Skok u 2030

[Zika]

Ovaj tekst, pricu sam napisao 2008 me. Mislio sam da cu pisati mnogo vise ali se ideja promenila i odustao sam.

Sanjao sam

Svi sanjamo ali svi ne zapamtimo snove. Postoje dve vrste snova, jedna je kad odemo da spavamo, obicno noću a druga je kada sanjamo dok smo budni, dnevni snovi. Postoji vise objašnjenja zašto sanjamo, nekoliko teorija, naučnih i nenaučnih, psiholoških, filozofskih, religioznih, parapsiholoških, metafizičkih i ko bi ga znao još kakvih. Ne, neću o tome pisati, samo ću reći da više volim dnevne snove. Naravno da imam dobre razloge za to, noćni snovi dodju sami od sebe ili mozda ne baš sami od sebe, bilo kako iznenade nas i nesanjamo baš ono o čemu bi rado sanjarili. Dnevni snovi nasuprot su baš ono o čemu hoćemo da sanjamo. Zatvorimo oči i zamišljamo ono što nam u tom trenutku prija. Može da bude i od koristi na neki način, jer sanjarimo o životu kakav bi želeli...dobijemo ideje...možemo ih primeniti i ako ništa drugo pomaže nam da se lepo osećamo. Mogu da utiču na pravac našeg života.

Eto prošle noći sam baš sanjao bez veze. Bio sam u Srbiji (znam da bi mnogi mogli da analiziraju taj san) i oko mene je bilo puno ljudi (naravno i žena, i žene su ljudi) i to su sve bili moji prijatelji. Tačno, sve sam vas sanjao i video vaše nikove ali ne i likove, osim nekoliko čije likove znam. Video sam divan auto i rešio da ga kupim. Bio je to Fića, Zastava 600...beo i samo se presijavao...kao da lepši auto nikada nisam video...prešao je samo 20 000 Km. Počeo sam da ga vozim i radio je kao Singerica, prolupali ventili. Bio sam oduševljen i odjednom mu motor ispade na ulicu ali Fića ide i dalje. Zaustavim se i uzmem taj motor, kao trebaće mi kao rezerva. Neću ceo san da ispričam ovo je dosta da pokaže da sam baš sanjao bez veze i da ga nisam poručio. Drugi delovi sna bi mogli da budu kao poručeni...

Doduše ni dnevni snovi nisu uvek baš ono sto smo zamislili a možda ipak i jesu? Eto, baš danas je jedan od takvih. Probudio sam se i kao i uvek ustao na obe noge. Dok mi se kafa kuvala polako sam progledao...ukljucio se na Net...pregledao sta ima novo...u medjuvremenu je počelo da se razdanjuje. Pogledao sam napolje i video da sneg samo veje li, veje. Odlučio sam da ne idem nigde i tako se namestih udobno i počeh da sanjarim.

Našao sam se u nekom nepoznatom svetu, sve je nekako čudno. Sunce sija ali ne peče, prijatno toplo. Svuda gde god pogledam divne palme i tropsko cvece. Kuće nekako čudne, svet na ulici takodje čudan, svi nasmejani, kao da pogledom pitaju kako mogu da pomognu. Stojim u nedoumici i pomislih bolje da izadjem iz ovog sna... u tom mi pridje jedan čovek.

-’Zdravo’, reče mi.

-’Zdravo’, odgovorih.

-’Vidim da nisi odavde i da si doputovao u budućnost’.

-’Kako to vidiš i o kakvoj budućnosti pričaš’, rekoh pomislivši da ovome nešto fali.

-’Pa kao prvo vidim kako si obučen a mogu da primetim da si zbunjen’.

Pogledah okolo i zaista ja sam jedini ’normalno’ obučen ili kako on reče nenormalno. Svi su bili nekako razgolićeni, jedva su se malo prekrili pa je i to malo izgledalo nepotrebno.

-’Ha, ha, ha, ha. Vidim da se čudiš. Po odevanju bi rekao da si negde iz početka ovog stoleća. Vi ste pogledom skidali jedni druge a mi pogledom oblačimo i tako uživamo’.

-’Čekaj polako, bre. Gde sam ja to stigao?’

-’Prvo vidim da si iz Srbije, ej, niko drugi na svetu ne završava rečenicu sa bre.’

-’A ja vidim da si ti Kanadjanin, niko drugi ne kaže ej u svakoj rečenici.’

-’Tačno a stigao si u 2030 godinu, hahaha.’

-’Znači ja sam sada 100 godina star! Kaži mi, otkud ovoliko žena a moram da priznam da izgledaju kao izvajane?’

