ducicabg i Sarah, pročitala sam vaše postove o snovima iz detinjstva. pronašla sam se u priči jer sam
i ja imala slično iskustvo.
nisam imala košmare, i ne radi se o smrtnom slučaju koji bi ostavio utisak, ali sećam se da sam jednom sanjala isto tako baaš kosturske glave i kosture, koji su bili tako stvarni da su me isprepadali do te mere
da sam se naravno probudila, a sutradan posle te noći i razbolela, dobila temeperaturu, i to me drzalo neko vreme.
još uvek se sećam tog sna, i što je najzanimljivije ne čini mi se kao san nego te ,prikaze, kao da su lebdele oko mene a da sam ja zatvorenih očiju mogla da ih vidim iznad svog kreveta u toj sobi. (bila sam kod bake u susednom gradu, imala sam oko 5godina i to je bilo tako jako da su sutra zvali moju kevu da odmah dodje po mene, jer mi baš nije bilo dobro,plakala sam i nije mi bilo lako da se smirim..

iako sam bila prilično normalno, neustrašivo, samostalno i nerazmazeno dete, to mi je ostalo u sećanju kao nešto što sebi nisam mogla rastumačiti..hm..da li je samo san.
