Forum Ratnika Svetlosti

Ovu temu mogu koristiti i drugi članovi foruma koji imaju bilo kakve dvojbe, pitanja i probleme po pitanju ljubavi. Općenito nisam tip osobe koja će javno tražiti savjete ili pomoć, ali trenutno bi mi vaša mišljenja i osobna iskustva mogla puno pomoći. Dakle, situacija je ovakva...

Nakon zadnje veze, koja nije baš predugo trajala (oko godinu i pol dana) rekla sam si sljedeće: više me nije briga kako izgleda i čime se bavi, bitno je samo to da je dobar prema meni, poštuje me, ne laže mi i ima najbolje namjere da se pored njega uvijek osjećam ugodno. Univerzum ne propušta niti jednu našu misao ili želju, te mi je stoga poslao upravo ono što sam ga tražila: dečka koji je dobar prema meni, poštuje me, ne laže mi i nastoji da se pored njega uvijek osjećam ugodno. Jedini problem u cijeloj priči jest: nedostatak fizičke privlačnosti.

Naime, stvar je sljedeća... prije nekih 3-4 godine za mene se zainteresirao jedan dečko, koji je inače najbolji prijatelj mog starijeg brata. Tada, prije nekoliko godina, otvoreno je pokazao interes za mene i prilikom jednog noćnog izlaska među nama je bilo nešto više. Već idućeg dana mi se javio i želio je da odemo na kavu. Budući da tada nisam bila spremna na nešto ozbiljnije, odbila sam njegov poziv i dala mu obrazloženje. Više nisam pomišljala na to da se čujemo, budući da me ne privlači previše, i da sam ja našu avanturu shvatila upravo na taj način: kao avanturu. No, s njegove strane stvari su bile nešto drugačije. On je u svakom pogledu bio oduševljen mnome i nastavio me pozivati na kavu. U to vrijeme još sam išla u školu, pa bi se dogodilo da prolazim pored terase nekog kafića, i ondje ugledam njega, on mi maše i zove me na kavu. Sve sam pozive uporno odbijala. U međuvremenu sam ja ponovno ušla u vezu s nekim, te proživjela sve i svašta. To je razlog zašto sam rekla ono na početku: "više me nije briga kako izgleda i čime se bavi, bitno je samo to da je dobar prema meni, poštuje me, ne laže mi i ima najbolje namjere da se pored njega uvijek osjećam ugodno." Zaključila sam da dobar izgled ne garantira uvijek i dobru osobnost.

S obzirom na sve vanjske okolnosti (moju tadašnju vezu i to što se krećemo u različitom krugu ljudi), jako dugo se nismo čuli niti je išta pokušavao. Sve do nedavno. Neka ptičica mu je šapnula da sam slobodna, pa mi se javio i pozvao me na piće. Kako mi je očajnički trebala promjena okoline, a tada mi se to ukazala kao savršena prilika, pristala sam. Sjedili smo u kafiću više od dva sata i lijepo se proveli. Na karakternoj razini si prilično odgovaramo: razgovor teće polagano, opušteno i spontano. Nema neugodne tišine niti pritiska da moram nešto reći. Vidjeli smo se još nekoliko puta, i postalo mi je očito da mu se i dalje sviđam. Tip sam osobe koji pada na pristojno ponašanje i bonton, a on je upravo takav: otvara mi vrata i daje mi prednost, izmiče stolicu kako bih sjela, pomaže mi da obučem jaknu, itd. Nakon što smo dvaput izašli, javio mi je da doma organizira druženje s ekipom, u kojoj će biti i moj brat, te me pozvao da im se pridružim. Najprije sam odbila pod izgovorom da već imam planove, a plan je zapravo bio taj da ću otići kod prijateljice, gledati filmove, jesti pizzu i naposljetku spavati. Kao da mi se Univerzum obratio, taj plan je propao. Srce je vrištalo da se odazovem na njegov poziv, što sam naposljetku i učinila.

