Mir počinje sa mnom - Hooponopono

[Zika]

Draga Sibb, nisam imao prilike da se upoznam sa ovim nacinom i danas sam procitao sve postove na tu temu. Zakljucio sam da se ovom metodom mogu postici vrlo dobri rezultati ili kako je uobicajeno da se kaze da to radi. Koliko sam ja razumeo , fokus je na LJUBAV i ZAHVALNOST. Ljubav je osnova svega i moze se reci da je to osnovni zakon iz koga su proizasli svi ostali. Vec 12 godina sledim SoulJourney, ucenje JA JESAM (I AM), gde se takodje fokusiramo na ljubav, zahvalnost, pa tako i ja koristim to. Cesto koristim blagoslov a ja verujem da u blagoslovu je skoncentrisana i ljubav. o d mene je vec odavno izvrsena temeljna promena svega, da ne idem u detalje. Srdacan pozdrav

[Modesty Blaise]

... a i ja planiram da se školujem dalje u pravcu psihoterapije.

Mislim da je izbor pravi

[Sibb]

Pitam sve ovo, jer možda problem nije anksioznostt, često nekad pokupimo tako neki termin, a u stvari u pitanju je nešto treće.
Modesty Blaise, baš si me nasmejala, jer i ja slične stvari radim sa svojom devojčicom.
Mada, sa njom sam najveći pomak ostvarila govoreći joj konstantno Hvala ti, Volim te, lakše mi je nego vizualizacij kroz meditaciju, što sam pre radila, mada i sada nekad.
U početku je samo sedela, i nezainteresovano me posmatrala, sad baš imamo divan odnos.
Kad se osoba privikne na prakticiranje reči ''Volim te, Hvala ti'', treba i unutrašnjem detetu pojasniti da je to divan način da se oslobodimo negativnosti, ta mala bića drže sve u svojim malenim ručicama.

[quoteDraga Sibb, nisam imao prilike da se upoznam sa ovim nacinom i danas sam procitao sve postove na tu temu. Zakljucio sam da se ovom metodom mogu postici vrlo dobri rezultati ili kako je uobicajeno ...][/quote]
I meni je jako pomoglo učenje I AM.
Ja uvek sebe definišem Ja jesam i to je to.
Ma sve se na kraju svede na zahvalnost i ljubav, i na to da promatramo druge kao deo nas samih.
Čik neka neko kaže da život nije divan nakon takvog uvida...

[sarah]

Naglasila sam ovo NIJE TEHNIKA, ovo je način života.

Sibb shvatam šta hoćeš da kažeš, i divno je to što si se prepustila i otkrila povratnu reakciju Univerzuma to je jedinstven i svakog tragnja vredan osećaj...Svaka tehnika teži da postane način života, svaka knjiga koja mi je došla pod ruke je na vreme posejana u mom traganju, a ja sam ih sve privukla i radujem se tim odgovorima koji pristižu ...SAM Način života je ustvari ukupnost svega onog što naš život uzdiže i tom uzdizanju doprinosi, a Hvala i Volim te je Dokaz te dobitne kombinacije

[Mila]

