Kako sam uspela
Kako sam uspela
Pozdravljam sve na ovom lepom forumu,potreban mi je vas savet.Godina ce biti kako sam pocela da menjam sebe zahvaljujuci tehnikama Luiz Hej i naravno Vini kada sam je nasla na Yu Tube.Sada znam zasto sam sebe dovela u ovu situaciju a to je sto sam imala haoticne misli i srecna sam sto sam to otkrila pa sada veoma lako imam mir u dusi i mislima(mada naidju otpori haoticni ali brzo ih se resim).I zahvaljujuci svemu duhovnost sam dopunila i moj pogled na svet se polakoo menja i sve drugacije dozivljavam,jedino sto jos nisam uspela je da postanem strpljiva i to je moj otpor.Ovo pisem jer bez obzira na sve,negde nesto ne radim dobro,naime bas zbog treme (nisam znala da je imam do nedavno)sam izgubila jedan posao,za to vreme sam koristila sve tehnike i od Lujze Hej i na yu tube slusala Vini ,ali ipak mi nije pomoglo,3 dana sam bila bas bas u jadnom raspolozenju sto se misli tice ,a drugi izazov(jer tako problem nazivam)je sto uvek se vraca jedan muskarac pa me zanima dali zato jer nije negde zavrseno ono sto treba izmedju nas pa uvek se pojavi ili jednostavno sto danas su takvi odnosi,,Pitam koje afirmacije da primenjujem pored ovih dali jos neke mada nisam jos vicna da sama ih napisem..Puno hvala na odgovoru jer ovo je jedino mesto gde mogu naci odgovore..
Re: Kako sam uspela
Draga Nurr,
Sve razumem kada kažeš da ti je nestrpljenje tvoj najveći izazov. I sama sam se dugo borila sa tim, od deteta sam želela -sve i sada-. Onda mi je naišla jedna životna situacija (pre upoznavanja sa ratnicima svetlosti), koja me je bukvalno naterala da budem strpljiva. Znaš ono, želiš nešto jako i to ti je na dohvat ruke, bukvalno vidiš to, vrhovima prstiju već dodiruješ, ali nikako da ,,zgrabiš''. I stalno imaš osećaj da samo što nije, ali nikako da se desi veliko finale. E, tada imaš opciju ili da odustaneš ili da nastaviš u željenom pravcu. Ja nisam odustala jer sam jako želela. A trajao je moj izazov (tada nisam znala da je to izazov, ali sam ga zvala ,,situacija'' - a ne ,,problem'', valjda intuitivno) dobre 4 godine. Na kraju sam uspela. Dobila to što hoću, baš tako kako sam htela.
Poenta cele priče jeste da me je ceo taj period naučio strpljenju. Život mi je dao ono što mi je trebalo da bih mogla da razumem i prihvatim značaj i mudrost strpljenja. Pripremio me da tako radosno i celim svojim bićem prihvatim ovu priču. Da sam se kojim slučajem pre svega toga upoznala sa ZP-om, pokušala bih dva dana i onda rekla ,,Bah, kakve gluposti, ovo ne deluje!''.
No, taj vremenski period, dok čekaš na svoju manifestaciju, je zaista, zaista potreban i koristiti ti. Prvo, da bi iskristalisala svoje želje, usavršila ih i dovela u savršen balans sa sobom. Drugo, mislim da i tvoje biće mora da prođe kroz proces promena, da se pripremi za situaciju koju tražiš, ojača te i da ti mudrost i znanje koje ti je potrebno. Zamiislimo da neko želi savršenog partnera, a još je skrhan prethodnim iskustvima, razočaran, nepoverljiv prema osobama suprotnog pola, uplašen... Šta bi se dogodilo kada bi imao instant manifestaciju u vidu nekoga ko je savršen za njega? Najverovatnije da bi od straha, strepnje ili prevelike želje sve upropastio. Zato je potreban taj vakum, da osoba ojača sebe, oslušne sebe, jasno odredi šta želi, kako to želi, zašto to želi... Zar je bitno da li će biti za 2 minuta, dva meseca ili dve godine ako je ono što sledi ono pravo?1 Znaš duboko u sebi da čekaš baš to nešto savršeno tvoje, nešto što to je ,,taman'' po tvojim merama. Raduj se tome, ma šta da je u pitanju, širi sebe, ojačavaj sebe, to je ono što ti je sada potrebno.
Kada se desi nešto uprkos tvojim naporima (afirmacijama, meditaciji...), shvati to kao novi izazov! Život te ,,tera'' da se proširiš još više, da poželiš i primiš više nego što si u početku nameravala. Ja tako prihvatim izazov i bude mi drago što sam stavljena u poziciju da se još više otvorim, još jače poželim. Samo nemoj odustajati! Nikada! Usponi i padovi, krize i vreme kada se baš ništa ne dešava, su normalni i svi ih imamo. Izborimo se sa njima, pobedimo ih i izađemo bolji i jači. Zna univerzum šta radi, a znaš i ti
Najbolja afirmacija za tebe je ,,Sve se dešava u pravom trenutku za mene. Ja verujem životu i znam da sve što se dešava jeste za moju najveću dobrobit.'' Ipak, razmisli zašto ne možeš sama da kreiraš afirmacije? Meni to ,,miriše'' na još neki otporčić i neraščišćen račun sa sobom... Hoću da kažem, ko može bolje od tvog bića da zna koje ti afirmacije najbolje prijaju? Zašto mu ne dozvoliš da ti šapne? Probaj sa jednostavnim i konkretnim tipa ,,Ja sam smirena i strpljiva. Ja verujem svom životu'', pošto ti je strpljenje, kao što si sama uočila - izazov. Može to biti i nešto banalnije, svakodnevnije, ako će ti tako biti lakše. Samo svoj strah ili brigu, strepnju, pretvori u pozitivnu izjavu (,,Ja sam sigurna u sebe i smirena na razgovoru za posao'', umesto ,,Ja imam tremu, uvek sam je imala, tako će biti i ovaj put').