-’E, to su turistkinje sa Venere, došle na odmor pa je zabavno i njima a i nama. Baš kao i u vašem vremenu i kod nas je sve dozvoljeno na odmoru, sve što nam prija, sve što normalno ne radimo. Znaš to je ono totalna relakzacije jedan put godišnje. Samo naša godina nije ista kao i vaša, može da traje kratko ili duže, kako nam se svidja a možemo da idemo i unapred i u nazad.’

-’To uopšte ne razumem!’

-’Naravno da ne razumeš i neću ni pokušati da objašnjavam.’

-’Znači i vi zapostavljate žene.’

-’Ne, nikako, one imaju svoju zabavu kad dodju turisti sa Marsa.’

-’Hm, dobro nego reci mi gde sam ja sada, mislim geografski?’

-’Isto mesto gde si živeo u tvoje vreme. Znam, pitaš se gde je tvoja kuća. Te smešne kolibe su odavno nestale, pogledaj ove zamkove. Ove kuće su sve kristalne, sva naša vozila su kristalna, sva goriva su kristalna. Upotrebljavamo kristale za sve. Nego zašto ti ne napraviš jednu kuću za sebe?’

-’Nemam ja vremena za to, samo sam malo zadremao...’

-’Vreme ti uopšte ne treba, samo zatvori oči i zamisli kakvu bi voleo.’

Poslušao sam ga više iz radoznalosti i zaista stvori se kuća baš kao što sam zamislio. Rekao mi je da na isti način mogu da uradim i sa namestajem i svim ostalim. Sada sam se već zainteresovao za sve ostalo i počeo da zapitkujem. Savetovao mi je da se malo odmorim, napravim novu kafu i ako ga stalno ne prekidam objasni ce mi koliko ja mogu da shvatim. Poslušao sam ga.



San 2

Skuvao sam kafu i malo se odmorio. Napolju sneg jos uvek veje ali sam ipak izašao da malo očistim, makar samo stazu da napravim. Nećkao sam se jer sam znao da će mi biti strašno hladno posle one tropske toplote u kojoj sam proveo celo pre podne. Najzad sam izašao i iznenadio se. Komšija me zeznuo, dogurao mašinu za čišćenje snega i pola već očistio. Zahvalio sam mu se, pozvao ga na kafu ali on reče da ima još da očisti sneg na par mesta, neke komšije su nemoćni da to sami urade. Nisam se bunio i trudio da mu dokažem da sam ja moćan, dobro mi dodje kad on to za čas posla uradi a svoju moć sačuvam za nešto drugo, recimo za Net a i Kafe. Na kraju mi reče zašto ja nebih došao kod njih na kafu a napravio je i neke italijanske kolace, pa uzgred da mu pogledam kompjuter, ima neki problem. Dogovoreno za večeras. To mu dodje kao razmena usluga. Tako sam i juče komšinici Švabici pomogao da se uključi na nemačku televiziju a ona umesila bavarsku strudlu sa jabukama. Bilo je lepo, samo iskreno da kažem lepše mi je mirisala ta njena nego što je bila ukusna (govorim o strudli). Tako sam već dobio nekoliko tanjira punih raznoraznih kolača, neki vrlo ukusni a neki ne baš u zavisnosti koje su nacije domaćice. Nevolim engleske, mnogo zbunjeni kao i engleskinje. Budu i slatki a i slani u isto vereme, upotrebljavaju slani buter ili margarin. Tako su i Engleskinje i lepe i ružne u isto vreme. Lepa glava i nadole do pola ali su ravne kao daske, nemaju balkanske krivine, nekad mi dodje da zaplačem kako je materijal upropašćen. Bolje da ne opisujem dalje, ako bi opisao sve nacije koje smo se pokupile ovde, otisao bi u pogrešan san a trebao bih da završim prvo ovaj. Mogu samo da kažem da ima u šta da se pogleda, naravno da ja ne gledam, nije ni pristojno mojim godinama a i puno sam stidljiv.

Da vidim dali ću moći da se vratim u prekinuti san, baš tamo gde sam stao. Samo još ovo pre nego što produžim...e neće moći burazeru, trebaće mi 20 nastavaka za ovu malu priču a neću da se obavezujem pa da pišem kao za televiziske serije. Tačka.

Vratih se konačno u moj dnevni san i za divno čudo moj novi prijatelj je još uvek bio tu, sačekao me.

