Forum Ratnika Svetlosti

Duze ovo pokusavam da napisem,pa nikako,
da li ste u stanju da ovog momenta poklonite bilo kome neku od dragih stvari koje koristite svakog dana i potpuno je vase vlasnistvo i nicije vise, ima emotivnu ili bilo kakvu drugu vrednost ili prosto svidja vam se, volite to, vase je ?!
Mene je letos zaprepastila stvar koliko se ja stopim sa svojim stvarima i poprilicno me pogadja da im se nesto dogodi od strane nekog drugog a da ne govorim o tome da ih prosto uzmem i poklonim od srca nekome. o.O a smatram da kada bi meni neko poklonio neku licnu vaznu stvar da bih ja to veoma veoma cenila od te osobe i to bi me odusevilo.
zapravo, navelo me je na razmisljanje to ove jeseni , kada se cimerka odselila i odnela MOJU najdrazu ciniju iz koje ja maltene sve jedem sto moze i MOJU dragu ,meni nerazdvojnu turpiju za nokte. ja sam se toliko bila besna, da besnija nebih bila da mi se desilo nesto najgore u zivotu cini mi se . Onda sam se prvi put zapitala, sta li ja to prisvajam ko da sam rodjena sa tim, i to je moje , moje , moje... i odkud kome pravo, i to je nesto najgore .... i bla bla, bla...mnogo sam bila smesna. jedva sam se dogovorila sa sobom da namerno ne trazim to nazad nego da pokusam da se pomirim sa takvom vrstom zavisnosti i vezanosti prema prolaznim materjalnim stvarima.
i sada kada mi neko blizak zatrazi da mu poklonim ''moju omiljenui stvar'' ja se ozbilno naljutim kao da bez toga ne mogu da zivim i mnogo mi je cudno i smesno sve to, ali uocavam da sam malo promenila stav i popravila se na bolje.

pa se pitam da li bi neko mogao, bez minuta razmisljanja, kada mu se zatrazi nesto sto je ''njegovo i samo njegovo'' da pokloni to bez trunke prekora sebi ili zaljenja za tim? koji je vas omiljeni predmet, odevni ili bilo kakav? a da mi poklonite to sada ,odmah?
Ja mislim da je jedna stavka od vrhunca u mentalnoj i duhovnoj lestvici, lekcija koju vecina nauci tek na kraju zivota, dok umire - odsustvo zavisnosti od materjalnog i da etiketa taj predmet je moj samo i nedam ga ko' da sam rodjena s tim i bez njega cu propasti to ima da se kupi svuda za sitan novac. ali ne! to je moje i nema ga vise nigde na svetu!

bez toga da damo - nece se vratiti, i nema uvecanja prihoda i napredovanja...
jako me zanima, kakvi ste vi?

ps. mozda organizujem neku razmenu dragih stvari koje najvise volim

Ovo je zanimljivo Prije koji dan sam se i sama suočila sa svojom vezanošću za materijalno, i iznenadila me spoznaja koliko je moja vezanost zapravo jaka. Doduše, desilo mi se to na malo drugačiji način nego tebi. Ja sam dobila priliku izaći iz tijela, odnosno doživjeti astralnu projekciju. U trenutku kad sam bila napola izvan tijela, i kad sam dobila priliku pogledati svoje fizičko tijelo koje i dalje leži u krevetu i spava, ja sam izgubila vid. Imam toliki strah od odvajanja od materije da to, doslovno, nisam željela vidjeti.

