Zdravo svima
Ne znam da li sam na pravom mestu i na dobrom forumu da bi pričao o ovome i o svojim problemima ali moram da probam.
Krajem godine punim 22 godinu. Nisam nikada imao zdrastvene probleme, dugo sam pio alkohol i u velikim količinama. Nekada sam imao 132kg i smrsao sam do 85kg za godinu dana… Pre dve godine, nisam nista jeo i posle dve neispavane noći, i mnogo alkohola sam pao u nesvest. Odmah sam ustao umio se i došao sebi. Nisam išao kod doktora tad jer sam smatrao da mi se to dogodilo zbog lošeg načina života… Pre godinu dana sam našao posao i radio nekih 2 meseca dok nisu počeli neki 'napadi' neke 'krize' da me hvataju… Noge su mi se tresle, vrtelo mi se u glavi, mutio se vid i oblicao me hladan znoj. Srce je lupalo jako i velikom, velikom brzinom. Uradio sam sve moguce analize, sve sve sve… Sve je bilo u redu… Od tada sam izgubio posao, isao kod psihologa nekih 5 meseci… Sa psihologom smo rešili da bi bilo bolje za mene da se vratim u Srbiju, bar na neko vreme, i evo već mesec dana sam ovde i ista je situacija, još se nisam izvukao i jos imam probleme, pijem lekove ali uzalud, stalno se plašim da cu se onesvestiti, da cu imati srčani udar, moždani udar… Ne znam zašto ali nisam vise uopšte sposoban da 'vodim normalan život'… Društvo me ne razume i ne znam kako da se oslobodim straha i svih ovih problema… Imam stalne bolove u grudima a i u glavi u poslednje vreme… Neke pokrete ne mogu više da uradim a da me ne zaboli u grudima… Opet sam počeo da merim pritisak nekoliko puta na dan, uvek mi 'fali' nešto… Teško mi je fizički i zbog tih fizičkih problema stvaram szbi psihičke probleme i stalno razmisljam i mislim na najgore stvari… Kako cu 'da umrem' ili kako cu da imam srčani ili moždani udar… Ne znam kako da se izvučem iz ovoga… Izvinite na dužini teksta, nadam se da će me neko pročitati i da će odgovoriti… Hvala puno unapred…
Anksioznost, depresija, strah
Re: Anksioznost, depresija, strah
Pozdrav snažni Chiva :svekul
Sve se čini teško ali prolazno je! Unutrašnje snage koje su u tebi su sada uspavane, možda jako dugo a tijelo te grubo upozorava! Krize su neophodne za lični rast, meni su moje donijele najveće dobro! Zato te hrabrim i podržavam sa nadom da će tvoja anksioznost biti samo okidač za dublje upoznavanje sebe, otkrivanje jednog predivnog unutrašnjeg svijeta koji se obično oglasi anksioznošću ukoliko ga jako dugo zapostavjamo i zaboraviljamo. Nikad nijesam bila pristalica liječenja tabletama jer tvrdim da se strah ne liječi tabletama. Ukoliko ne postoji neki konretan fizički razlog batali i tablete i alkohol. Privremeno gašenje upaljenih požara ostavlja mnogo toga da tinja u dušu. A sve što tinja lako i razbukti...
Svoj fokus sa spoljnjeg okreni ka unutra. Nećeš vjerovati ali ta raznica unutrašnje podrške često zna da bude nezamislivo veća podrška, čak i od psihologa, roditelja, brata, sestre, najboljeg prijatelja... Osloni se isključivo na sebe i jednostavno odliči da si spreman i pored svih prepreka da budeš bolje, da otkriješ ko si, šta želiš, čega se plašiš, da li vjeruješ da si samo tijelo koje umire ili duh kome je data prilika da spozna svoju višedimenzionalnost, da li vjeruješ u Boga, sebe, svoju veličanstvenost kao jedinstvenog bića kome je dat život za rast, samospoznaju. Život je svakako susret i sa sopstvenim strahovima a biće ih uvijek. Pitanje je kako se nosimo sa njima, a najopasnije ih je proglasiti vrhovnim gospodarom našeg života. Zato ih treba prigrliti čak i te strahote i pitati na šta žele da nam ukažu... a često ukažu na svu agoniju uvjerenja uz koje odrastamo proglasivši ih usput istinama... konačnim istinama. A to je najveći užas koji možemo sebi potpisati. Zato Chiva dužan si spram sebe i života koji ti je udahnut rođenjem da ponovo otkriješ snagu i ljubav. Ljubav prema sebi!
