Forum Ratnika Svetlosti

valjda uglavnom pisem ovde ovakve teme opecena novim iskustvom sa malom dozom negativnosti ili tako nesto...
sve u poslednjih meseci me je navelo da ono sto sam cvrsto do juce tvrdila ''bolje sam nego u losem drustvu'' zamenim ovim.
iskreno, za pocetak , valjda je svako drustvo ili dobro ili lose zavisi kako ga mi vidimo, sli mislim da se vise napreduje pored onog sto u tom trenutku smatramo ''losim drustvom'' za sebe nego pored slicnih sebi i onim sto nam je tada ''dobro drustvo''.
ja sam poslednjih meseci redukovala svoje drustvo ali spontano , sasvim prirodno jer sam na par kafa otisla i dogodila se losa situacija ona tisina , gde nema vise tema za razgovor ili suprotno tome totalno nepoklapanje u pogledima na bilo sta.
kada sam nakon svega toga spontano probrala krug ljudi - dobrog drustva, sve je bilo ok i onda sam shvatila da su se dogodile slicne situacije kao u ''losem drustvu'' i da ne mogu da pravim te dve kategorie ljudi.
cak, sta vise , mnogo vise sam naucila o sebi druzeci se sa ljudima koji su moja kontrast, mnogo vise pored njih znam ko sam ja a ko nisam i sta nisam.
tako da definitivno, dobro drustvo je jednako dobro kao i lose drustvo.
mada svako dustvo je odraz nas samih, kako se mi osecamo, takvo nam je i okruzenje.

juce sam bila 100% ubedjeni mali mrgud,koji je 1000 puta ponovio ''bolje sam nego u losem drustvu'',i ima ako treba sam da radim bilo sta (samo sto se to nikad nije desavalo) ali necu sa kojekakvim, mislim da sam shvatila koja je to budalastina da to nije normalno.
super je ''lose drustvo'' , mada ono i ne postoji , koliko ni ''dobro''.
...on je prevelika tracara, mnogo je glasan, bezobziran, depresivan... laze, njegovi stavovi su mi neprihvarljivi, ne razumem to ponasanje....slusa narodnjake ceo dan ... sve je to odlicno ! super! jednako dobro kao i najbolji prijatelj najslicniji meni.
mislim da smo socijalna bica, i da nismo sami sebi dovoljni da to tako ne moze i ne treba da bude, a kako sudimo ko je dobar a ko los za druzenje na kraju ce se ispostaviti da ama bas svakom ponesto fali.
mislim da treba da sklonimo sve zidove i da su apsolutno svi podjednako ,na ovaj ili onaj nacin, dobri da budu nase drustvo

htela sam da to podelim ovde
:*

Kontam da ima logike
Na primer, ja sam dugo imala osecaj da kada pricam sa nekim ko mi ne odgovara
psihicki (drugaciji stavovi, drugacija interesovanja) 15 minuta mi deluje kao 5 dana
i posle tog razgovora se osecam kao da me pregazio kamion, a to vise govori o meni nego
o toj osobi. A verujem sada da je bolje uzivati u razgovoru iako se ne slazes sa vecinom stvari
samo pustiti da razgovor tece, mozda se nesto i nauci (a mozda i ne)
A htela sam samo da se nadovezem na ovo, mozda cu malo iskociti iz teme, desava mi se
da kada pricam sa nekim ko ima neki problem (u poslednje vreme sam dosta pricala sa ljudima
koji mucaju, nesto "nalecem" na one koji se bore sa tim) i tako pricam sa njima o tome, pokusavam
da pomognem i slicno ali posle toga imam mnogo cudan trip, kao da strah u meni narasta, i crno mi pred
ocima i ja pocinjem da mucam, i svasta nesto jos. Kao da se njihov strah i energije prebacuju na mene,
a to mi se cesto desava sa bilo kim da pricam, ako govori o nekom strahu cesto se ja posle osecam ko da
se u mene uselilo nesto, kao neka crna prasina ne umem da objasnim. Eto
I saljem poljubcic, mnogo sam zacrnila sa ovom porukom