Prva materijalna stvar za koju smo vezani je naše tijelo, jer nam je ono najbliže, i imamo osjećaj da bez njega ne bismo mogli. Blaženi su pojedinci koji su savladali izlaske iz tijela pa je ta vezanost nešto slabija. Ali, i kad smo van fizičkog tijela, imamo drugačija tijela, sačinjena od energije, tako da ni tada nismo posve odvojeni od nekog oblika materije.
Da bi čovjek duhovno napredovao, potrebno je da prestane ovisiti o vanjskim okolnostima. Vanjske okolnosti uvijek su prolazne, i ne valja ovisiti o njima pa čak ni kada su ugodne. I ta ugoda će proći, taj trenutak doći će svom kraju, pa osoba ponovno pati jer više nema onoga što ju je činilo sretnom. S druge strane, ako su okolnosti neugodne, spoznaja o prolaznosti svega od velike je pomoći. Osoba se neće opirati trenutnoj neugodi, prihvatit će ju takvu kakva jest i znati da ona ne traje vječno. To znanje je blago, i ponekad može spasiti život.

Što se tiče konkretnih predmeta koje smatramo da posjedujemo, da nam pripadaju, treba znati da sve to spada u vanjske okolnosti, na kojima se temelji postojanje Ega. Ego je sačinjen od našeg ponašanja, izgleda i vanjskih okolnosti. Svaka misao o tome da imamo pravo nešto zadržati i smatrati svojim, pa čak i kada smo svjesni da je taj predmet zamjenjiv drugim predmetom, je čista ludost ega. Predmeti u našem posjedu su materijalni dokazi postojanja ega. Ako ego smatra da je vrhunski pjevač, onda on mora imati mikrofon. I ako mikrofon nestane, ili se pokvari, za ego će to biti smak svijeta. Ali samo za ego. Duša zna da joj ne treba mikrofon kako bi pjevala.
Mislim da je poklanjanje dragih predmeta odličan način da osoba dopre do vlastite suštine i spozna svoju vječnu prirodu, koja nema veze s tim gdje se osoba trenutno fizički nalazila i u kakvom okruženju. Najbolji način da spoznaš tko si, je da najprije spoznaš tko nisi. Ako možeš funkcionirati bez svoje turpije, znaš da ti nisi ona.

Osim toga, materijalno je samo odraz toka energije koji se odvija "u pozadini". Energija stalno kruži, stoga se isto odražava i na materiju. Kao što jedan predmet ode od tebe, drugi će doći. Sve ono što imamo i dobivamo je ono što smo sami stvorili. Ti si stvorila tu turpiju. Isto tako, možeš stvoriti i drugu, bolju. Ja sam na ljeto odlučila pokloniti jedan kristal iz svoje osobne kolekcije. Naišla sam na osobu za koju sam smatrala da bi joj koristio. Tjedan dana prije nego što ću ga dati, kristal mi je počeo ispadati iz ruku. Jednostavno ga više nisam mogla zadržati. To me rastužilo. Međutim, u roku od dva dana, na kiosku se pojavio identičan takav kristal!! Kupila sam si novi, i ovaj prvi sam poklonila, kao što sam i namjeravala. Čak i da se to nije dogodilo, beskrajno mi je drago jer sam nekome pomogla.

Ono što ljudi ne znaju, a ne-znaju mnogo toga o sebi i drugima, čak ne znaju ni osnovne stvari. Kad to kažem mislim na zaista važno, a zaista važno je duhovno i nivo osećaja u Vama. Sve na ovom svetu počev od TURPIJE i ČINIJE pa preko Vas samih, mame, tate, bate, seke, devojke, stana, kuće, dobrog auta, posla, drištva i svih navika su samo šta?.. Odredjeni osećaj u Vama. Gde nastaje problem? U vezivanju za osećaj. U vezivanju za nepostojeće. U težnji da zaustaviš, opredmetiš i poseduješ ne postojeće. Da realno objasniš i uhvatiš NEPOSTOJEĆE, hoćeš da poseduješ "ništa". i Buda kaže sve je "prolazno", "sve je podložno propadanju"- bile su poslednje njegove reči. Čovek je stalna trenutna eksplozija a njegova predstava o njemu samom je šta?

