nisam tacno znala gde da svrstav ovu temu pa je ovo mesto mozda najbolji izbor. Imam jednu čudnu situaciju koja mi se dešava i stvarno nemam objašnjenje za to, pa mi treba ako moze neko to da mi pojasni jer ja mozda ne vidim neke stvari.
Posle dužeg vremena počela sam da radim i iskreno malo sam se nećkala oko toga jer sam se mnogo dobro osecala tu gde jesam sa svojim životom, o tome sam i pisala, počela sam konačno dobro da se osecam i da praktikujem sve ove divne savete o kojima se ovde piše. Ali eto pristala sam jer nisam imala prihode, a u tom trenutku gledala sam na to kao na priliku da zaradim nesto novca i oslobodim osobe koje su me novčano pomagale dok nisam imala posao. I posto sam se dosta promenila od prošlog posla, gde sam imala groznu situaciju, u sve sam ušla veoma otvoreno i sa drugim pristupom ali sa druge strane pregazila sam ono što sam sebi obećala da više nikada neću raditi za male pare,prekovremeno i neću dozvoliti da me iko ponižava. I sada se dešava da radim prekovremeno i ne dižem glavu, zaista fokusirano i predano, ne bunim se i radim i uopšte ne mislim na novac a konstantno sve što uradim ne valja i kritikovana sam stalno. Ja i preko toga prelazim i čak dozvoljavam da me nazivaju nesposobnom, što nikako nisam. Evo i danas, ispalo je da nešto što sam radila skoro dve nedelje ništa ne valja a ja svakodnevno radim samo na tome po 10 sati minimum. Ne mogu da nadjem objašnjenje. Stalno mi se nesto zamera i što sam ja mirnija to je gore. Jedino što mi pada na pamet jeste da sam iz loših razloga prihvatila posao. Ali onda, i kada proćitam neke tekstove, npr. http://ratnicisvetlosti.com/afirmacije/ ... -sa-cenom/ ili http://ratnicisvetlosti.com/?s=slu%C5%BEite+svetu, koji su se naravno pojavili u pravo vreme
, to i jeste istina. Moguće je da sam opet napravila istu grešku, ali sada sve drugaćije posmatram , pa mi je jasnije. Htela sam ovim putem da vas pitam za mišljenje, jer većina mog okruženja smatra da je sve to krajnje normalno i nije im jasno što ja imam svoje principe/ mada su izgleda još uvek teorijski /i naravno da sam luda ako mi padne na pamet da iskažem svoje mišljenje jer- ćuti i trpi teška je situacija! eto toliko.veliki pozdrav i unapred hvala
Trpljenje je pozicija žrtve koja ne može da utiče na svoj život, čitajući tvoj post zaključila sam da se čitavo tvoje biće buni protiv takve jedne pozicije i mogu ti reći da samo slušajući taj svoj unutrašnji glas možeš doneti ispravne odluke u životu...Znam o čemu govoroš jer sam i ja skoro postavila temu Kako mogu služiti koja je posledica ne pristajanja na to da radim bilo šta, već ono što je za mene ostvarenje.
razoruzaj ih sve 