari koji ti ljudi koji su odsutni poseduju.
Posedovati nešto meni znači dati mu određenu količinu energije.
Ako se vaza sa stola polomi, nama neće biti sve jedno. Mi smo tu vazu kupili negde sa nekom ljubavnom važnošću. Preneli smo energiju na vazu. Mi smo umemorisali u našem umu sve to. Kupljena je tad i tad, a postavljam je tačno na ovo mesto jer na tom mestu lepo izgleda. Mi ostavljamo puno energije na stvari jer usmerujemo našu pažnju na određeni način koji u sebi sadrži važnost.
Kada nam nešto nije važno mi to nemamo k srcu. Ali ako mi iz srca delujemo na materijalna dobra onda ih mi prezasićujemo našom energijom/svetlošću.
Materija lako prima energiju jer i ona je nekakva beživotna svetlost.

Ljudi kada su prisutni u svojoj kući podhranjuju svoja materijalna dobra. Kada čovek vidi da je sve na svome mestu on je podhranio materiju.
Ako je nešto štuklo, nestalo mi se brinemo za našu svetlost koju smo predali toj materiji. Iako kažemo da se ne brinemo,,,kupićemo drugo, ma šta ima veze,..itd...sve što tada kažemo sami sebi je sažaljenje...tešimo sebe da je materija nebitna, ALI ako time tešimo sebe mi sebe tada afirmišemo a ne tumačimo zaista te reči sopstvenom afirmacijom. I onda se pojavljuje dvoličnost kod ljudi kao integrisanost u svesti jer sadrži afirmacije kojih smo nesvesni.

Ja ovo osjecam ali drukcije, ne u vidu da mi je soba svjetljija ako sam u njoj sama i da svjetlost izvana bolje dopire u nju...
Osjecam ovo ali drukcije.

Npr. sad kako je ljeto i grad je poluprazan, svi otisli na more, kad izadjem van na ulicu nekako kao da osjetim manji pritisak, sve je mirnije, nema napetosti i kojecega u zraku.
Ima,ali ne toliko kao kada je grad pun ljudi, kad pocne skolska godina.
Ovo sam osjecala i prije svog budjenja.

Ili kad odem u shopping centar (narocito zimi),uvijek ali uvijek sam se nakon posjete shopping centrima koji su prepuni ljudi osjecala lose, bila nervozna, napeta, kao da je to njihovo preslo na mene.
Prije nisam znala sto je to tocno, sad znam.
Zato nikad nisam voljela mjesta gdje ima jako puno ljudi, nije da ne volim ljude nego eto, to je tako kod mene.
S druge strane volim mjesta prepuna ljudi ali kad je neki dogadjaj u pitanju, kao npr. docek Nove na trgu u gradu. Takva mjesta su mi prijala jer su tamo ljudi veseli,sretni...do ponoci, nakon ponoci osjetila bih opet nesto sto mi se nije svidjalo a nisam znala sto je to,samo sam zeljela otici doma.Sad znam zasto.
Zapravo ovo je i logicno, do ponoci svi su hepi, ne misle na svoje brige, cekaju Novu godinu a nakon ponoci shvate "Ok, to je bilo to" i opet krenu misliti na sve svoje brige, probleme...
Promjeni se vibracija koju odasilju, energija, ako smijem to tako nazvati, i to se osjeti.

Sto se tice budnih i uspavanih, kad govorimo o pojedincima i to osjetim. Kad pricam s nekim tko je budan osjecam njegov mir, kad pricam s nekim tko nije budan osjecam njegovu napetost, nesigurnost, ljutnju, zbunjenost..ono sto odasilju iako ne govore otvoreno o tome.To se sad ne "prima" na mene jer znam sto je to.
Osjetim ovo i sa nepoznatim ljudima, npr. na autobusnoj stanici. Stojis s ljudima koje uopce ne poznajes ali osjecas ih, jednostavno znas ih bez da ti kazu rijec.
Kad srecem budne ljude, pojedince, kao da privucemo jedno drugo. To ispade tako da zurimo jedno u drugo pola minute, kao "cudimo se" jedno drugom, ne znamo se osobno ali osjecamo da ono drugo vibrira isto. Jednostavno osjeti se u masi ljudi tko je budan a tko ne.
Isto tako osjetim nekog tko zeli promjene a ne zna odakle krenuti niti govori ista o tome, takvima,potpunim strancima obratim se, kazem im nesto lijepo, dam kompliment...
Ma sve ce biti dobro samo u to moramo vjerovati.

Stalker sve ti ovo lepo percipiras, ali pod pogresnom temom nama postavljenom ili je ja nisam ukapirala kao takvu u startu.
U redu je sto ti ovo primecujes, ali ja to vise ne gledam tako. Da,svesna sam energije mase i bilo bi odlicno usmeriti je pozitivno ( mada "pametne"citaj 'vladajuce" glave ovo shvataju vec odavno, pa to koriste za ostvarenje sopstvenih ciljeva)
Sad je drugaciji ugao osecaja, kod mene. Moja energija je ipak samo moja i ako je usmerim =usmericu je tamo gde ja to zelim,a to je u svetlost, odakle i dolazi.