Nisi dovoljno crna
Ja sam jos crnja. Ali gledam da iz toga izvucem uvek najbolju pouku.
Shvatila sam koliko volim zivot, i popravljam svoj nacin zivota.
Naime, mozda nije mesto, ali sam bila pod jakim utiskom jednog smrtnog slucaja nekoga ko je moje godiste. Jako sam se uznemirila. I na mene sve prelazi isto tako...
Ali valjda tako shvatim kakva sam i ko sam ja.
Popravim sebe, svoje ponasanje, svoje zdravlje, neke stavove... Uvek ispadnem bolja jos
i mene to sve iscrpi cesto, kao tebe,
ali dobijem za uzvrat puno.
Tu smo da ucimo i od drugih ,valjda.

U pravu si Jo, ne postoji dobro i loše društvo, samo naša percepcija istog. Da li nam nešto prija ili ne u datom trenutku.
Prosto se desi ta selekcija ljudi, društva. Živa smo bića i naravno da nas to boli, kad se više ne slažemo sa nekim, a ranije nam je bilo odlično zajedno. To znači da smo naučili lekciju jedno od drugog i sad se razdvajamo.
Svako naspram mene je moje ogledalo. Učim da sagledam i savladam.
I učićemo dok smo živi, jel? Nekada ćemo se iznervirati, nekada će nam sve to biti smešno.
Poenta jeste da naučimo što više o sebi da bi bolje razumeli sebe i da bi to podelili jedni sa drugima.
Ponekad odreagujem i više nego dobro, ponekad napravim nagli rez u svom životu kad vidim da se sa nekim ne vidim i ne čujem više iako pričamo svaki dan i uvidim da su nam se putevi razdvojili i da nema svrhe ići dalje zajedno tim putem. Možda ne treba da pravim te rezove, možda to nije moj posao, ali jeste moj put i sve dok osluškujem sebe i pratim šta mi prija verovatno ću i dalje tako raditi.
Da li se tako pravi mesto za nove ljude u mom životu? Ne znam. Ono što znam sigurno jeste da pratim svoj osećaj, pokušavam da dam najbolje od sebe, ako mi neko ne prija u više navrata..mislim da se odgovor sam nameće.
Možda nam se putevi ukrste kasnije, možda nikad. Ono što želim jeste da ne prosuđujem, ne osuđujem, ne lepim etikete nekome i da pratim glas svog Bića, ono najbolje zna.

Vidjela sam naslov ove teme, i nista mi nije bilo jasno. Kako to lose drustvo moze da bude bolje od toga da budes sam, i radis nesto korisno?!?! Pitala se ja, dok danas konacno ne procitah sta vi to pricate. Naime od malena slusam starije kako govore: ''uh, samo da ne upadne u neko lose drustvo, pa...'', i tako te neke izjave, pa mi je pojam loseg drustva vezan za to. Ali sad mi vec taj pojam ima potpuno drugaciji smisao.
Nekako sad kad razmisljam, cini mi se da nema loseg drustva. Svako drustvo je dobro. Jer iz svakog tog odnosa mozemo nesto nauciti.
Mozda nam se neko u nekom trenutku i cini kao lose drustvo, jer nas iscrpljuje, krade energiju, zivce, jednostavno ne cini da se osjecamo dobro, ali i to sad smatram dobrim drustvom, jer iz toga mogu da naucim sta mi ne odgovara, sta mi se ne svidja, kako to da prepoznam u buducnosti, i izbjegnem. Zar ne?
Znaci, svako drustvo, svaki odnos iz kog mogu nesto da naucim je dobar.
Hvala vam na svim ovim spoznajama.

