ŽIVOT JE...
Posted: 27 Aug 2012, 01:49
ŽIVOT JE…
„Život je kao pecanje“, reče mi jednom jedan mudar čovek. Prvo nisam obraćao pažnju, ali nisam mogao da izbegnem da razmišljam o tome. Još jedan što je proglasio sebe mudrim, pomislih u sebi a takvih je danas ko kusih pasa.
„Izvini ali to upoređenje je baš dibidus bez veze, baš nema vezu sa vezom“ , rekoh spreman da više ne mislim o tome.
„Ako mi dozvoliš da objasnim i malo razmisliš o tome, možda ćeš videti neku vezu.“
„U redu, objasni ali...“
„Svako, ili skoro svako u životu ima neki cilj, nameru, intenziju, očekivanja...Pokušavamo da to postignemo, svako na svoj način. Vidiš i kad odemo na pecanje, otišli smo sa namerom da ulovimo ribu i trudimo se da to i postignemo. Recimo da ribe pretstavljaju sve što želimo da ostvarimo...partnera, kuću, auto...jednom rečju, bilo šta što želimo da postignemo ili imamo. Voda može da pretstavlja naš život. Ako odemo sa namerom da nešto „upecamo“ i sednemo kraj vode posmatrajući bezbroj divnih riba koje plivaju ispred našeg nosa , dali imamo šansu da nešto ulovimo? Dali će te ribe iskakati pravo u naše ruke? Možda je moguće da se i to nekim čudom desi ali kakve su šanse za to? Znači da trebamo nešto da uradimo, da zabacimo udicu u vodu. Svaki ribolovac ima svoj način pecanja, svoju tehniku. Neko neće danas uhvatiti ništa, razočarati se i odustati, konstatujući da to nije za njega, da on to ne ume. Drugi će uporno pokušavati i menjati taktiku „pecanja“ dok ne ostvare svoju nameru, dok ne ulove nešto. Neko će uhvatiti malu ribu, ne onakvu kakvu je zamislio i odmah je baciti nazad u vodu. Drugi će biti radostan sa tom neuglednom ribom i doći sutra ponovo sa istom namerom, sve dok ne postigne ono što je želeo a u medjuvremenu će uživati u onome što ima i biti zahvalan. Zar to nije ono što nas čini srećnim? Dali si počeo da razumevaš na šta sam mislio?“
„Počinje da ima neki smisao.“
„Pogledaj sada život i ljude, možda ćeš naći sličnosti. Šta je sreća, sudbina, uspeh? Šta su životne vrednosti, šta su ljudske vrednosti? Svako ima svoje shvatanje i razumevanje. Neko će ceniti, voleti i biti zahvalan za svaku sitnicu koju ima u životu ali će i dalje raditi na ostvarenju boljeg. Neko će nipodaštavati sve što već ima, neće to ni primetiti, neće u tome uživati i uvek će sve što je tudje biti vrednije i lepše. Komšiska trava će biti zelenija, auto lepši. Svako drugi će imati lepšu sudbinu, biti srećniji od njih a koliko smo uradili da ulepšamo ono što već imamo...“
„Mislim da sam dobro razumeo“, rekoh i ostadoh u svojim mislima.
Žika
2011
„Život je kao pecanje“, reče mi jednom jedan mudar čovek. Prvo nisam obraćao pažnju, ali nisam mogao da izbegnem da razmišljam o tome. Još jedan što je proglasio sebe mudrim, pomislih u sebi a takvih je danas ko kusih pasa.
„Izvini ali to upoređenje je baš dibidus bez veze, baš nema vezu sa vezom“ , rekoh spreman da više ne mislim o tome.
„Ako mi dozvoliš da objasnim i malo razmisliš o tome, možda ćeš videti neku vezu.“
„U redu, objasni ali...“
„Svako, ili skoro svako u životu ima neki cilj, nameru, intenziju, očekivanja...Pokušavamo da to postignemo, svako na svoj način. Vidiš i kad odemo na pecanje, otišli smo sa namerom da ulovimo ribu i trudimo se da to i postignemo. Recimo da ribe pretstavljaju sve što želimo da ostvarimo...partnera, kuću, auto...jednom rečju, bilo šta što želimo da postignemo ili imamo. Voda može da pretstavlja naš život. Ako odemo sa namerom da nešto „upecamo“ i sednemo kraj vode posmatrajući bezbroj divnih riba koje plivaju ispred našeg nosa , dali imamo šansu da nešto ulovimo? Dali će te ribe iskakati pravo u naše ruke? Možda je moguće da se i to nekim čudom desi ali kakve su šanse za to? Znači da trebamo nešto da uradimo, da zabacimo udicu u vodu. Svaki ribolovac ima svoj način pecanja, svoju tehniku. Neko neće danas uhvatiti ništa, razočarati se i odustati, konstatujući da to nije za njega, da on to ne ume. Drugi će uporno pokušavati i menjati taktiku „pecanja“ dok ne ostvare svoju nameru, dok ne ulove nešto. Neko će uhvatiti malu ribu, ne onakvu kakvu je zamislio i odmah je baciti nazad u vodu. Drugi će biti radostan sa tom neuglednom ribom i doći sutra ponovo sa istom namerom, sve dok ne postigne ono što je želeo a u medjuvremenu će uživati u onome što ima i biti zahvalan. Zar to nije ono što nas čini srećnim? Dali si počeo da razumevaš na šta sam mislio?“
„Počinje da ima neki smisao.“
„Pogledaj sada život i ljude, možda ćeš naći sličnosti. Šta je sreća, sudbina, uspeh? Šta su životne vrednosti, šta su ljudske vrednosti? Svako ima svoje shvatanje i razumevanje. Neko će ceniti, voleti i biti zahvalan za svaku sitnicu koju ima u životu ali će i dalje raditi na ostvarenju boljeg. Neko će nipodaštavati sve što već ima, neće to ni primetiti, neće u tome uživati i uvek će sve što je tudje biti vrednije i lepše. Komšiska trava će biti zelenija, auto lepši. Svako drugi će imati lepšu sudbinu, biti srećniji od njih a koliko smo uradili da ulepšamo ono što već imamo...“
„Mislim da sam dobro razumeo“, rekoh i ostadoh u svojim mislima.
Žika
2011