Kada sam došla tamo, smjesta sam se našla u centru pozornosti. Sva ekipa je već znala tko sam ja, te da sam praktički počasna gošća. On je cijelu večer bio blizu mene, brinuo se da mi nije hladno, da nisam gladna niti žedna. Ukratko - njegove manire su takve da bi ih svaka dama mogla samo sanjati. U jednom trenutku, on je napustio prostoriju, i ponovno sam se našla u centru pažnje. Nekoliko njegovih prijatelja počelo me ispitivati kakve ja dečke volim, te da li on ima šanse kod mene. Iskreno sam im rekla da mi se jako sviđa njegov karakter, i da se nikad ne zna kako će stvari završiti. On me tu večer i poljubio, a ja se nisam opirala. Barem ne do idućeg dana, kada sam započela bitku sa svojim sjećanjima i mislima. Počela sam okrivljavati samu sebe jer sam dala nadu nekome tko me zapravo i ne privlači. Ne mogu se zamisliti u njegovu zagrljaju, unatoč tome što je divan prema meni i znam da mi s njime sreće i ljubavi ne bi nedostajalo. To me počelo proždirati do granice da ga sada sanjam svaku noć.

Danas smo se ponovno vidjeli, i rekla sam mu što osjećam prema njemu. Izjasnila sam se da ga vidim kao prijatelja, i da ne znam hoće li se to promijeniti. Ako i hoće, to treba doći samo od sebe, ne mogu ništa raditi na silu. Vidjela sam da ga to malo pogodilo, iako je rekao da se ne brine previše i da uvijek vjeruje u najbolji mogući ishod. Znam da nije tip kojemu bi bilo stalo do samo jedne stvari (svi znamo koja je to), i isto tako znam da bi me držao kao kap vode u pustinji kada bih mu dala priliku. On je doista spreman sve učiniti za mene i čuvati me kako to nitko ranije nije ni pokušao. No, ja nisam načistu sa svojim osjećajima.
Što učiniti kada nedostaje fizičke privlačnosti? Svi znamo da su leptirići u stomaku signal da nam netko izmiče tlo pod nogama. Što kad toga nema?
Ne želim ponovno propustiti priliku za kvalitetan i zdrav odnos, jer sam svjesna da su karakteri poput ovog prava škrinja blaga. Ne želim ponovno trošiti vrijeme na tipove koji izgledaju poput grčkih bogova, a nemaju trunke soli u glavi. Ne želim da me netko koga volim najviše na svijetu ponovno zanemaruje i ignorira. Želim znati da je moja ljubav uzvraćena i cijenjena. Upravo to bih mogla imati s njim, ali nema onog, da tako kažem, "životinjskog poriva" u meni koji bi sve to pokrenuo. Znate svi onaj osjećaj kada jednostavno želite skočiti na osobu i strgnuti svaki komadić odjeće s nje. Ja to ne osjećam prema njemu. To sam mu isto rekla, a on je i dalje optimističan: "ajde stara, šta se brineš, takve stvari dođu s vremenom....ljubav je poput biljke, moraš ju svakodnevno zalijevati da bi procvjetala!" Strašno se bojim da ću, u slučaju da ovo ne preraste u nešto više, izgubiti prijatelja. Pričali smo čak i o muško-ženskim prijateljstvima, i tada mi je otvoreno rekao da dečki ne mogu biti prijatelji sa zgodnom djevojkom, naročito ako je slobodna i još ktome dobrog karaktera.
Imam neki unutarnji osjećaj da je ovo upravo ono što mi treba, i da ne smijem profućkati tu priliku. I, što sad???

Pored toga, postoje još dva kandidata koji su mi davno, daaaavno zapeli za oko, ali mi nije padalo na pamet da išta poduzimam jer sam bila zauzeta. Sada bih možda i imala hrabrosti da učinim prvi korak, ali gore navedena situacija bila je totalno neplanirana i sada sam zbunjena. Druga dvojica koje sam spomenula također mi dosta odgovaraju na karakternoj razini, znam da bismo "kliknuli" bez problema. Uz to su mi i fizički privlačni. A ja pojma nemam šta da radim i kuda da se okrenem. Silne meditacije i potrage za odgovorima nisu polučile previše rezultata.

Nisam sigurna da mi baš treba savjet, više bih voljela da čujem vaša iskustva sa sličnim situacijama, ako ste ih imali. Može li se fizička privlačnost roditi s vremenom? Da li je ona presudna za kvalitetan odnos? Treba li se osoba, prilikom odabira partnera, osloniti više na karakter ili izgled?

Unaprijed hvala na svakom odgovoru.
Voli vas Krijesnica :**

Pozdrav, Krijesnice...