-’Aman bre, pa ti kao da si , bre, sa Balkana. Otišao si na kratko, bre pa nikad da se vratiš. Imaš bre vremena na pretek i verovatno uvek kažeš e od sutra ću drukčije. Dan prodje niučemu u tužnim mislima, žaljenju i traženju ko je kriv za tu zlu sudbinu. Naravno, nadjete nekoga ili nešto za krivca, lakne vam i rešite da se malo proveselite. Odete u kafanče požalite se jedni drugima i onda počnete da se kolektivno jadate na vladu i tu se dobro iznervirate. Da se nebi medjusobno poubijali neko promeni temu i predjete na sport. Još gore i na srecu započne muzika, tužna, sentimentalna, srce vam zaigra od radosti i počne da jeca. Onda pevačica počne omiljenu pesmu o ljubavi, jadna, nesrecna, prokleta. Svako se seti neke takve ljubavi i u zanosu počne na glas da peva a srce spremno da umre. Kada ste se dovoljno razveselili odvučete se kući i nastavite uživanje. Ne, ne kažem da su svi takvi, nece svi lumpovati, neki će sedeti kod kuće i tugovati, čekaće strpljivo da im dan prodje. Još jedan izgubljeni dan, jos jedan upropašćeni dan života. Neki će provesti dan relativno normalno u nadi da će jednog dana u budućnosti pronaći pravu ljubav, pravu ženu ili pravog čoveka. Nada je vrlo lepa osobina ali ako se zanemari danas opet postaje promašen dan. U tolikom predavanju sutrašnjici i ne primete da je možda ta prava ljubav, ta prava osoba baš bila tu ispred nosa, očešala se...dan izgubljen. Pišu se tužne pesme, postaje se sve tužniji. Pišu se tragična, tužna proza, prave se tužni i tragični filmovi...postaje normalno da se život žali. Zaboravlja se da život nismo dobili da ga žalimo, već da ga živimo i da ga slavimo. Zaborljava se da su sva naša osećanja, sve naše misli energija i da se slične energije skupljaju u jednu grupu, da postaju kolektivna i nacionalna svest. Zato ćemo i zaključiti da nas niko ne voli, svi nas mrze itd. itd i automatski uzvraćamo istom merom. Kada ta energija prezasiti etar dolazi do tragedija a jedna strašna tragedija je i rat. Mnogi će reći, ništa ne možemo da učinimo protiv toga ili to je balkanski mentalitet, čak će neki biti i ponosni sa tim. Dali? Zaista? Tačno je da niko to nemože da promeni za nas. Mi smo jedini sposobni i merodavni da menjamo počevši od sebe pa se tako menja i kolektivna svest. Izvini, ja se zapričao a vidim da ti sve ovo pišeš, nemisliš valjda da to sve štampaš tamo u taj vaš kafe, smejaće ti se, neverujem da će baš razumeti. A vidim da dosta brzo kuckaš sa ta tvoja tri prsta. Jel i to balkanska tvrdoglavost pa nikako da naučiš da kuckaš kao ostali svet?’

-’To je u redu, nego nije valjda da misliš da moji prijatelji nisu u stanju da razumeju? U redu, neko neće ali ako se bar neko zamisli za nekoliko sekundi, mozak će to da zapamti i kad tad isčeprkati. Nego ja imam toliko pitanja. Imam utisak da i ti govoriš srpski, svakako nije engleski.’

-’Nije ni srpski a ni engleski, to je kristalni jezik ili kako hoćeš da ga zoveš, originalni jezik kojim su nekada svi ljudi govorili’

-’Jel to znači da se tim jezikom služe svi na zemlji?’

-’Tačno, pa čak i na balkanu. Tamo imaju mali problem, nemogu da se slože kako da ga nazovu, srpsko-hrvatski svetlosni, hrvatsko-srpski svetlosni, bosansko bošnjački...to ne treba da je novost za tebe. Šta misliš dali bi ovo bilo dosta za danas? I ja sam se malo umorio a malo i da ti pokažem okolo.’

-’Dobro ali ja imam još toliko pitanja. Dali se cela zemlja promenila, mislim i klima? Dali vi nešto radite ili samo koristite tu Energiju i kako, dali verujete u Boga, kako je sa Religijama, sta je za vas vreme i dali ga merite, šta se desilo sa krajem Majanskog Kalendara 2012 te, vidim da nije bio kraj sveta? Verovatno još mnoga pitanja.’

-’To bi sve bilo isuviše za jedan dan. Imam sugestiju da ti navratiš kad si raspoložen pa cemo popričati. Ajd uzdravlje i pozdravi tvoje prijatelje.’

-’Hoću hvala.’


SAN 3

Navratio sam ponovo u svoje ’dnevno sanjanje’ (Day Dreaming), vrsta sanjarenja. Ustvari to je stanje kada pustim svoje misli da lutaju slobodno, pa gde me odvedu.

