Forum Ratnika Svetlosti

Evo nisam znama kako da dam naziv ovoj tebi,pa sam ovako nekako jednostavno Pitanje??
Jer vijerujem da cu dobiti odgovore od vas koji ste vec imali ta iskustva,a i nekako se sa vama osijecam kao sa velikom Familijom!!!!!!!
Pitanja glase:
Zasto uvijek kad imam neku viziju o necem ili pokusam da vizualiziram,kod mene se pojavi plac?
Kad meditiram,opet neki plac jednostavno krene,kad osijetim srecu tj.ono sto me usrecuje placem??
Svaki put,sto se tice mene moje srece ili da poradim na necem uvijek plac??
Dali je to da ja na taj nacin nesto odklanjam iz sebe,tipa strahova nesigurnosti,i napokon osijecam radost??
Sve me to zbunjuje,radim na sebi jer zelim biti sigurna u sebe u svoj zivot,i u sve ono sto cinim?!!!

Unaprijed se zahvaljujem na odgovorima!!!!!!!!!

To je onaj osećaj kao kad se posle dugačkog puta vraćaš domu pa se rasplačeš od sreće

Ja mislim da većina nas plače..., mislim da je je to plač od sreće zbog oslobođenja ...Kada radimo na sebi, mi se oslobađamo starih navika i zaključanih emocija. Te "zabetonorane emocije" jednostavno se raspršuju i mi se oslobađamo tog tereta u našem životu.

Blaženi su koji plaču zbog grehova svojih, jer pokajničko raspoloženje vodi i odvodi Onome koji jedini ima vlasti i moći i ljubavi opraštati grehe. Blažena je ona "žalost po Bogu" koja donosi pokajanje, i u pokajanju spasenje; "a žalost ovoga sveta smrt donosi" (2 Kor. 7, 9). Razlije li se smernost po duši, čovek sav duhovno progleda, i sve svoje grehe ugleda. Tada celo njegovo biće uzavri tugom i žalošću, i on u bogočežnjivom uzbuđenju lije suze nad sobom pred Utešiteljem blagim. A On, Svemilostivi i Svenežni, blago razliva božansku utehu po rasplakanoj duši pokajnikovoj, a sa njom i kroz nju i - beskrajno blaženstvo.

Hvala vam na odgovorima,mislim da sam shvatila da kroz plac koji mi se pojavljuje ja vidim sebe da ja to mogu i da sam sigurna u sebe!!!
Oh divni ljudi,nekad netreba puno rijeci,ali shvatam zasto placem jer se radujem napokon sebi i svom zivotu!!!!!
Hvala vam ,jer moja sigurnost u mene je jos veca sa vama,VOLIM VAS!!!!!!!!!!

Kada se srce otvori i prepozna istinu, često puta zaplačemo kao malo dete, i to je jako dobro i normalno, jer suze su drugo lice od radosi. Ponekad kroz suze dolazi radost i jasnoća tolika, da nas emocije preplave i mi tada nemamo nikakvu kontrolu, pa briznemo u plač ali taj plač je u stvari prepoznavanje radosti, istine i bljesak jasnoće.

I kod mene se javlja plač kod med...itd.ja to gledam kao plač zahvalnosti,što osećam, vidim, vraćam se kući

Draga Leci ,neznam kako pogodis prave teme mislim da osecas sta nas vecinom muci i koja pitanja sebi postavljamo.Prosle nedelje sam setala nasega psa Bobija a koristim da prosetamo uz vinograde jer me opustaju,tako setajuci ugledala sam jednu poljanu koja je bila zarasla u korov i cvece i to me tako prvo odusevilo a zatim me pocelo gusiti od nekih lepih osecanja da sam pocela plakati.Neznam sta ima u tom prizoru ali koristim svaku mogucnost da ponovo odem tamo,kao da se nalaze odgovori na moja pitanja bas tamo u toj slici duboko sakriveni a suze su mi donose veliko olaksanje!verujem da polako ucim, na svakom koraku nadam se da sam upravu ?Hvala ti Leci na svakoj temi koju postavis!

Plakati je OK To je iskrena emocija, a sve sto je iskreno ne moze biti lose.

Ja sam plakala kada sam se prvi put pricestila posle 6 godina, i drugi put posle toga. Jednostavno suze pokajanja su krenule. Godinama sam se trovala mracnom energijom. Sada mi pricest donosi radost, bez suza. Plac je u sustini prociscenje, pranje duse. Bar ja to tako vidim.