Ja patim od anksioznosti vec skoro 10 godina. Godinama sam bila u konstantnom strahu, ali sam mislila da je to prosto normalno za tinejdzerski period. Na drugoj godini faxa danima nism mogla da zaspem, pa sam otisla kod doktora po neke lekove za spavanje, samo da zaspem; a ona me je poslala kod psihijatra. Ta zena psihijatar kod koje sam otisla mi je dala dijagnozu "anksioznost", iako mi uopste nije objasnila sta je to; a ja se u tom bunilu nisam setila da pitam. Imale smo nekoliko razgovora, mada... imam osecaj da sam joj vise bila zamorce da na meni uci, nego sto je ona meni pomogla. Tuzno, ali istinito; jedina stvar koju sam od nje naucila je kako da svoje misli stavim na papir kada pocnu da me opsedaju - i na taj nacin da se smirim. Anksioznost je nastajala od kad sam dosla na ovaj svet; jer mi je mama stalno govorila kako ja nista ne znam, a ona sve zna. Ja sam glupa i nesposobna, ja ne mogu da razmisljam svojom glavom; a ona sve zna, ona je uvek pametna - i da napomenem, ona je verovatno jedina pametna na ovom svetu. Uvek sam bila radoznalog duha, o svemu sam imala svoje misljenje; ali ona je to sistematski unistavala. Razgovori kod nas nisu postojali (ne postoje ni sad, jedva komuniciramo, mada sam zahvaljujuci afirmacijama to podigla na malo visi, prijatniji nivo) i nije mi dobro kad se samo setim koliko puta mi se smejala u lice dok sam ja plakala, uz recenicu: "Kad budes u mojim godinama videces sta su problemi". Zar ja treba kao tinejdzerka da imam probleme koje imaju ljudi od 40+ ?! Evo, i sad izbija bes iz mene; mada sam zahvaljujuci Lujzinoj knjizi shvatila da je radila najbolje sto je umela, znam da me i pored svega voli.
Pa sam ja tako godinu dana pila bromazepam, osecala sam se kao da ga i ne pijem. Prestala sam i pomirila se sa idejom da cu zauvek ovako ziveti. Posle nekog vremena sam se setila da mozda mogu da pronadjem na Internetu sta je to anksioznost, i tako sam pocela da citam tekstove. Da, i ja sam naisla na tu recenicu: "Opiranje zivotu". Moguce, mada ne znam kako bih je tacno primenila u svom slucaju. U poslednje dve godine, anksioznost me je toliko obuzela, da bukvalno nisma mogla da funkcionisem. A poneta onim losim iskustvom, nisam htela opet da idem kod psih. da mi opet daju lekic, a da shvate i pomognu, to ne mogu. Da napomenem, nemam nista protiv psihologa i psihijatara, to je i moja velika ljubav i cesto pozelim da sam upisala psihologiju. Ali eto, racunala sam da cu opet proci kao prvi put, i nisam otisla. Stvari su se dosta smirile kada sam pocela da se bavim ZP-om i iskoristila bih ovu priliku da se zahvlim nasim divnim Ivanu i Vini sto su pokrenuli sve ovo. Nisu ni svesni sta su ucinili, cine i cinice u mom zivotu; naravno, i u zivotu mnooogih drugih ljudi .

Ja se raspisala, a nisam rekla ono najvaznije . Kako se manifestuje moja anksioznost... Sve sto nije u skladu sa mojim vidjenjem sveta posmatram kao napad na sebe (na ego, na moje unutrasnje dete; ne znam, verovatno na oboje). Znaci, svaki put kada se sretnem sa nekim vidjenjem sveta, misljenjem, nacinom na koji se nesto radi; a koje je drugacije od mog , krece anksioznost. Opet cujem ono "nisi dovoljno dobra, nisi pametna, ti nista ne znas, ti nemas pravo na svoje misljenje". Iako mi ta osoba naravno ne govori to, nego samo iznosi svoje misljenje; meni u glavi bruji ideja da nisam dovoljno dobra. Narocit problem mi strava to da shvatim da ja imam pravo na svoje misljenje; koliko god to nekome zvucalo smesno i neverovatno. I onda, kada osoba iznese svoj stav, nekad prepoznam da se moj ego buni zato sto nije u pravu - ali za te situacije sam naucila da ostavim ego po strani i slozim se da u tom slucaju prosto nisam u pravu, nista strasno. Medjutim, ako sam ja prilicno uverena u svoje misljenje; a sagovornik drugacije misli, uspanicim se, jer to tumacim kao znak da sa mnom nesto nije u redu, kao napad na Mene (znaci, ne na Ego, nego mene kao vredno ljudsko bice). U poslednje dve godine sam non - stop imala "bitke u glavi", dovoljno je bilo da me neko mrko pogleda, i ja odmah pocnem sa njim da se svadjam (u sebi naravno). Vecinu desavanja u mojoj glavi sam zapravo izmisljala, mozak je naucio da ih izmislja i uzivi se u njih kao da se to stvarno desava, pa ih je samo mnozio. U takvom stanju sam zapustila fax koji je trebalo davnih dana da zavrsim (ne samo sto je trebalo, nego sam mogla, bila medju boljim studentima), trpela su moja prijateljstva dok ljudima nisam objasnila da se ne svadjam sa njima zato sto mi se svadja, nego zato sto ne mogu da vladam sobom. Kako me je momak istrpeo nemam pojma, jer on je najvise mojih ispada osetio na svojoj kozi; ali sam mu beskrajno zahvalna na tome.

Danas cu zapoceti rad sa unutrasnjm detetom, videcemo sta ce mi ono reci . A volela bih da radim svasta nesto sto bi me opustilo, ali ja sam postala totalno prazna. Nekad sam volela svasta da radim, sada uopste nemam ideju sta bih mogla da ucinim. I tako stanem pa razmisljam, a ideje nema, pa nema. A i kad nesto pokusam, ne osetim maltene nikakvu radost. Podizu me afirmacije, Ratnici svetlosti, druzenje sa sestricima i vidjanje sa prijateljima i momkom (koji su sada 90km udaljeni od mene). Nekad sam vise nego lako i vise nego uspesno sklapala prijateljstva; sad mi samo zvoni u glavi da nikome ne treba jos jedna osoba u zivotu, pa me strah i da pokusam. Naravno, kada sebe unapred uverim da necu uspeti - i ne uspem. Kada ljudima treba neko da ih saslusa, uvek sam tu, traze me. Pogotovo sto se zanimam za psihologiju, jako dugo; pa im je zanimljivo da cuju da li znam nesto iz te perspektive da im kazem. A kad treba kafa, druzenje, setnja - svi imaju neke druge planove.