U ova tri teksta sam otišao tridesetak godina unapred i odraz je kako moj ’prijatelj’ i ja vidimo svet koji će doći. Moram da upozorim da ovaj tekst nije kao neka moja pisanja do sada, zabavne prirode o nekim stvarnim dogadjajima iz moga života, nekada baš kako se i dešavalo a ponekad malo prepravljeno da bi bilo interesantno i zabavno. Upozorenje je da ovo može da bude vrlo dosadno, nerazumljivo i čudno, pa ako ste očekivali nešto drugo imate šansu da na vreme prekinete čitanje i izbegnete frostraciju.

Ovo će biti poslednje pisanje na ovu temu jer zaista ne verujem da je zainteresovalo nekoga. Posto su to odraz moga razmišljanja, maleni deo moga stava prema životu i zbivanjima i mog razumevanja svega, ukljucujući i Spiritualnost, Religiju, društveno uredjenje pa delom i politiku, ako u buduće nadjem vremena za takva pisanja, verovatno će biti u privatnom dnevniku. Da bih ovaj tekst napravio što je moguće kraće, neću se služiti dijalogom već jednostavno prepričavanjem šta mi je ’prijatelj ispričao’.

Zadržaću se samo na dve stvari Vreme i Energija.
Vreme kako ga mi znamo ili bolje rečeno merenje vremena je nešto što smo mi ljudi stvotili, izmislili i vrlo je korisno da bi smo imali reference kada se nešto dogodilo ili kada će se dogoditi. Računamo ga stolećima, godinama,mesecima, satima, minutima, sekundama pa čak i delovima sekunde. Vrlo dobro nas služi i niko se ne žali. Pošto mi ovozemaljski ljudi ne verujemo da život postoji bilo gde u Univerzi i nepada nam na pamet da postoje i druge metode merenja vremena. Skoro svi smo čuli da u Kosmosu ne postoje ni vreme, ni prostor. Postoji samo „SADA“.

Svi znamo da je po Bibliji Bog stvorio svet (zemaljski) za šest dana. Normalno je da ćemo odmah to shvatiti da je to nedelju dana, svaki dan ima 24 sata. Dali je to zaista tako, dali je to po našem zemaljskom merenju vremena? Kada je Bog stvorio Zemlju život na zemlji nije postojao pa možemo li onda da kažemo da nije postojalo ni zemaljsko merenje vremena? Bog obiva negde duboko u Kosmosu u centru Kosmosa (Centralno Sunce), hm, kako se tamo meri vreme? Dali taj jedan dan pretstavlja možda jednu godinu...milion godina? Dali je onda Zemlja stvorena možda za 6 miliona godina? Toliko o tome, možda dovoljno da se misli pokrenu.

Sad malo o Energiji. Energija je temelj života, stvara i održava ne samo naše živote i sve ostalo što vidimo ili ne vidimo već i našu planetu i sve što na njoj postoji. Možemo je zvati Kosmička Energija ili Božija Energija Svetlosti. To je Energija koja potiče od Boga ili kako god nazivamo to Vrhunsko, Jedinstveno, Svemoguće Biće, Stvoritelja ne samo nas i zemlje vec svega u celokupnom Kosmosu. Energija koja nam daje i održava život i svuda je oko nas a i u nama. Dolazi nam u raznim oblicima, kao zraci, kao plamen i kao Sveta Vatra. Mi smo sada na početku Sedmog Zlatnog Doba, 1928 godine je St. Germain otvorio Sedmi Pečat i počela je dominacija Violetnog Plamena (Ljubicastog) i glavna uloga mu je da prečisti kako Zemlju tako i nas i sve ostalo i otvori pristup veće količine Svetlosti i time podigne Energiju i samih nas na visi nivo a takodje i naš Spirit. To je period prema proročanstvu sa dugim periodom napretka i mira.

Energija je svuda oko nas u izobilju ako naučimo kako da je prihvatimo i koristimo možemo da lečimo a i sprečimo bolesti, da harmonizujemo srce (osećanja) i um da stvorimo mir u nama, oslobodimo se negativnosti itd. Kroz Čakre (ili Šakre) naša tela primaju svu potrebnu Energiju. Mi takodje zračimo energiju oko nas i to je energija misli i osećanja koja može da bude pozitivna ili negativna. Božija Energija je uvek pozitivna.