Svi smo mi privremeno u našim životima sa gledišta večnosti i Univerzuma. Kroz život neprestano učimo i što više želimo naučiti, više ćemo neprilika imati, jer samo neprilike mogu doneti saznanje. U stvari, nisu to neprilike, to su najdragocenije lekcije koje mi u startu smatramo neprilikama. Ljudi obično vole da dele stvari na dobre i loše, na prošle i buduće, na prijatne i neprijatne... I u tim podelama se obično vežu za one koje smatraju boljim... A to vezivanje dovodi do toga da nam bilo kakvo narušavanje tih stvari u suprotnom pravcu pogoršava raspoloženje i dovodi do ozbiljnih unutrašnjih borbi sa samim sobom. Onda smišljamo mnogo razloga koji idu u prilog jednom raspoloženju, pa onda drugom i tako u beskonačnost. Vremenom stvorimo obrasce koje je skoro nemoguće promeniti. Čim osetimo neko neprijatno raspoloženje, automatski reagujemo i nema prostora za objektivno sagledavanje. I svaki put dodajemo nove argumete za i protiv automatski. Onda počnemo da procenjujemo i upoređujemo sa već proživljenim iskustvima i tu se totalno zapletemo. Ne znam zašto sam počeo ovako opširno, ali nadam se da nisam preterao. Ovo do sada i nema baš neke bliske veze sa temom...

E, onda dolazimo do ljubavi.
Šta je to ljubav?
Gde se ona nalazi?
Koliko znamo o njoj?
Koliko ljubavi imamo u sebi?

Sve su to pitanja na koja svako od nas ima drugačije odgovore. Ne postoji uopštena definicija osim u svetim knjigama gde se kaže da je Bog ljubav. (Može to biti i Univerzum, Tvorac, Univerzalna inteligencija, kako god...)
Dakle, dolazimo do toga da je sve oko nas ljubav. I mi smo ljubav. I naši bližnji su ljubav. I svi prijatelji i neprijatelji su ljubav. Svaka biljka i životinja. Jednom rečju, sve što postoji. Iz ljubavi se sve rađa i u nju se vraća. I najlogičnije je da skupljamo i povečavamo ljubav za svoga života, da bi napustili ove živote što sličniji onome kakvi smo se u njima i pojavili. Ljubav se sastoji iz vere i nade. Ako znamo da je sve oko nas ljubav, ostaje nam da se nadamo i da verujemo da će se sve desiti na osnovu našeg postupanja prema ljubavi (tj, prema svemu oko nas).

Ako bilo koga ili bilo šta volimo samo na osnovu površnih, tj. prolaznih stvari koje vidimo kod nekoga ili nečega, onda to nije ljubav, već samo jedan njen delić. Zanemarljiv.... Život je jedan veliki učitelj i uvek nam naglasi neke lekcije koje treba naučiti bolje i shvatiti suštinu.

Zato, kada sretnemo neku interesantnu osobu sa kojom bi moglo biti nešto više od prijateljstva, bilo bi lepo podsetiti se da je super što nam je život poslao baš tu osobu. Ako se lepo slažemo sa njom, to je baš lepo, jer znači da imamo slična razmišljanja. Ako se ne slažemo baš lepo u početku, još lepše, jer znači da nam je poslata da još nešto uradimo ne bi li proširili svoje vidike. Ako nam pošalje osobu koja nam se uopšte ne sviđa, i to je baš lepo, jer i iz toga može nešto da se nauči. Bitno je samo, koga god da nam pošalje život, da zaboravimo na vreme... Vreme smo iz nekog razloga podelili na prošlo i buduće i stalno živimo u njima, dok nam se sve dešava u sadašnjosti i nemamo vremena za to. A pošto se budućnost oblikuje sada, onda moramo da budemo prisutni u tom oblikovanju... Dakle, nikakvi planovi i očekivanja i onda sve bude jasnije. Uvek nam se sve kaže u momentu kada smo spremni za to. Ako često prebiramo po prošlosti i budućnosti, onda smo proprcionalno tome, manje u sadašnjosti.

Ja sam ovo baš odužio ali se nadam da mi ne zameraš, Krijesnice. Moj odgovor bi bio da treba prilikom izbora partnera da se orijentišemo na sadašnjost i na ljubav, bez planiranja, ocenjivanja i očekivanja. I onda ćemo biti mudriji da otkrijemo šta nam je dalje činiti. Svaki deo našeg života je jedinstven i ne može se upoređivati sa drugim delovima (ukoliko želimo nešto saznati i naučiti), a posebno ne sa iskustvima nekih drugih....

Hvala ti, Zorane, na ovako opširnom odgovoru, no moram priznati da ga baš i nisam uspjela uklopiti u trenutnu situaciju. Sve što si napisao potpuno je točno, i sama sam imala unutarnje spoznaje o tome kako je sve oko nas ljubav, odnosno, sve postoji jer je ljubav ta koja dopušta stvarima da jednostavno budu.

