Forum Ratnika Svetlosti

Već neko vrijeme radim afirmacije. Trudim se, mnogo se trudim.. Ali jednostavno, na kraju dana me duša stegne, bukvalno tako. Ne znam više šta da radim.
I sledeći problem je što se sveko jutro budim umorna, i ne mogu da ustanem iz kreveta, ili se jedva vučem do terase da uzmem vazduha. Imam tako intenzive snove. Da se prosto umorim, i čim otvorim oči, prvo što izgovorim je jedno veliko ''UH''.
Mislila sam da je ishrana u pitanju, ali nije. Mislim hranim se normalno kao i uvijek. Pijem dovoljno vode. Ne znam šta nije u redu.
Da li mi neko može pomoći, objasniti? Je li se nekome dešavalo?
I još nešto, vrlo je moguće da sam imala astralnu projekciju, mada više uopšte nisam sigurna u to. Probudila sam se oko 4:30 i pošto nisam mogla zaspati, ustala sam da jedem. oko 5, 5 i 15 sam se vratila u krevet i normalno zaspala. E sad, ne znam kako, ali nekako sam se probudila, i osjetila tjeskobu na prsima, kao da neko sjedi. Ruke su mi bile baš na prsima, pa sam mislila da je to. ALi kako sam gledala prema plafonu, primjetila sma nešto tamno, tamnije od tame u sobi Nije imalo oblik, neku definiciju. Strašno sam se prepala, jer kao da me zakovalo za krevet. Htjela sam da vrištim, ali nisam imala glasa. Htjela sam pomjeriti ruke, ali ništa. Naprezala sam se užasno, htjela sam da nestane. Ne znam uopšte kako, ali sam se samo u jednom momentu, okrenula na stranu i zaspala. Ne sjećam se baš. Znam da sma imala osjećaj, kao da treba da udahnem nešto..

Ja ne znam mnogo u teoriji sta bi to moglo da bude, ali i ja sam imala slicne dozivljaje u vezi sa tom "tamom" i paralizom pre nekoliko godina kada sam bila preplavljena osecajem krivice, samo nisam tu krivicu uspela da prepoznam i pobedim. To sam nekako uspela da gurnem pod otirac, medjutim kad sam pocela sa radom na sebi i da upraznjavam ovu filozofiju opet mi se sve to vratilo, na srecu kratko, jer sam prepoznala da je osecaj krivice moja glavna barijera. Mozda je krivica glavni krivac. a i povezana je sa grlenom cakrom koja ako nije u redu ume da pravi osecaj da nas steze u grudima i da ne mozemo da disemo.

ja sam davno imala slicno iskustvo, samo sto sam bila nepomicna, nisam mogla bila u stanju da pomerim ni mali prst, a to nesto je stajalo pored mene ....
shvatila sam da sam se i inace tako osecala tada, cinilo mi se da u zivotu sav napor ulazem da se pomaknem ali ne mogu. kada sam htela , hajde da kazem u tom polu snu da vristim nisam imala ni glasa , a tada mi je inace u zivotu bilo tako da nisam mogla da otvoreno govorim, skupljala bi mi se neka ''knedla u grlu'' ... trebalo mi jeinace tada da vristim ali nisam smela (ko jos vristi u sred grada )
....samo sam se tako osecala.

Porazmisli malo Mirjana, sta te to inace steze sada trenutno u zivotu i koj problemcic ''neresivi'' (sve je resivo) imas. Imas nesto sto te pritiska i zbog cega se lose osecas mozda. Ne daj toliko tome znacaja, resi uzrok. Nista strasno, samo nas ponekad takva iskustva nateraju da zastanemo (kao ti sada), jer ne mozemo tako dalje, malo se razbudimo i popravimo sa ne valja, rasirimo osmeh za jedno iskustvo vise i nastavimo dalje srecniji <3

:*** teeeeee

Sunna, nisam razmišljala o tome, ali moguće je da je krivica glavni krivac. Imam problema na fakultetu, razočarala sam roditelje. Baš, vrlo je moguće. Hvala ti mnogo <3
jovanajovana10, baš to, dođe mi da vrisnem iz sveg glasa, da se svega oslobodim, ali da, ko još vrišti u sred grada haha
Nedaleko od zgrade u kojoj živim ima rijeka, i ja se lijepo prošetam sa olovkom i papirom, sjednem na mostić i napišem sve što me muči, savijem i bacim u rijeku i gledam kako dolazi. To mi je dosta pomoglo. Ali i dalje me steže. Ti snovi me nerviraju.
A taj entitet ili šta već u mojoj sobi, ne mogu riječima opisati. U suštini, u prvi mah se nisam prepala, al kao da se uključila neka lampica za strah.
Hvala i tebi mnogo.
Divni ste. Mislim da će sve biti ok.
Ljubim vas! <33333333

