Ja sam se prvi put to zapitala kada sam rekla da mi neka poznanica strasno lici na jednu moju drugaricu a niko se samnom nije slozio, pa mi je malo posle toga drugarica koja radi u fotografskoj radnji rekala da je uradila slike na kojima je moj decko pogledala sam slike i videla da to nije on i da nimalo ne lici na njega. Tata je naslikao skoro moj portret po secanju iz svoje glave i to pomalo lici na mene a ostali su rekli da lici jako ili da ne lici uopste, podeljena misljenja.
Ako tako razlicito vidimo ljude oko sebe kao sto sam primetila, verovatno tako i formiramo osecanja vezana za njih... ili obratno, steknemo prvi pozitivan utisak pa nam je neko lep i postaje drag ?!
kada se sada pogledam u ogledalu , pitam se da li me drugi ljudi tako vide ,kako im izgledam ustvari 
!
E sad, u ljudskoj prirodi je da onome sto mu prija oku ili uhu posveti posebnu paznju, nebitno da li je rec o muskarcu ili zeni. Te globalizacije sta je u muskoj ili zenskoj prirodi mi, iskreno, pomalo idu na zivce jer ispada kao da nismo sa iste planete. Ima nas i ovakvih i onakvih, dobrih i manje dobrih. Od nas zavisi kome ili cemu cemo pokloniti paznju.
