Tu si potpuno u pravu.Mila wrote: Nakon drugaricine recenice: "Milice, nisam te nista pitala, samo sam ti ispricala sta nameravam da ucinim" postalo mi je jasno da ljudi zapravo imaju potrebu da budu saslusani.
Mada ima i situacija kada se ljudi žale na nekoga ko ih je povredio,oni jednostavno žele da se uključimo u razgovor bukvalno nas uvlače u komunikaciju da bi čuli potvrdu da su u pravu.
Tada takvi razgovori nas jako iscrpljuju zato što se identificiramo sa tom osobom ,tada im dajemo snagu(svoju energiju) i posle toga razgovora se osećamo isceđeni kao spužva.
U takvim razgovorima je naj bolje ne reagovati samo slušati(biti svesni) ne dozvoljavati im da nas uvuku u svoju mrežu,svoju frekvenciju.I samim tim nereagovanjem nepodpaljujemo vatru i nakon nekog vremena će ta osoba naglo prekinuti razgovor i preokrenuti temu na nešto lepše(u tom trenutku ćemo se u sebi nasmijati i biti svesni da smo podigli njihovu frekvenciju i učinili malo dobro delo za nju).
Jer ako reagujemo oni crpe našu energiju i posle te komunikacije oni se osećaju odlično a mi iscrpljeno i potrebno nam je i po nekoliko dana da se vratimo u normalu.