Ih ma kakva razocarenja roditelja, oni bi bili mnogo tuzniji kada bi znali da imas tako veliko opterecenje i da ti je lose. njima je uvek bitno samo ono sto se desava u tvojoj dusi, a na rezultate sa faksa gledaju samo kao na jedne od indikatora tog stanja, bar ja tako mislim. Ja sam isto imala stalne svadje sa mamom oko faksa, mucila me ta krivica, trosim pare njihove, a rezultati nisu kako valja, a zaista sam se trudila koliko sam mogla. ( mada sam ja sebi stalno prigovarala da se ponasam kao na letovanju, a bila sam odgovornija od celog svog drustva, znaci sve je to u nasoj glavi ) I na kraju sam shvatila da moram da prestanem toliko da izjedam dusu krivicom i brigom da bih postala od koristi i iskoristila svoju kreativnu energiju. Bitno je samo da ne zaboravimo da greske ne postoje i da se ohrabrujemo u svemu. Meni je dosta pomogla hoponopono tehnika u tim tamnim momentima.

Postavio bih pitanje Mirjani1...Dali se prema roditeljima postavlja tako da je ne mogu kritikovati. Uobičajeno je da neko od roditelja drami kontrolu ispitivača, i onda u njihovom prisustvu deca znaju pobeći u nedostupnost. U blizini ispitivača ljudi odjednom postaju samosvesni i počinju obraćati pažnju na ono što ispitivač radi i misli, kako ne bi učinili nešto pogrešno što bi ispitivač primetio. Ta psihička pokornost daje daje ispitivaču energiju koju traži.

Dakle dali okolišete oko ispitivača svojom nedostupnošću?
Dali ste postajali daleki i neodređeni roditelju koji je ispitivač, pokušavajući reći nešto na takav način da privučete njegovu pažnju, ali da mu ne otkrijete dovoljno da bi vas kritikovao?

Moram da se umesam, pitanje je za Mirjanu al' pronadjooh se
Meni se cini da odgovor nije pozitivan (u mom slucaju)
samo za roditelja ispitivaca (kakav opasan naziv za moju mamu ) nego
da mi je tako kod mnogo ljudi. Plasim se tih pitanja i odgovora,
kao da odgovori kriju neku mraacnu istinuu, a nema razloga, i onda prilikom
razgovora momentalno pravim blokadu.
I bezim od kritike ko od onih sto prodaju cestiitke

Pozdrav Suncokret,
da li se ovo dešava: kako bi usmerila dovoljno energije prema sebi, u svom umu stvoriš dramu u koju se povlačiš i izgledaš misteriozno i tajnovito. Kažeš sama sebi da si oprezna, ali zapravo se nadaš da će neko biti uvučen u tu dramu i da će pokušati otkriti šta se događa sa tobom. A kad to neko učini, ostaješ nedorečena, prisiljavajući ga da se bori i kopa i pokuša razotkriti tvoje stvarne osećaje.
Dok to činiš, ti ljudi ti poklanjaju svoju punu pažnju a to ti šalje njihovu energiju. Što ih duže držiš zainteresovanima i opčinjenima, više energije primaš.

Na žalost, dok se igra uloga nedostupnosti, život se sporo odvija, jer taj prizor nedostupnik stalno ponavlja.

Nisam razumela izgleda pricicu (kad ne citaam lepo)
Ovo sam ja uvek zvala podsvesno privlacenje paznje, bila sam u tom fazonu
nekaad pre, i to je izgleda faza koju sam morala da prodjem.
Ali nisam mislila na to, kod mene uvek postoji stit, ne volim ta pitanja, bilo kakva
kritikovanja za mene su straaasna, ne volim da ljudi misle da sa mnom nesto nije ok,
pogotovo pazim da kada mi nesto krene naopako da to porodica ne primeti.
A i uplasim se kad neko place, to mi dodje kao neka teska sramota a nije, nego eto, ja
malo zablokirala sa emocijama, ali ne dam se.
Eto, :*****
Pozdrav od suncokreta

Vidite, postoje četiri tipa drame i stiču se u detinjstvu. Te drame su poređene ovim redosledom: zastrašivač, ispitivač, nedostupnik i jadnik.
Nedostupni ljudi stvaraju ispitivače. Ispitivači stvaraju nedostupne ljude. Zastrašivači stvaraju jadnike.
Jadnik je neko ko priča o groznim stvarima koje mu se događaju, dajući naslutiti da ste vi za to odgovorni i da će se, ako mu ne pomognete, te grozne stvari nastaviti. Oni zadobijaju pažnju na pasivan način tako što hvataju u zamku druge na osnovu griže savesti. Sve što takvi ljudi kažu i čine, stavlja vas u položaj kad se morate braniti od pomisli da ne činite dovoljno za tu osobu. Zato se osećamo krivim u njihovoj blizini.

Svi nastoje zadobiti energiju ili agresivno, neposredno prisiljavajući ljude da obrate pažnju na njih, ili pasivno, igrajući na ljudska saosećanja ili zanimanje, kako bi zadobili pažnju.

Ljudi mogu koristiti i više od jedne drame ali većina nas ima jednu dominantnu dramu koju stalno ponavlja.