Prvi korak je osluškivanje ne onoga čega se plašimo već onoga što volimo. Iscjelenje dolazi kada se fokusiramo na ono što nam prija. A to nije teško!
Kreni od najednostavnijih stvari... da li spavam koliko mi prija, da li jedem hranu koju volim, da li dajem svom tijelu dovoljni njege i ljubavi, pokazujem li dovoljno ljubavi prema sopstvenom tijelu, da li treniram, da li provodim dovoljno vremena u prirodi, da li moje oči ikada primijete svu ljepotu kojom sam okružen? Preduzmi akciju spoznavanja svog tijela i onoga što mu prija, odnosi se prema njemu sa poštovajem, darom koji ti je dat privremeno!
Zatim kreneš dalje, da li slušam muziku koju volim od koje mi je prijatno, koja je to muzika, da li uopšte uživam u njoj ili je pasivno primam, da li volim da crtam, pišem, pjevam!
Šta je to što čini da dok radim izgubim pojam o vremenu, ne lutaju mi misli ne zamara me i ne smatram da gubim vrijeme, da li to dok čitam nešto što me interesuje, igram neki sport, gledam dobar film, pravim nešto od drveta, kuvam, čistim, vozim biciklo, koji su moji talenti, da li radim nešto za šta sam talentovan...
Sa kakvim ljudim se družim i provodim slobodno vrijeme, sa onima koji pročaju o problemima, negativni su , površni ili sa ljudima koji su ogledalo naših težnji insprativni, posvećeni, ispunjeni svojim životom, oduševljeni mogućnostima koje život nudi, njegovim bogastvom ... podrška ili gutači energije spremni da nas obeshrabre?
Na koji način sam doprinosiš širenju ljubavi i podrške! Koliko često grliš svoje voljene, koliko često pronalaziš razloge za bezrazložan, spontan smijeh?
Onda slijedi korak dalje kakve misli vrtiš 24h dnevno, podsticajne ili negativne, pozitivne ili siromašne?
Živim li tuđe misli, očekivanja, uvjerenja svojih roditelja, drugova, djevojke ili tačno znam šta želim i kakva uvjerenja su dio mog duha?
Šta je ono što želiš od života a da nije uslovljeno materijalnim trenutnim stanjem, stanjem u državi, stanjem na poslu?
Dragi, lijepi Chiva kad iskreno sebi odgovoriš na ova pitanja, a potom otkriješ šta sve možeš, želiš da budeš i što jesi... sve će da se brzo i lako preokrene, sve okolnosti, stanja tijela i duha! rad na sebi nije samo razmišljanje, promišljanje, pisanje afirmacija, sebično odvajanje od svijeta već aktivno bavljenje sobom! Rad na sebi nije življenje sopstvenih strahova već sopstvenih ljubavi...
Zato Viteže ogrni se plaštom zlatne svjetlosti, objavi rat svojim strahovima i u boj kreni! Rat neće biti krvav ali kad se jednom potegne mač i borba za sopstvo koji svi oko nas guše mnogo veze će biti pokidane budi spreman na to! Ali posle te kasapnice novo carstvo čeka te! Srećno
Nek je blagosloven tvoj put Chiva
Sa 22 godine i 22 000 000 mogućnosti koje ti se nude i jedva čekaju da ih otkriješ
Sve se čini teško ali prolazno je! Unutrašnje snage koje su u tebi su sada uspavane, možda jako dugo a tijelo te grubo upozorava! Krize su neophodne za lični rast, meni su moje donijele najveće dobro! Zato te hrabrim i podržavam sa nadom da će tvoja anksioznost biti samo okidač za dublje upoznavanje sebe, otkrivanje jednog predivnog unutrašnjeg svijeta koji se obično oglasi anksioznošću ukoliko ga jako dugo zapostavjamo i zaboraviljamo. Nikad nijesam bila pristalica liječenja tabletama jer tvrdim da se strah ne liječi tabletama. Ukoliko ne postoji neki konretan fizički razlog batali i tablete i alkohol. Privremeno gašenje upaljenih požara ostavlja mnogo toga da tinja u dušu. A sve što tinja lako i razbukti...