No, to o čemu pričamo bih ja nazvala univerzalna ili bezuvjetna ljubav. A moje pitanje odnosi se isključivo na zemaljsku, uvjetnu ljubav. Nisam guru niti sam transcendirala svoju ljudsku prirodu po kojoj odmjeravam stvari, propitkujem ih i, iznad svega, volim uvjetno. Bezuvjetno mogu voljeti svoju biljku na prozoru, volim samo njezino postojanje. Ali, pri izboru partnera, vrti se druga priča. Tu smo svi još uvijek ograničeni, ma koliko bismo voljeli da nije tako. Imamo neke osobne uvjete koji moraju biti ispunjeni da bi nam se osoba svidjela. Žena pri zdravom razumu neće bezuvjetno voljeti muškarca koji ju maltretira verbalno ili fizički (one koje ostaju s takvim tipovima u biti ne vole sebe, ili se boje gubitka sigurnosti koju su imale s njim). Mislim da je za sada većina nas u stanju voljeti bezuvjetno samo unutar porodice, što se eventualno može proširiti na krug prijatelja. Ali, i prijatelje nekad prestajemo voljeti ako nam zabiju nož u leđa, zar ne?

Tvoj mi je odgovor koristio više u nekom općenitom smislu, i zahvalna sam na tome.

No, moja dilema još uvijek stoji.

Rođeni smo sa jednim osećajem koji nam nepogrešivo otkriva ko je za nas dobar kao partner a ko ne. Taj osećaj je osećaj privlačnosti. Svako ko nam je privlačan ima sve potencijale da nam bude pravi partner. Pošto nije baš sve tako lako, nego se za malo sreće treba i potruditi, onda se posle te privlačnosti umešaju i gomila drugih osećanja (strah, briga, ljutnja....), pa nas zbune. Tu je i naša vezanost za budućnost pri čemu neprestano procenjujemo kako bi bilo ovo ili ono u datim okolnostima, pa onda kako bismo neke okolnosti promenili da nam idu na ruku i slično... Krijesnice, bezuslovno treba da volimo svakoga i sve. Tako se udaljimo od ljudske ljubavi i ljudske logike. A kada uspemo dovoljno da se udaljimo, onda više ne moramo postavljati pitanja. Sve nam se samo kaže i namesti onako kako je najbolje. Ako nam je neko privlačan, ne vidim zašto bismo nešto procenjivali i ocenjivali, a ipak to radimo. Svi mi treba još puno da učimo i da saznajemo. Samo da napomenem da ljubav predstavlja i nas i druge, i živo i neživo, kompletan Univerzum. Mi samo treba da težimo da ljubav usmeravamo ka najvišem nivou, pa tek onda ka nižim nivoima.

Slažem se da žena pri zdravom razumu neće bezuslovno voleti nekoga ko je maltretira, ali bi ipak to trebalo da radi. Logika nas spušta na ljudski nivo, a ljubav nas izdiže iznad njega. Kada stvari pogledamo iz drugog ugla, onda ništa više nije isto.

Slažem se i da prijatelje prestajemo voleti kada nam zabiju nož u leđa, ali baš tada to ne treba da radimo. Jer kada je ljubav bezuslovna, onda nož u leđa ne postoji kao kategorija. Nema očekivanja, pa samim tim ne može nas neko ni izneveriti. Dokle god postoji neka vezanost, uslovljenost, onda nam gubitak toga predstavlja problem. I više će nam se dešavati gubici kako smo više vezani.

Ako već pratimo osećanja i znamo da nam ona pokazuju pravi put, onda osećanje privlačnosti treba da nam kaže i pokaže u kom pravcu treba da idemo.

I naravno, želja mi je i bila da o svemu pričam na nekom uopštenom nivou, jer iskustvo svakoga od nas ne može se primeniti na nekoga drugog. Svako ima neke svoje stepenice koje mora preći da bi se popeo sprat više...

