by Zika Popovic on Friday, December 3, 2010 at 6:43pm ·
Odavno nisam razmišljao, dali zbog velike vrućine ili Bog zna zbog čega ali nisam i kao rezultat toga nisam ni pisao. Znam da je svet zbog toga vrlo malo izgubio ili nije baš ni malo. Eto jutros, kao grom iz vedrog neba, počeo sam da razmišljam čim sam se probudio i to me je zadržalo malo duže u krevetu. Obično, čim oči otvorim ja odmah ustanem, skoro iskočim iz kreveta. Neko mi je to lepo objasnio da je to na psihološkoj bazi, da imam fobiju da ču pronaći nekoga u krevetu i u tom strahu izletim iz njega pre nego što se rasvestim. Ne verujem puno u to, nisam baš previše plašljiv i ne verujem da bih iskošio iz kreveta ma da to može da bude vrlo dramatično. Zamislite kojiki bi to bio šok, uveče zaspite sami a ujutru, dok se teglite, ruka dodirne nešto i ko zna šta bi se tu desilo. Verovatno bi se ukočio od straha. Ne daj Bože (dugog čekanja). Tako sam i sinoć legao i po prvi put od kada sam sam, nacentrirao sam svoju pozadinu na sredinu kreveta, levu nogu stavio u levi ćošak kreveta, desnu u desni. Tako sam i ruke raširio, svaku u drugi ćošak i ličio sam na DaVinčijevu sliku-simbol. Do skoro sam uvek ležao na mojoj strani kreveta i obilazio oko njega da dodjem do svoje strane. Jutros sam se probudio u istom položaju. Protegljio sam jednu nogu, pa drugu, pa onda ruke i ostale tegljive delove tela. Baš mi je prijalo, bilo mi je lepo i konstatovao sam da je zaista lepo kad se probudimo živi. Rešio sam da ostanem još malo u krevetu ali sam za svaki slušaj proverio dali je neko pored mene. To je verovatno bila fobija jer da je bio još neko, imala bi mesta samo da leži preko mene a to bi verujem osetio.
Setio sam se svih nesrećnika koji pate, tugiju, koji su uvek žalosni, sa nesrećnom sudbinom, koji uvek nešto izgube. Kako oni ne realizuju koliko su ustvari srećni. Kako bi se osećali da se probude i realizuju da nisu živi? Stavite sebe u poziciju, polako se budite, probate da se protegljite ali uzalud, ništa se ne mrda. Posle jadikovanja i proklinjanja sudbine i svakoga koga poznajete i ne poznajete još uvek tražite krivca što vam se ništa ne mrda. Najzad shvatate da mora da ste krenuli na put u bolji svet ali naravno niste vi te sreće. Našli ste se na plafonu i pratite šta se dole dogadja. Nastala je velika uzbuna svi trče i niko nezna šta da radi. Žena kuka i ne može sebi da oprosti što vam je sinoć rekla „Crko dabogda“. Gledate u vaše telo dole na krevetu i nemožete da razumete zašto niste voleli to telo a baš mu ništa ne fali. Ceo život vam prolazi kao film a vi samo klimate glavom i promrmljate „trebao sam to da uradim... i to...i to“. Vrlo brzo shvatate šta je u stvari život. Nije uopšte komplikovan sami ste ga iskomplikovali. Nemorate da spoznate patnju da biste bili srećmi. Nemorate da upoznate mržnju da biste voleli. Ne morate da zavolite tugu da biste bili radosni. Ne trebate da čekate da vam se sudbina osmehne, osmehnite se vi. Ako vam se život ne svidja i voleli bi da ga promenite, promenite način svoga mišljenja i način gledanja na život. Ako hoćete da budete cenjeni i voljeni morate da cenite i volite sami sebe. Neprijatelje u životu sami stvarate svojim stavom prema drugima. Ako tražite krivca za zlu sudbinu potražite ga u sebi. Energijom svojih misli i želja sami odredjujemo sudbinu.
Juče je istorija, sutra je budućnost a danas je realnost života Ne živite u prošlosti, živite danas a kako živite danas će vam odrediti budućnost. Namere, misli i želje vam oblikuju život. Nemojte propustiti da zagrlite i poljubite voljenu osobu danas jer sutra možda neće doči. Onome koga volite recite to danas. Odajte zasluženo priznanje, pohvalu, posetite prijatelja danas. Ne ostavljajte da uživate jednog dana kad ... jer će danas otići u nepovrat. Naravno da svi imamo Slobodnu Volju i možemo da živimo kako hoćemo. To je u redu ako za posledice ne okrivljujemo nekog drugog.
- image5.gif (55.38 KiB) Viewed 5450 times