Svoj fokus sa spoljnjeg okreni ka unutra. Nećeš vjerovati ali ta raznica unutrašnje podrške često zna da bude nezamislivo veća podrška, čak i od psihologa, roditelja, brata, sestre, najboljeg prijatelja... Osloni se isključivo na sebe i jednostavno odliči da si spreman i pored svih prepreka da budeš bolje, da otkriješ ko si, šta želiš, čega se plašiš, da li vjeruješ da si samo tijelo koje umire ili duh kome je data prilika da spozna svoju višedimenzionalnost, da li vjeruješ u Boga, sebe, svoju veličanstvenost kao jedinstvenog bića kome je dat život za rast, samospoznaju. Život je svakako susret i sa sopstvenim strahovima a biće ih uvijek. Pitanje je kako se nosimo sa njima, a najopasnije ih je proglasiti vrhovnim gospodarom našeg života. Zato ih treba prigrliti čak i te strahote i pitati na šta žele da nam ukažu... a često ukažu na svu agoniju uvjerenja uz koje odrastamo proglasivši ih usput istinama... konačnim istinama. A to je najveći užas koji možemo sebi potpisati. Zato Chiva dužan si spram sebe i života koji ti je udahnut rođenjem da ponovo otkriješ snagu i ljubav. Ljubav prema sebi!
Prvi korak je osluškivanje ne onoga čega se plašimo već onoga što volimo. Iscjelenje dolazi kada se fokusiramo na ono što nam prija. A to nije teško!
Kreni od najednostavnijih stvari... da li spavam koliko mi prija, da li jedem hranu koju volim, da li dajem svom tijelu dovoljni njege i ljubavi, pokazujem li dovoljno ljubavi prema sopstvenom tijelu, da li treniram, da li provodim dovoljno vremena u prirodi, da li moje oči ikada primijete svu ljepotu kojom sam okružen? Preduzmi akciju spoznavanja svog tijela i onoga što mu prija, odnosi se prema njemu sa poštovajem, darom koji ti je dat privremeno!
Zatim kreneš dalje, da li slušam muziku koju volim od koje mi je prijatno, koja je to muzika, da li uopšte uživam u njoj ili je pasivno primam, da li volim da crtam, pišem, pjevam!
Šta je to što čini da dok radim izgubim pojam o vremenu, ne lutaju mi misli ne zamara me i ne smatram da gubim vrijeme, da li to dok čitam nešto što me interesuje, igram neki sport, gledam dobar film, pravim nešto od drveta, kuvam, čistim, vozim biciklo, koji su moji talenti, da li radim nešto za šta sam talentovan...
Sa kakvim ljudim se družim i provodim slobodno vrijeme, sa onima koji pročaju o problemima, negativni su , površni ili sa ljudima koji su ogledalo naših težnji insprativni, posvećeni, ispunjeni svojim životom, oduševljeni mogućnostima koje život nudi, njegovim bogastvom ... podrška ili gutači energije spremni da nas obeshrabre?
Na koji način sam doprinosiš širenju ljubavi i podrške! Koliko često grliš svoje voljene, koliko često pronalaziš razloge za bezrazložan, spontan smijeh?
Onda slijedi korak dalje kakve misli vrtiš 24h dnevno, podsticajne ili negativne, pozitivne ili siromašne?
Živim li tuđe misli, očekivanja, uvjerenja svojih roditelja, drugova, djevojke ili tačno znam šta želim i kakva uvjerenja su dio mog duha?
Šta je ono što želiš od života a da nije uslovljeno materijalnim trenutnim stanjem, stanjem u državi, stanjem na poslu?
Dragi, lijepi Chiva kad iskreno sebi odgovoriš na ova pitanja, a potom otkriješ šta sve možeš, želiš da budeš i što jesi... sve će da se brzo i lako preokrene, sve okolnosti, stanja tijela i duha! rad na sebi nije samo razmišljanje, promišljanje, pisanje afirmacija, sebično odvajanje od svijeta već aktivno bavljenje sobom! Rad na sebi nije življenje sopstvenih strahova već sopstvenih ljubavi...