Evo moje iskustvo i iskreno misljenje:
ja sam isto tako htela decka da bude fin i najpazljiviji na svetu, bio je cak i sladak, al meni totalno neprivlacan. Isto je bio poznanik moga brata i jos mi brat kaze kul je on, mogao bih njega da imam za zeta ja sam bila sa njim jer nisam imala hrabrosti da kazem ne tako finom decku, a silila sam sebe. Opet sam izasla iz te veze povredjena tj. on je ostavio mene jer je shvatio da ja nisam dovoljno brizna i fina i to kad sam se najmanje nadala. Sta sam ja naucila: Nikad nemoj da teras sebe i pomeras granice svoje duse ka unutra da bi druge zadovoljila, zasluzujes i lepog i finog i najboljeg i sve. Ako vec kalkulises, a nemoj covek treba da je iskren prema coveku, gledaj da bude u obostranu korist. I ono sto Zoran kaze prebaci se na sadasnji trenutak tvoje srce zna odgovor, ali ego voli da racuna i smara sta se desilo pre, sta bi moglo da bude. Mislim u svakom slucaju nisam napravila gresku, naucila sam nesto o sebi. Al da sam znala za prebacivanje u sadasnji trenutak i da sam bila iskren covek prema oboma ne bih bila sa njim. P.s. Kad smo vec o ljubavi inace, meni zvuci to sa gradjenjem ljubavi postepeno na poverenju super samo u Game of Thronesu i srednjem veku p.s.s 'ne mogu imati lepe i zabavne drugarice' je pomalo shvatim kao suptilni ultimatum. I nije mi bila namera da ga iz hejtam

Pozdrav, Sunna. Svi smo u pravu, ali svako treba sam da pređe svoj put da bi uvideo šta treba da uradi. Život je pun uspona i padova, dešavaju se i tuga i sreća, bol i radost. Naučimo mnogo stvari u životu i postanemo mudriji i sposobniji. Ali sve je to prolazno i jednoga dana ostajemo bez svega toga. Jedino je ljubav večna jer se iz nje rađamo i njoj se vraćamo sa okončanjem života. I kada u sebi sačuvamo ljubav i čak je povečavamo sa svakom neprijatnom situacijom, postajemo srećni. Shvatamo da je gubitak bilo čega sasvim normalna stvar, kao što je sasvim normalna stvar i dobitak bilo čega. Tu nestaju brige, strahovi i očekivanja. I onda shvatimo da samo treba da živimo i pratimo svoja osećanja.

Sunna, hvala ti puno na pomoći.

Kada se vratim u sadašnji trenutak i pustim srce da govori, ono mi savjetuje da za sada uživam u svojoj slobodi i ne obećajem se ikome. Imam pravo na svoj prostor koji mi je sada prijekopotreban.

Međutim, ima još jedan mali problemčić. Koristila sam Zakon privlačnosti kako bih stekla nove prijatelje. Nisam dopustila Univerzumu da bira, sama sam odabrala ljude u čijoj blizini želim biti. To su dvije skupine ljudi, iz različitih krajeva mog grada, koje srećem svakodnevno vani ali se nikad nismo upoznali jer nisam imala priliku. A znam od prije da su mi ti ljudi dosta slični, da bih imala puno toga zajedničkog s njima.
Prvu skupinu sam, sasvim neočekivano, upoznala u subotu kad me taj dečko pozvao na druženje. Odmah sam se uklopila, svi su me prihvatili i lijepo sam se provela.

Sada me pozvao da ovaj vikend idemo na rođendan njegovom najboljem prijatelju, koji spada u onu drugu skupinu ljudi koje sam željela upoznati! Naročito se veselim upoznati njegovu djevojku, jer je jako simpatična i čula sam toliko lijepih stvari o njoj. Ovo je Zakon privlačnosti na djelu, isporuka narudžbe. Nisam očekivala da će biti tako brzo, i tako temeljito (da, svaki put se iznenadim). Ali, budući da ja sama nisam mogla doći do tih ljudi, Univerzum je poslao nekoga da mi u tome pomogne. Što znači, sada doslovno koristim osobu da bih postigla svoje ciljeve.

Sunna wrote: p.s.s 'ne mogu imati lepe i zabavne drugarice' je pomalo shvatim kao suptilni ultimatum. I nije mi bila namera da ga iz hejtam

Tako je i meni zvučalo ali, s druge strane, cijenim iskrenost. Malo dečki će priznati nešto takvo, a nije da se ne primijeti kako odmjeravaju svoje slobodne prijateljice. Ja sam se jedno vrijeme kretala isključivo u muškom okruženju i doista bi, prije ili poslije, netko od njih pokazao da postoji veći interes od zone prijateljstva.