Mislim da sam u prvom delu San 1 spomenuo o gradnji kuće skoro trenutno i to je korišćenje Energije. To je moguće, samo da bi se došlo do tog nivoa, Svest mora toliko da se usavrši i da se oslobodi svih ljudskih shvatanja, da se toliko prečisti da postane skoro Sveta. I to je moguće ali pošto sam za priču uzeo 2030 gidinu, relativno kratak period, vrlo mali broj ljudi će biti u stanju da to sprovede da uspesno manipuliše Energiju tolikih razmera. Malo kasnije će biti veći broj ljudi. Već danas postoji priličan broj ljudi koji su u stanju da manipulišu Energiju i manifestuju je u obliku lečenja i manjih mirakles.

Ovaj period u kome sada živimo je period velikih promena i ogromnog napretka u medicini, nauci i tehnologiji i novi Renesansni period u umetnosti. Prvi period ovog doba treba da se završi do 2012-te i presudan je za opstanak zemlje. Postojalo je verovanje da pošto se Majanski kaledar zaustavlja sa 2012-tom godinom pretskazuje kraj zemlje, kraj sveta. Ustvari to pretstavlja kraj sveta kakvog ga mi znamo i daje nam još jedan period da popravimo situaciju na zemlji, da povedemo više računa o našoj Planeti da je ne bi uništili. Takodje negativnost, negativna energija mora da se smanji, Na tom polju se dobro napreduje jer postoje milioni slobodnih mislioca i nosioca pozitivne energije, ljudi koji iskreno žele promenu na bolje. To daje mogućnost Višim Duhovnim Bicima da intervenišu i pomognu nam na tom polju. Po zakonu Slobodne Volje oni intervenišu u slučaju da dobar broj ljudskih bica ima želju za promenu i time pokazuje svoju volju. Mnogi se pitaju kako Bog dozvoljava toliko zla na zemlji ne razumevajući Slobodnu Volju. Neće biti još dugo dok se Zakon Slobodne Volje ne promeni i važice samo za korišćenje u pozitivne svrhe.

Opet malo za razmišljanje i to će biti kraj ove teme. Neću se upuštati u ostalo kao što sam prvobitno mislio.

Zika Popovic
Mart 2008

[jelena]

Zika ova priča je odlična,svaka čast...

[Zika]

Hvala Jelena, pozdrav.

[ZOKICA52]

Zikice,ma sta da si pisao u sve si ubacio nesto za razmisljanje i to je pravo bogatstvo koje ti sejes na papiru,kompjuteru i treba da smo svi zahvalni koji citamo tvoje,price,dogodovstine,poucna razmisljanja i sve ono sto nam prenosis kao iskustvo,saznanje ili slicno.
Ja sam presrecna sto te imam za prijatelja i od kojeg sam naucila puno toga i neslucajno da si tu sa razlogom.TI SI PRAVO BOGATSTVO I AJDE DA VIDIMO I 2030 TU... ZIVIO

[Zika]

Hvala Zokice. Ja sam vrlo srecan ako nekoga potstaknem na razmisljanje ili probudim interesovanje za dalje traganje. Da, videcemo 2030 tu nadam se svi zajedno, ja cu biti samo 130 godina mlad. Veliki pozdrav

[leci]

Žiko naš dragi i prijatelju naš, kao prvo hvala ti za ovu prekrasnu priču, smejala sam se i uživala, jer pravi si pripovedač. Po meni ti si predivan primer, kako je dragoceno opušteno živeti kao što ti živiš, i budan sanjariti!
To je prekrasno!
Mene si podstakao i podsetio, da više budna sanjam, jer u tom opuštenom stanju dolaze čoveku mnoge predstave i mnogi odgovori koje traži.
Mudar si čovek, i na jedan ne nametljiv i jednostavan način, što ja jako poštujem, pričaš o svom životu, i tako seješ svoja životna iskustva, pa koga podstakne i ko prepozna jednostavne istine, može biti dragoceno.
Zahvaljujem ti od srca.

[Zika]

Zahvaljujem se draga Leci.
Sanjari budna, živi u mašti ali uvek budi spremna da se razbudiš kad to zatreba.
Love & Light

[leci]

he he he da, uvek spremna kada zatreba, razumela, hvala,he he he

[najzad]

Dragi Ziko, stvarno si neiscrpan i uvek me prijatno iznenadis svojim pricama i blago nama da postoji tvoj kutak gde uvek ceka lep dozivljaj kao i danas bicu u mislima inspirisana posle tvog tako laganog vodjenja. Hvala i ziveo nam jos 100 godina bar.

[Član 257]

Ciforade Popoviću,
Vrhunski pišeš i opisuješ. Baš sam uživala čitajući i mnogo sam razmišljala o svemu što si pisao.
(sad svi kontaju ''Jes, važi, Bosanka razmišljala.'', ali jesam majke mi. Šta majke, Tita mi!!!)