Zato Viteže ogrni se plaštom zlatne svjetlosti, objavi rat svojim strahovima i u boj kreni! Rat neće biti krvav ali kad se jednom potegne mač i borba za sopstvo koji svi oko nas guše mnogo veze će biti pokidane budi spreman na to! Ali posle te kasapnice novo carstvo čeka te! Srećno
Nek je blagosloven tvoj put Chiva
Sa 22 godine i 22 000 000 mogućnosti koje ti se nude i jedva čekaju da ih otkriješ
Lara
-
KrugLjubavi
- Posts: 1
- Joined: 31 May 2016, 12:44
Re: Anksioznost, depresija, strah
ChiVu,
Želim da podelim svoje iskustvo pre 20 god. sa tom istom "situacijom" kroz koju prolaziš...Veoma mi je bilo teško da prihvatim da Ja "najjači" imam neki zdravstveni problem, i znam da mi je podrška bila vrlo ograničena, jer su većina smatralai da umišljam...Zato ti ovo možda bude od koristi...
Simptomi su bili identični i meni, i nakon 3-4 meseca su se smanjili-proredili, mada nismo svi isti, a mnogo je faktora, da ne zalazim dublje... To je svakako bilo dovoljno da mi poljulja samopouzdanje u mnogim dnevnim obavezama i situacijama... Psiholog je morao da ti objasni da su to u pitanju samo "napadi panike", a da je tvoj psihosomatski NVS* (neuro-vegetativni sistem) samo ODREAGOVAO na takav način... Okidač za to stanje je najčešće neka "trauma" koju možda nisi preležao, odnosno, Um nije svario/prihvatio stvarnost adekvatno...
To znači, da kada ti se "to" -nešto - desilo, za tebe u tom trenutku nije bilo izlaza, nikakvog vidljivog rešenja,ili si mislio da su nadolazeće posledice za tebe katastrofalne...Mozak se malo "zbunio" i počeo da vrti jednu pokvarenu ploču..u krug... Meni se čak desilo da mi je nakon par mes. "skočio" pritisak na 150/95... što već jeste ozbiljan psihosomatski simptom, a ne paničan strah usled "pogrešne interpretacije" stvarnosti... Aktivan sam sportista od svoje 14-te godine, i, kako sam odrastao u 90-tim...bio sam i u 2 rata, što je te '97 verovatno pokazalo svoj efekat...Iako je triger bio skoro beznačajan, bio je dovoljan da pokrene kod mene baš stanje koje si opisao...
Ako budeš uradio sve telesne analize- rećiće ti da si ZDRAV, ali će se siptomi i dalje nastaviti... Verujem da nije ni problem ni rešenje u telesnom delu, već u emotivnom, odnosno, psiho-emotivnom... Ja sam svoju situaciju rešio "grubim presecanjem" i suočavanjem sa strahom od smrti...koji je u korenu svakog napada panike...
Pojasniću ti kako, ali možda negde u inbox-u, ako želiš da pokušaš...
Iako je sve što je AJNA napisao u svom metaforičkom i nadiskustvenom maniru zasita tačno, smatram da bi ti konkretna pomoć mnogo pre bila od koristi... Jeste važno da drugačije percipiraš/vidiš i razumeš stvari i događaje koji ti dolaze u životu, i dok ne stekneš malo "drugačiju" svest o sebi i svetu u kome živiš, sigurno ti jeste odlučujuće da odmah možeš da nastaviš sa "normalnim životom", kako si ga krstio
(Iako možeš da mi veruješ na reč da to ne postoji, već postoji samo način života koji odebereš i staneš integritetom iza njega-tj. boli te baš uvo* šta svet misli ili kaže na glas o tvom izboru... Najteže lekcije skoro uvek moraš da prođeš sam, kako bi i nastavio svoju evoluciju / razvoj...koji je, realno, uvek van komforne zone...
Trebaš da znaš i da se danas vrlo uspešno leče ti "napadi", i to u roku od 3-5 sesija/do mesec dana, ali ne sa psihologom, već kroz NLP terapeutski koučinng... Ja se već 6 godina bavim NLP-em, ali mi Fobije i Napadi panike nisu uža spec.pa bih te preporučio nekome drugom stručnom... Do tada, moj iskreni sud, iskustvo i etika mi nalažu da ne smeš da prekidaš "TERAPIJU" koja ti kontroliše NVS* i čuva ga da se ne pogorša stanje i posle bude "stani-pani"...
Kao moje korisničko ime, tako se zove i sajt, na kome možeš da pogledaš više o ovome, ili o meni, ako ti je pored prijateljskog saveta važna i pro-diploma! Tamo možeš videti i FB, LinkedIn ili skype nalog, pa možemo -b e s p l a t n o- da popričamo ako opet nešto zaškripi...
U svakom slučaju, tvoji simptomi nisu za odlaganje, i moj savet ti je da ne odugovlačiš sa rešenjem...