Verujem u tebe!
Sve razumem kada kažeš da ti je nestrpljenje tvoj najveći izazov. I sama sam se dugo borila sa tim, od deteta sam želela -sve i sada-. Onda mi je naišla jedna životna situacija (pre upoznavanja sa ratnicima svetlosti), koja me je bukvalno naterala da budem strpljiva. Znaš ono, želiš nešto jako i to ti je na dohvat ruke, bukvalno vidiš to, vrhovima prstiju već dodiruješ, ali nikako da ,,zgrabiš''. I stalno imaš osećaj da samo što nije, ali nikako da se desi veliko finale. E, tada imaš opciju ili da odustaneš ili da nastaviš u željenom pravcu. Ja nisam odustala jer sam jako želela. A trajao je moj izazov (tada nisam znala da je to izazov, ali sam ga zvala ,,situacija'' - a ne ,,problem'', valjda intuitivno) dobre 4 godine. Na kraju sam uspela. Dobila to što hoću, baš tako kako sam htela.
Poenta cele priče jeste da me je ceo taj period naučio strpljenju. Život mi je dao ono što mi je trebalo da bih mogla da razumem i prihvatim značaj i mudrost strpljenja. Pripremio me da tako radosno i celim svojim bićem prihvatim ovu priču. Da sam se kojim slučajem pre svega toga upoznala sa ZP-om, pokušala bih dva dana i onda rekla ,,Bah, kakve gluposti, ovo ne deluje!''.
No, taj vremenski period, dok čekaš na svoju manifestaciju, je zaista, zaista potreban i koristiti ti. Prvo, da bi iskristalisala svoje želje, usavršila ih i dovela u savršen balans sa sobom. Drugo, mislim da i tvoje biće mora da prođe kroz proces promena, da se pripremi za situaciju koju tražiš, ojača te i da ti mudrost i znanje koje ti je potrebno. Zamiislimo da neko želi savršenog partnera, a još je skrhan prethodnim iskustvima, razočaran, nepoverljiv prema osobama suprotnog pola, uplašen... Šta bi se dogodilo kada bi imao instant manifestaciju u vidu nekoga ko je savršen za njega? Najverovatnije da bi od straha, strepnje ili prevelike želje sve upropastio. Zato je potreban taj vakum, da osoba ojača sebe, oslušne sebe, jasno odredi šta želi, kako to želi, zašto to želi... Zar je bitno da li će biti za 2 minuta, dva meseca ili dve godine ako je ono što sledi ono pravo?1 Znaš duboko u sebi da čekaš baš to nešto savršeno tvoje, nešto što to je ,,taman'' po tvojim merama. Raduj se tome, ma šta da je u pitanju, širi sebe, ojačavaj sebe, to je ono što ti je sada potrebno.
Kada se desi nešto uprkos tvojim naporima (afirmacijama, meditaciji...), shvati to kao novi izazov! Život te ,,tera'' da se proširiš još više, da poželiš i primiš više nego što si u početku nameravala. Ja tako prihvatim izazov i bude mi drago što sam stavljena u poziciju da se još više otvorim, još jače poželim. Samo nemoj odustajati! Nikada! Usponi i padovi, krize i vreme kada se baš ništa ne dešava, su normalni i svi ih imamo. Izborimo se sa njima, pobedimo ih i izađemo bolji i jači. Zna univerzum šta radi, a znaš i ti
Najbolja afirmacija za tebe je ,,Sve se dešava u pravom trenutku za mene. Ja verujem životu i znam da sve što se dešava jeste za moju najveću dobrobit.'' Ipak, razmisli zašto ne možeš sama da kreiraš afirmacije? Meni to ,,miriše'' na još neki otporčić i neraščišćen račun sa sobom... Hoću da kažem, ko može bolje od tvog bića da zna koje ti afirmacije najbolje prijaju? Zašto mu ne dozvoliš da ti šapne? Probaj sa jednostavnim i konkretnim tipa ,,Ja sam smirena i strpljiva. Ja verujem svom životu'', pošto ti je strpljenje, kao što si sama uočila - izazov. Može to biti i nešto banalnije, svakodnevnije, ako će ti tako biti lakše. Samo svoj strah ili brigu, strepnju, pretvori u pozitivnu izjavu (,,Ja sam sigurna u sebe i smirena na razgovoru za posao'', umesto ,,Ja imam tremu, uvek sam je imala, tako će biti i ovaj put').
Verujem u tebe!