PONEDELJAK

[Zika]

PONEDELJAK

Ovo razmišljanje je bazirano na visokoj filozofiji ili pošto ja nisam visok da jednostavno kažem – na filozoviji, na osrednjoj filozofiji. Naravno, da bi se sve to razumelo, potrebna je visoka intelegencija ili kako bi to Lala rekao – zdravo jako velika telegencija. Pošto verujem da su članovi ovog Kafea zdravo jako telegentni, neće biti problemi da kapiradu, svi možedu da mislidu, svi umedu da filozofiradu i nema problemi. Svi znamo šta je telegencija ili bar znamo šta je tele a onaj drugi deo „gencija“ jednostavno ide uz tele. Naročito su Lale „telegentni“, kada se Lali otelila krava i rekao „Čim sam video tele oma sam znao da se krava otelila“, to ptkrepljuje.

Nemojte mi sad kazat da potcenjujem telegenciju ostalih delova naše telegentne Nacije. Ta mante se, nikako, samo sam divanio o Lalama. Molićemo fino, ništa nisam divanio o Sosama, one su ama baš...zdravo mnogo znadu i kad zdravo malo kažedu...ma mante ih u očin...pogledajte ih samo kad se spremidu da idu napred. Narumenidu se, uštirkadu se, ispegladu se pa nećedu da sednedu da se ne pokrljadu...to vam divanim, znadu šta oćedu. A i Lale ne zaostajedu, obučedu bele mantlove, sednedu u karuce i ošinedu vrance a prašina se digne na sokaku ko da je cela divizija prošla i treba joj tri dana da se spusti.

Nego to baš nema nikakve veze sa ponedeljkom. Na najvišem nivou moje intelegencije se pojavilo pitanje – zasto ljudi ne vole ponedeljak? Odgovor je lako naći i eto meni je uzelo manje od mesec dana da mi se pojavi.

Pitam ja vas, dali bi voleli da danas bude velika vrućina a kad se sutradan probudite svuda sneg i mraz? Ne verujem.

Dali biste voleli da legnete sa crnom kosom a da se probudite sa belom? Ne verujem.

Dali biste voleli da uvece legnete sami ili sa starom ženom a ujutru pored vas neka mlada, zgodna, nevidjena lepota (a može i vidjena)? E ovde bi možda neki i voleli ali ne ja. Jednostavno, ako bi trebao da idem na posao sigurno bi stigao vrlo kasno. Ako ne trebam da idem na posao opet ne bih voleo jer bi mi se stvorio toliki broj prijatelja zabrinutih za moje zdravlje i spremnih da mi pomognu. Znači u pitanju je promena i to ne postepena već nagla. Recimo da nedelju provedemo kao dan odmora. Ustanemo kasno, imamo veliki doručak i dok smo završili doručak došlo vreme ručku. Odmah posle ručka počne neka utakmica koju obavezno moramo da vidimo. Onda se malo odmorimo od napornog dana i doslo vreme večeri i dok se okreneš došlo vreme za spavanje. Sledeće jutro, naš najdraži prijatelj budilnik poludi, zvoni da bi mogao tri sela da probudi. Znači nema izležavanja počinjemo novi radni dan. Za mene je to dovoljno objašnjenje zašto ljudi ne vole ponedeljak. Ja izbegavam biko kakav zvaničan posao ponedeljkom. Ljudi će me dočekati kao da sam im ja pokvario odmor i naterao ih na posao. Zato nije preporučljivo da se kupi nešto što je napravljeno ponedeljkom.

Lično nemam nikakav problem sa ponedeljkom. Udesio sam svoj život tako da ustvari volim ponedeljak. Uzelo mi je dugo vremena da do toga dodjem ali sam uspeo. Vrlo je jednostavno, produžio sam dan odmora na poneljak. Evo danas je ponedeljak, podne je prošlo a ja sam još uvek u pižami (nekad i bez nje, zavisi koliko je toplo), češkam se i gde treba i gde ne treba i kuckam ovo. Vodim računa da se ne premorim i pravim pauze za kafu i pušenje. Nisam bio jutros iznenadjen, još uvek sam sam i mogu kako hoću i držim se izreke Don’t worry, be happy.
Znači nema nagle promene i nema razloga da ne volim ponedeljak.
Dolazi utorak, bilo šta samo ne nagle promene. Negde posle podne počnem da razmičljam šta bi ove nedelje trebao da uradim i u tome mi prodje utorak.

Sredom pravim listu „Šta trebam da uradim ove nedelje“, ne žurim, zapamtite nikako nagle promene, sve postepeno.

Četvrtkom vršim reviziju liste jer sam realizovao da sam stavio isuviše na nju i da je nemoguće to sve uradit.

Došao je i petak i relizacija da nemam vremena za moju listu jer moram da napravim novu listu „Kako cu da se odmaram ovog vikenda“. Tako nemam nikakav razlog da ne volim ponedeljak kao ni ostale dane u nedelji. Vrlo sam zadovoljan takvim rešenjem.
Zar život ne zahteva od nas da budemo zadovoljni?