Aj sad vi meni recite kako da ne zelim zelje kad sam u totalnom haosu . Nisam zelela da ovo lici na jadikovku, nego da potanko objasnim kako to izgleda, kad ste vec pitale. Naravno, hvala vam sto se interesujete; a izvinjavam se ako lici na jadikovku.

[Sibb]

Najpre,
Hvala ti na ovako iskrenom opisu svog života, nekih ličnih dešavanja i događanja. Ti si već u mojim očima velika.
Ja tebi posebno odgovaram na svaki komentar, mada nisam neko ko često sve pojašnjava, jer sam odmah osetila i otpor koji imaš i prema meni, odnosno prema ovom što ja ističem da je pravedno, jer se donekle razlikuje od tvog viđenja.
Kad osoba počne da radi na sebi, a ti već to jako uspešno radiš, često preti i opasnost da ode u krajnost.
Osoba nauči kako je divno voleti sebe, zastupati sebe, braniti sebe (to stoji), ali onda, a da nismo svesni, javlja se tendencija da na neku najmanju prozivku ili sitnicu mi smo već u stanju pripravnosti, branimo se svim silama.
Naš nekadašnji oslabljeni ego je ojačao, i njegov glas je dominantan u našoj glavi ''Halo, čuješ ti ovo, brani se, ko je on/ona da to kaže, misli, oseća...Šta stojiš tu, reaguj!''.
Iza svih osoba koje previše potenciraju odbranu svojih mišljenja, stavova, uverenja krije se strah.
Rećičeš ''Pa šta, po tvom ja ne trebam da zastupam sebe?''.
Ne, već treba da ti bude svejedno da li ću ja ili bilo ko da se složi sa tobom.
Šta znači biti slobodan od tuđeg priznanja i mišljenja:
''Jedna devojka u malom ribarskom mestu ostala je trudna. Roditelji su je tukli sve dok nije priznala ko je otac: „Bio je to učitelj žena koji živi u hramu izvan sela". Svi meštani su to saznali. Kad se dete rodilo, pošli su do hrama i ostavili dete pred noge učitelja žena. „Licemeru!" rekli su mu. „Ovo dete je tvoje! Ti brini o njemu!" Učitelj žena je samo rekao: „Dobro, dobro" i zatim predao dete jednoj ženi u selu da ga odgaja, preuzevši troškove na sebe. Nakon ovog događaja, učitelj je izgubio sav ugled, učenici su ga napustili, niko više nije odlazio da traži savet od njega. Nakon nekoliko meseci, kada je devojka videla sve ovo, nije izdržala i konačno je rekla da otac deteta nije učitelj, već jedan mladić iz susedstva. Kada je selo doznalo pravu istinu, svi su otišli do hrama i bacili se pred noge učitelja žena. Tražili su od njega oproštaj i molili ga da im vrati dete. Učitelj je samo rekao: „Dobro, dobro" i predao im dete.''
Ali, da bi se postigao spokoj mora se verovati da postoji neko gore, da postoji pravda, da postoji razlog zbog kojeg smo ovde.
Rećiću ti jednu najtačniju definiciju anksioznosti:
Anksioznost je strah od budućnosti. Razmisli koliko to ima ili nema smisla u tvom slučaju.
Nekad je teško setiti se afirmacije, odraditi meditaciju, ili ostati pozitivan, a još veći pritisak nastaje kad se još prisetimo da upravo tim stanjem privlačimo negativne događaje i onda težimo nekim instant rešenjima za podizanje raspoloženja.
Problemi su već u nama, a mi volimo sebe, je l' tako?
Zato sledi da je logično da problemima uputimo Volim te, Hvala ti.
Jedino ljubav može da transformiše negativnost.
U slučaju tvoje mame, ne ''Ona je takva i takva osoba'', nego ''Šta je u meni pa ja nju percipiram na takav način, kakvi su to zajednički podaci koje delimo pa je naš odnos takav i takav''.
Bilo bi divno da testiraš ovo na svom odnosu sa mamom. To ti savetujem pre nego da direktno kreneš na anksioznost.
Ako budeš želela, mogu pojasniti nešto više o anksioznosti, ili makar kako psihologija gleda na sve to.
Pre nego što stigneš u stanje blaženstva, počisti svoje smeće, stvori prazan prostor.
Kako promeniti sopstveni život?
Ništa ne treba da činimo; potrebno je samo videti stvari na nov način. Promena i preobražaj dolaze uporedo s viđenjem, novim sagledavanjem sveta i nas samih. ! Pokajanje ne znači oplakivanje sopstvenih grehova; pokajanje znači viđenje svega na potpuno nov način, znači promenu ideja, preobražaj srca.
Kad poželiš mir pre nečeg drugog, dobiješ sve: i sreću, i radost, i blaženstvo, zato...
Mir pre svega.