Krijesnice meni se čini da je ovo što si ovde iznela kao dilemu, nešto što je tvoj i samo tvoj izazov i test rasta. Slažem se sa Zoranom i mislim da je bezuslovna ljubav ona ljubav koju učimo ovde na zemlji kroz naše međuljudske odnose, jednom kada se oslobodimo uslovljenosti sve počinje da dobija svoj smisao i nebesku logiku koja nimalo nema veze a ovozemaljskom ...Ali da ne širim dalje, želim ti reći da je moje iskustvo bilo zaista oslobađajuće, posle dosta patnje i suočavanja i očekivanja, u jednom trenutku sam rekla to je to, i da mi ne treba niko. Biću sama i ne želim se više opterećivati sa analizama i popravljanjima odnosa ... Ono što se posle nekog vremena desilo je da sam upoznala nekog za koga sam bila ubeđena da mi se ne dopada na taj način, ali opet je iamo nešto interesantno, pa sam donela odluku da se družimo dok god ne vidim šta sam ja, a šta moj um i ego u toj priči. On je bio uporan i čekao je, meseci su prolazili, a ja više nisam mogla da zamislim dan da ga ne vidim, posle prvog poljupca nismo se više razdvojili evo već pet godina
Univerzum nam pošalje odgovore uvek i neizostavno, samo što ih mi od našeg zemaljskog vela očekivanja, ne vidimo. Ono što je bilo u prošlosti je sa razlogom bilo pogrešno, ali ako lekcija nije naučena uvek će se ponavljati. Isto tako imamo taj sadašnji trenutak u kojem možemo odlučiti da budemo nova osoba, a to onda podrazumeva i nove i dijametralno drugačije reakcije i odluke, od onih koje smo celog svog života donosili. Ne želim da te savetujem jer je za svakog od nas postavka i scena naših zivota drugačija i unikatna, da bi ispratila te lekcije koje treba da savladamo u ovom životu, ali u takvim situacijama je, čini mi se najjednostavnoje imati strpljenja i čekati bez ikakvih odluka i odbacivanja neko vreme, pa ako se zaista ništa ne razbistri onda ta priča i nije tvoj put rasta ...
Uživaj u novom društvu, i oni nisu slučajno svi povezani

Hvala, sarah, ovo što si napisala doista djeluje ohrabrujuće.

Kad iznova pročitam što sam napisala, samoj sebi djelujem plitko i površno, jer sam samo to i opisala - površinu događaja koji uvijek imaju neku dublju pozadinu, našim očima nevidljivu.
Ja sam se u biti samo dvoumila oko toga kako da postupim prema tom dečku, iako tijekom svega toga nastojim vidjeti nekakvo simbolično značenje, nekakvu skrivenu poruku iliti srebrnu nit. Ja sam ovakvu situaciju sama privukla, a znam i kojim mislima. Imala sam već situaciju gdje me pokušavao osvojiti netko tko je bio spreman skidati zvijezde s neba, a ja naprosto nisam trzala na to. Izlazili smo, tražila sam neku kemiju među nama jer je dečko bio divan, ali od kemije ništa. Na kraju smo oboje bili povrijeđeni - on, jer se nadao nečemu što se nije ostvarilo, i ja, jer sam izgubila potencijalnog bliskog prijatelja. Posljednjih par dana mi je taj događaj često padao na pamet, i eto ga, privukla sam si nešto praktički identično.

Nešto mi govori da lekcija koja treba biti naučena jest ta da uvijek postupam u skladu sa svojim željama - ako mislim "ne", onda trebam reći "ne". Priznajem da mi je to znao biti problem, radije ću nekome uliti lažnu nadu nego ga jasno odbiti. Nisam dobra u odbijanju ljudi, naročito onih s pozitivnim namjerama.

Najviše od svega me kolje njegov krajnji optimizam, on kaže da ga moje odbijanje ne brine i uvjeren je da će sve ispasti onako kako on želi (u smislu: pričekat ću dok ne budeš sigurnija.)
Da stvar bude bolja, prati me snažan predosjećaj da ću uskoro upoznati nekoga tko će mi preokrenuti svijet naopačke, a onda će biti slomljenih srca.

Pustit ću stvari neka idu svojim tokom, čuvat ću svoju slobodu i jasno izražavati što mislim i kako se osjećam, pa ćemo vidjeti što i kako dalje... Hvala vam svima na pomoći, divni ste.

U vezi je jako vazna i fizicka privlacnost. Ne mislim na ljepotu ili da je neko maneken, nego na dio da ti se dopada i da jedva cekas i da sa njim razgovaras i da dijelis misljenja, ali i da jedva cekas da sa njim radis ono sto necemo sada pominjati jer svi znamo sta je to. Po meni, onda i je neko samo dobar prijatelj. Lansiraj ti slijedecu zelju u Univerzum...