Mislim da je u redu da se vežeš za činiju jer ti je lepši osećaj da koristiš stvari koje imaju tu energiju. Svako ima nešto što mu je drago od materijalnih stvari. Ali je i neminovno da nekad pustimo da nešto naše otputuje.

danas se ne secam kako je izgledala - UOPSTE
a svoje cimerke se secam - i to samo divnih stvari <3

srecna misli, lepo si to rekla :*

Ево, да напишем и ја нешто на ову тему. Веома је интересантна. Везивање је узрок свих проблема, али је такође и део нас. Кроз живот се учимо да се не везујемо за ствари и тако растемо. Ако не успемо сами себе да убедимо да треба да се ослободимо неке везаности на лакши начин, то нас после стигне на тежи начин. Најлакше је пребродити губитак материјалних ствари за које смо везани. Ако некоме поклоним нешто што много волим и драго ми је, тада се ослобађам везаности уз лепе осећаје и тада растем. Али, ако ми неко украде нешто што много волим и ценим, онда је потпуна катастрофа, јер се још више везујемо за ту ствар, а успут и везујемо још додатних, за нас неповољних осећаја везано за целу ситуацију. И онда везаност прелази и у предео осећаја, што је тежи облик. Зато, када код себе приметим неку везаност за нешто, прво што кажем себи је "све је то нешто што се може изгубити". И када постанем свестан тога, и даље постоје неке лепе емоције везане за то нешто, али постоји и свесност да сам само изабран од неке више силе да то чувам до оног тренутка до ког је планирано да то буде код мене. Свако ново искуство се стиче ослобађањем од неке везаности и то траје читав живот. Зато је и занимљиво...

bila sam u situaciji od tada da je tako zaskripelo da sam pristala da ostavim sve svoje stvari i odem u drugu zemlju sa kesom odece
bila sam u stanju sve to da ostavim i da odem
tek tada sam shvatila da mi nista materjalno nije vazno zapravo koliko sam vazna sebi i da sebe najvise volim
i od tada mi je mnogo lakse - znam da sam u dubini svoje duse spremna da pocnem sve iz pocetka i iz nule i da toliko verujem sebi, svom obrazovanju, svojoj pozitivnosti i time da me zivot voli i da ce uvek da izabere pravi put za mene <3

bili smo u situaciji proslog maja za vreme poplava da vidimo cis primer "izgubio sam sve materjalno sto sam imao" i lica tih ljudi i suze i reci - drago mi je sto sam toga postedjena i sto delom sam tada osvestila kako izgleda vezanost za materjalnost i manjak povrenja da ce sve materjlno sto su izgubili ljudi ponovo vratiti
I VRACALI SU cak i dobijali i jos mnogo bolje LJUDI KOJI SU VEROVALI DA CE TAKO BITI
gledala sam na televiziji radnu akciju emisiju koja je popravljala
nove kuce koje su ljudi dobjali kao pomoc od Francuske najcesce
...
uvek bude onako kako verujemo

У свему што нам се дешава има гомила ствари које нас упућују на то шта треба научити. То учење није образовање, него је Истина. Према ономе што смо учили у школи, високо образовани људи свог доба (у средњем веку) тврдили су да је Земља равна плоча. Па се касније утврдило нешто друго. Свако знање и учење које прихватимо без провере или сопственог искуства, служи само да нам усади нека веровања, која могу, али и не морају бити у складу са нама и са Истином. И када на темељу неких ствари које нису у складу са нама, а још мање са истином, изградимо нека нова мишљења, па на њих додамо опет нова, стижемо ту где јесмо. Ставимо темељ укосо, па како год после градили, цела "кућа" ће бити укосо постављена. И градимо док се не сруши.

Поплаве од прошле године су дивна ствар која нам се десила, јер су за час поправиле односе међу људима... На муци се познају јунаци, а наш народ је јуначки, па се тако показао и за време поплава. Повећао се ниво саосећања међу људима, спремност да се помогне другоме је нарасла код огромног броја људи, и мало смо се вратили једни другима. Када нешто што треба да се уради не урадимо на лакши начин, Универзум се потруди да то буде на тежи начин. Али, без озбира на начине, све се одвија тако да нам буде омогућено да учимо и растемо. И да то учење пренесемо на будуће генерације.

mi smo jedna divna nacija ljudi <3