Želim ti svu sreću i lagani dan!
Pozdrav!
Želim da podelim svoje iskustvo pre 20 god. sa tom istom "situacijom" kroz koju prolaziš...Veoma mi je bilo teško da prihvatim da Ja "najjači" imam neki zdravstveni problem, i znam da mi je podrška bila vrlo ograničena, jer su većina smatralai da umišljam...Zato ti ovo možda bude od koristi...
Simptomi su bili identični i meni, i nakon 3-4 meseca su se smanjili-proredili, mada nismo svi isti, a mnogo je faktora, da ne zalazim dublje... To je svakako bilo dovoljno da mi poljulja samopouzdanje u mnogim dnevnim obavezama i situacijama... Psiholog je morao da ti objasni da su to u pitanju samo "napadi panike", a da je tvoj psihosomatski NVS* (neuro-vegetativni sistem) samo ODREAGOVAO na takav način... Okidač za to stanje je najčešće neka "trauma" koju možda nisi preležao, odnosno, Um nije svario/prihvatio stvarnost adekvatno...
To znači, da kada ti se "to" -nešto - desilo, za tebe u tom trenutku nije bilo izlaza, nikakvog vidljivog rešenja,ili si mislio da su nadolazeće posledice za tebe katastrofalne...Mozak se malo "zbunio" i počeo da vrti jednu pokvarenu ploču..u krug... Meni se čak desilo da mi je nakon par mes. "skočio" pritisak na 150/95... što već jeste ozbiljan psihosomatski simptom, a ne paničan strah usled "pogrešne interpretacije" stvarnosti... Aktivan sam sportista od svoje 14-te godine, i, kako sam odrastao u 90-tim...bio sam i u 2 rata, što je te '97 verovatno pokazalo svoj efekat...Iako je triger bio skoro beznačajan, bio je dovoljan da pokrene kod mene baš stanje koje si opisao...
Ako budeš uradio sve telesne analize- rećiće ti da si ZDRAV, ali će se siptomi i dalje nastaviti... Verujem da nije ni problem ni rešenje u telesnom delu, već u emotivnom, odnosno, psiho-emotivnom... Ja sam svoju situaciju rešio "grubim presecanjem" i suočavanjem sa strahom od smrti...koji je u korenu svakog napada panike...
Pojasniću ti kako, ali možda negde u inbox-u, ako želiš da pokušaš...
Iako je sve što je AJNA napisao u svom metaforičkom i nadiskustvenom maniru zasita tačno, smatram da bi ti konkretna pomoć mnogo pre bila od koristi... Jeste važno da drugačije percipiraš/vidiš i razumeš stvari i događaje koji ti dolaze u životu, i dok ne stekneš malo "drugačiju" svest o sebi i svetu u kome živiš, sigurno ti jeste odlučujuće da odmah možeš da nastaviš sa "normalnim životom", kako si ga krstio
(Iako možeš da mi veruješ na reč da to ne postoji, već postoji samo način života koji odebereš i staneš integritetom iza njega-tj. boli te baš uvo* šta svet misli ili kaže na glas o tvom izboru... Najteže lekcije skoro uvek moraš da prođeš sam, kako bi i nastavio svoju evoluciju / razvoj...koji je, realno, uvek van komforne zone...Trebaš da znaš i da se danas vrlo uspešno leče ti "napadi", i to u roku od 3-5 sesija/do mesec dana, ali ne sa psihologom, već kroz NLP terapeutski koučinng... Ja se već 6 godina bavim NLP-em, ali mi Fobije i Napadi panike nisu uža spec.pa bih te preporučio nekome drugom stručnom... Do tada, moj iskreni sud, iskustvo i etika mi nalažu da ne smeš da prekidaš "TERAPIJU" koja ti kontroliše NVS* i čuva ga da se ne pogorša stanje i posle bude "stani-pani"...
Kao moje korisničko ime, tako se zove i sajt, na kome možeš da pogledaš više o ovome, ili o meni, ako ti je pored prijateljskog saveta važna i pro-diploma!
Tamo možeš videti i FB, LinkedIn ili skype nalog, pa možemo -b e s p l a t n o- da popričamo ako opet nešto zaškripi...U svakom slučaju, tvoji simptomi nisu za odlaganje, i moj savet ti je da ne odugovlačiš sa rešenjem...
Želim ti svu sreću i lagani dan!
Pozdrav!