Forum Ratnika Svetlosti

Slusam podsvesne snimke sa subliminalnim porukama evo vec godinu i 4 mesec., menjam uverenja. Strasno kako sam se promenila.Desava mi se da se pogledam u ogledalo i shvatim da vise nisam ona stara ja. Sedim u drustvu,ne slusam ljude sta pricaju (ne zanimaju me njihove price), mislim kako sam prepametna i kako su ljudi u ogromnom neznanju, otputujem negde gde sam zelela uvek da idem i ne bude mi nista posebno jer sam isto tako mogla u glavi da zamisljam to putovanje,nisam cak ni morala da odem da bi me usrecilo( ako kontate sta hocu da kazem,a sigurna sam da da), ponekad osetim iznenadnu tugu da ne znam ni zbog cega...Uopste ne gledam vise svet starim ocima.Kao da sam u nekom snu,filmu.Ne znam vise kako bih objasnila.Nekih stvari se iz proslosti uopste ne secam,totalno sam ih zaboravila. Osecam se kao da ne pripadam vise tu medju ove ljude. Da li je to sve put procesa,to treba tako da bude? malo sam se uplasila ali u dubini duse verujem sebi da je sve u redu.jednostavno sam se toliko promenila da ne prepoznajem vise ni sebe ni svoj zivot.Pre neki dan sam srela drugaricu iz detinjstva koju nisam videla od svoje 14-te godine,ja sam napunila 21 i bas sam se cudno osetila,kao da je nisam ni poznavala. Kao da sam se ponovo rodila. Bas mi je sve ovo cudno nekako. Ko da nisam ja ja.

Alexice, meni se čini da ne bi trebalo tako da bude. Ali, sa druge strane, gledano višom, univerzalnom logikom, tako je trebalo biti da bi ti nešto iz toga naučila... Ne znam... Duhovno buđenje sa sobom nosi samo razumevanje viših zakona, ali ne bi trebalo da menja ličnost do neprepoznatljivosti... Ti ćeš uvek pripadati tu i biti među tim ljudima jer te je tu neki viši zakon postavio... I dao ti ogromnu količinu ljubavi koju treba rasporediti na pravi način... Mislim da je bitno veliki deo te ljubavi koja nam je na raspolaganju usmeriti ka onome ko nas je stvorio i u tom slučaju se ista umnožava...

Evo sad sam pronasla na netu simpotme budjenja svesti. I ja imam sve ove simptome koji su opisani http://duhovni-razvoj.blogspot.com/2012 ... jenja.html

Utoliko bolje... Samo nastavi da sebe istražuješ.. Pozdrav...

Aaaaaaa, kako ti zavidim na ovome što prolaziš.... Započela si ludu vožnju, ovo stanje u kojem se nalaziš neće vječno trajati, to su samo prolazni simptomi - zato se opusti i uživaj dok traje!!

Kada se dozivi to cudo, to je neopisivo zapravo.
Pokusacu,
Ne znas sta te snaslo.
Prvo strah, ogroman strah, gledas oko sebe delove svoje licnosti koja se ogleda u svemu sto si radio, sakupljao i sl.
Vidis ulogu ega.Strah je cini mi se od njega, sada ga zapravo vidis, pred nosom ti je.
U trenutku ti je jasan ceo svoj zivot, tvoj put, zasto je sve tako moralo biti.
Gasis televizor, muziku, treba ti tisina.
Onda dolazi smeh, onaj detinji ko sto si se nekada smejao rasterecen i bez ijedne brige.
Smejes se samom sebi kako je sve lako zapravo.
Onda ujutru izadjes medju ljude i uocavas da je sve drugacije nesto.
Postoje zakoni, sve je njima uredjeno i nije ih moguce menjati, uzrok-posledica.
Pokusavas da ih razumes, preobimno je, ogromno znanje.
Ego trazi novu-staru ulogu i imas malo vremena da sve razumes pre nego te uvuce u ulogu.
Onda kreces sa pitanjima, trazis odgovore, sagledavas sve sta ti se desilo da bi razumeo zakone.
Reci cu jos da ovaj svet nije tako lep kada ga gledas tim ocima kada tako zakoracis u njega.
Svi i sve je nekako prljavo i sve sto je rukom coveka napravljeno, iz toga izbija kao vapaj za pomoc.
Mi se jedni drugima obracamo kroz nasa dela.