[Mila]

E vidis, tu se nismo razumele. Ranije sam stalno "isterivala pravdu", ja sam u pravu, a ti nisi. Pa sam onda usla u period u kome sam se retko usudjivala da kazem svoje misljenje, a sada sam pronasla neku sredinu. Komentari koje sam ti upucivala nisu dolazili iz ideje "kako joj pada na pamet da tako misli", nego kao podstreh da kazes jos o toj temi, zato sto me je zanimalo kako to vidis i dozivljavas. Kao sto rekoh, pre nego sto se odlucim na nesto, pokusavam da saznam sto vise o toj temi.
Da, ideja je da mi bude svejedno sta drugi misle, a za to mi je potrebno samopouzdanje (koje kod mene i dalje nije na zavidnom nivou). I da zaista prihvatim da imam pravo da mislim svojom glavom, sto sam sad donekle prihvatila. Ali bice bolje .
U pravu si, za mir treba vera u pravdu, dobrotu i sl, a u ove dve god je poljuljana, da ne kazem i unistena moja vera u moje najvece vrednosti (te stvari se nisu desavale meni, ali kada sam videla da oko mene svi lazu, manipulisu, nikoga nije briga ni za koga), moja osnovna verovanja o zivotu su debelo poljuljana. Tako da ja vise ne verujem ni u sta, onako duboko, iskreno, kao sto sam pre. dSada znam da sam bila svedok svega toga jer je to na neki nacin bilo u meni, ali tada sam to tumacila kao da je ceo svet poludeo i da mu nema spasa.
Pokusacu da radim samo ciscenja jedno vreme, videcemo kuda ce me to sve odvesti. I ti i Modesty zvucite kao da znate sta pricate .

[Ivan Spg]

iskoristila bih ovu priliku da se zahvlim nasim divnim Ivanu i Vini sto su pokrenuli sve ovo. Nisu ni svesni sta su ucinili, cine i cinice u mom zivotu; naravno, i u zivotu mnooogih drugih ljudi .

Hvala svima koji učestvuju na forumu, sajtu, fb, youtube itd Svi ste divni i mi smo svima zahvalni i volimo vas sve Idemo zajedno kroz sve lepša i bogatija iskustva

[Sibb]

Ja sam tebe razumela.
Na divnom si putu.
Pusti ti i mene, i Modesty Blaise, i sve ostale...
Oslušni sebe, svoje unutarnje detete, i znaćeš da li da započneš sa ovim, ili ne.
Verovatno postoji razlog što si se susrela sa ovim.
Da su afirmacije i vizalizacija ispunile potpuno sve što si htela, ne bi se ni zamarala da upoznaš neki drugačiji vid obitovanja, niti neku drugu tehniku.
Da nisam toliko uverene u sve ovo, nikad ne bih druge zamarala istim, ovo je moja prva tema koju sam ikad pokrenula.
Ko zna, možda je i to bila inspiracija
Samo hrabro, Bog nikad neće dati nešto što ne možeš da savladaš.
Volim te, Hvala ti.

[Sibb]

Juče mi se javlja drugarica sva u suzama, jako, jako teška situacija.
Pre par meseci, ja bih sa njom sve detaljno analizirala, kako, šta, u skladu sa tim afirmacije, vizualizacija, meditacija...
Rekla sam ''Biće sve ok'', za divno čudo, njoj je to bilo dovoljno, iako joj je bilo neobično što ne vadim razna rešenja iz rukava.
Čistila sam, bila svesna činjenice da postoji razlog što sam upoznata sa njenim problemom.
Danas se javlja ''Šta si radila'', smejem se ''Ajde, uživaj, ništa posebno''.
Rešilo se na najneobičniji način, mnogo, mnogo bolje nego što je želela. Šta više, ispalo je da nije bilo tog problema, ne bi joj se ni ispunila dugo iščekivana želja.
Ah, ta ljubav...
samo ona ima moć da osvetli čitav svemir.
Mir, nakon njega ostalo,
Sibb