Draga Aurora,
drago mi je sto si podelila ovde svoj ugao gledanja :-*
Moj je malo drugaciji, ja zelim da razumem ljude. Bas sve da razumem i da do tancina upoznam
I to "lose drustvo" u tom smislu o kome ti govoris, sve da razumem i da nikada ne osudim bilo koga, da ga poznajem i istinski shvatim zasto je takav, pa ako je potrebno pozelim mu recu i zahvalim na iskustvu i pustim da idemo i on i ja dalje.
Velika je razlika izmedju "razumeti sve" i osudjivati i suditi o svima, to sam htela ja da kazem iz svog ugla.
ali svako ima svoj i to je super
Da li mislis da je tesko razumeti sve ljude na svetu?
I da li je tesko ziveti u miru i pustiti sve druge da zive u miru?
ja mislim da je za to potrebno da budes i u dobrom i losem i raznom drustvu, a ne striktno sam i posvecen sebi samo, kao da nam niko ne treba, da se mrgodimo i zgrazavamo na ostatak sveta koji nije po nasim standardima. znas sta?:-) sto drugaciji i suprotniji neko to bolje

Da je tako dobro biti posvecen sebi samo onda nebi imali ni jedno culo, bili bi izolovani od svega i svh, niti bi se videli
ni culi, ni taktilno osecali- bili bi okrenuti sebi i kraj
Trebamo jedno drugima! Jaaaaako!
:-*:-*:-* te

DV, kako prepoznas intuitivno dobru odluku da nekog udaljis od sebe od pogresne odluke?
Imam male neke nedoumice. Kada se smiri bes koju tada uglavnom imam, bas se zapitam da li sam pogresila. Kajem se zbog nekih ljudi koje sam tako u besu odgurnula od sebe, tek sam to shvatila kada sam primetila da mi nedostaju. Mislim da sam pogresila.
Necu vise da slusam bes.

Jo, ako me steže u grudima baš svaki put kad se vidim ili čujem sa nekom osobom, ako "vidim" taj nevidljivi zid među nama, ako osoba ne primećuje nikog živog na planeti osim sebe i o toj osobi( tj.sebi)samo priča i niko joj više nije bitan, ako ta osoba misli da je iznad svih u bilo kom pogledu i ne čuje ali baš nijednu reč koja joj se uputi, ako ta osoba uglavnom priča o sebi u superlativu a svima okolo nešto fali ...
Tada se sklonim.
I pošaljem joj ljubav. Jer i ja sam na putu saznanja, što znači da ja ne znam odgovore, otkrivam ih kad za to dođe vreme i kad je potrebno. I naravno da ćeš pogrešiti, naravno da ću pogrešiti. Ali zar u tome nije lepota? Niko ne kaže da postoji zakon koji zabranjuje da se izviniš sebi ili toj osobi ako osetiš da si pogrešila. Tada rastemo.
E, za mene je to pravo. Ne postoje prave i loše odluke, niti mogu biti konačne. Sve se širi i razvija u ovom Univerzumu i podložno je promeni.

I još nešto, Jo, da odgovorim na temu, ja biram da budem radije sama nego sa nekim ko mi ne prija. Ne mučim sebe više, mislim da je 40 godina patnje ipak dosta , sad bih to malo da smanjim, želim više da se smejem, da sam radosna i biram društvo koje mi prija i od kojeg mi duša peva. Lj

Hvala! <3
Izvini, bocnulo me "40 godina patnje " ,ali necemo o tome. sama ces ti o tome sa sobom ne sumljam ja to sto si mi opisala je samo lose iskustvo, i ja tako reagujem u prvi mah kod takvih ljudi, okrenem se na sutrotnu stranu iste sekunde bez reci i odem.
Sada mi je smesno kako sam se samo tako okrenula i ni cao nisam rekla davno jednom decku koji je bio previse zanesen hvalospevima o sebi da tako hodajuci ulicm nije ni primetio da sam otisla
Pa sta, lepo iskustvo
Nikada se vise nismo videli.
Da sam mislila da je bolje da sam sama nebi upoznala tog lika,a bas mi je super to sada
na to sam mislila
I nije on los nimalo, samo zivi u svom svetu u zabludi, da ne kazem da mi je zao,ja mu zelim srecu i tada i danas i to je sve.
Hvala njegovom losem drustvu tada.

:-*:-*:-*:-*:-*:-* DV i volim te puno!
Ne dozvoljavam da te neko povredi i tacka

Jo draga,
pa kad bih ja bila upucena samo na sebe, meni bi bilo sasvim svejedno u kakvom sam drustvu, jer ne bih obracala paznju ni na koga, narocito ne na njihove dubine i sirine. Jer bas to sto zalazim duboko u svakoga, i pokusavam da osjetim njegovu dusu zna da bude jako iscrpljujuce kad ono sto pronadjem bude lose. Bas zelim da upoznajem ljude i ucim, i dijelim svoja saznanja. Imam neku potrebu da pomazem kad god mogu. I lose se osjecam kad do nekoga ne mogu da doprem jer je ogranicen, i nece da prihvati nesto ni po stoti put. Kad ne zna, a misli da zna, a nece da prihvati i nauci, a nesrecan je. O tom losem drustvu ja govorim.
Pitala si me da li mislim da je tesko razumjeti sve ljude na svijetu. Nije. Ako se potrudis da se stavis u njihovu kozu na kratko, promijenis uao gledanja, i shvatis zasto oni nesto rade.
A da li je tesko zivjeti u miru i pustiti sve druge da zive u miru? E, pa tesko je zivjeti u miru ako ne otkrijes sta je ono sto zelis, kako do toga da dodjes, ako se ne radujes onome sto imas, i cemu ides. A da sasvim je lako pustiti druge da zive u miru. Jednostavno prihvatam ljude takve kakvi jesu i ne osudjujem. Ko sam ja da osudjujem bilo koga?! To vise ne radim. Jer svako ponasanje, nacin zivota, razmisljanje ima neki svoj razlog, koji ja ne znam ukoliko se radi o nekome koga bas i ne poznajem dobro. I vodim se onom: ''svi su nevini dok se ne dokaze suprotno''.
I ne kazem da ne trebamo ejdni drugima, covjek je socijalno bice, ucili smo i u skoli, ne moze sam.
Samo kazem ovo sto je i DenVik rekla, imam pravo da biram pored koga cu da budem. Sa kim da se druzim.

A odluke koje doneses u bijesu nekad mogu biti i ispravne. Zato nemoj da se kajes. Kad se smiris ponovo razmisli, ponovo porazgovaraj sa tom osobom, mozda se i ona kaje. Svi smo mi samo ljudi, svi grijesimo. Tesko da mozemo dostici onaj nivo mudrog covjeka kog ne mozete vidjeti da se ljuti i bijesni, vec sa osmijehom resava sve probleme, ma koliki oni bili. Mada treba ici ka tom stanju u kom nas rijetko sta moze iznervirati i izbaciti iz kolosjeka.

A i ja sam imala tu situaciju da sam se samo okrenula od jedne osobe i otisla. Sa jednom drugaricom. Rekla je nesto sto me je uvrijedilo, i to je bila kap u prepunoj casi, ja sam se okrenula i otisla. Nikad posle toga se nijesmo ni cule ni vidjele.

E, da...sto se tice ovog bijesa, to je obicno proizvod ega, a ego nas unistava. Dusa je mnogo blaza, razmnija. Ja sam tek prije dva mjeseca shvatila tu razliku izmedju ega i duse u potpunosti.
I zato, ja sad pokusavam sve ljude da gledam dusom, da doprem do njihove duse, da razummijem njihove postupke, da ne osudjujem, i ne ljutim se, vec da mirno sagledam situacije, i iskazem svoje misljenje.

Ljubim vas. :* :*

Loše društvo je loše, zašto se svađati sa samim sobom. Naravno, um traži dobru definisanost svega da mu sistem ne bi pao u slučajem nestabilnoj prilici. Jednostavno čovek vidi da je nešto loše ali nezna tačne uzroke jer mu se nije javilo u glavi znanje o tome: zašto je osetio nešto kao loše. Sigurno je da nema greške u očitavanju da je loše tačna informacija, nego ljudska svest je komplikovana zbog stapanja energija u interakcijama.

Ljudi obično nemogu da prouče svoje sadrugove . Najveći je problem što se svako nalazi iza maske, a to znači da ti neće sve reći , a verovatno ni ti njemu. I zato nastaje tišina u društvu ili biranje glupih tema za razgovor. Svako gleda svoje ciljeve u životu i on je centar sveta za sebe. Niko se ne otvara. Ljudi su učaureni u sebe.