TREBA BITI OBAZRIV STA ZELIMO – ZELJA SE MOZE I OSTVARITI

[Zika]

Nisam visok covek, nisam dvometras. Nisam ni blizu dva metra. Kao sto rece moja prijateljica "Uvek sam nekome bas tacno kako treba". Gornji deo tela mi nije kratak, samo su noge malo krace, par santimetara. Ali to mi nesmeta. Uvek uspem da mi noge dohvate zemlju. Sto se tice necega sto je visoko, pa postoje merdevine, znaci ni to mi ne smeta. Merdevine su me potsetile na dogadjaj iz zivota. Dobro, nisu bile merdevine, bila je to cigla...

To se dogodilo pre "nekoliko" godina kada sam bio mlad. Zasto mi ne verujete i ja sam bio mlad a imam i slike da to dokazem. Elem, bilo je to u skolsko doba...prvi put sam je sreo u skolskom hodniku...ostao sam ukocen prateci je pogledom...prosla je pored mene i malo razvukla usta sto je za mene znacilo da se nasmesila na mene...a ja, kako bi se to danas reklo, ostao sam bez teksta. Ne, ostacu staromodan i reci da sam bio bez reci. Sreli smo se jos nekoliko puta...a ja, ista slika, zanemim, zaboravim da hodam, zaboravim da disem. Verovatno sam izgledao vrlo inteligentno sa otvorenim ustima i ukocenim pogledom.

Saznao sam da ona ucestvuje u horu i da hor ima probe dva puta nedeljno. Ne trebate da se mislite, u zurbi sam se i ja pridruzio horu. Ona je bila sopran a ja tenor, jadan neki hor samnom kao tenorom. Uvek smo stajali jedno prema drugom na suprotnim stranama formacije, bas fino da mozemo da se gledamo. Dani su prolazili, letimicno smo se pogledali i polako zadrzavali poglede sve duze i duze. Na momente sam pozeleo da sam i ja sopran da bi stajao negde pored nje ali sam cuo da bi morao da imam izvesnu operaciju i to mi se nije bas dopalo. Dani su i dalje prolazili...poceli smo neku igru, ko ce prvi da skrene pogled. Bas je bilo lepo, upijao sam njen lik, divne oci, divna kosa a ja jos uvek mutav od prvog soka, nesposoban da i jednu rec progovorim a kamoli da joj pridjem.

Naravno moji drugovi su bili upuceni u celu situaciju i svi su zeleli da mi pomognu...stotinu saveta...nijedan mi nije zvucao dobro. Ma nije to neka obicna devojka...kao sve druge sa kojima sam umeo i da pricam, da se salim, da se smejem pa cak i da povucem za kikic uz obavezne odgovore 'idiote', 'bas si budala" i slicno, na sta sam se smejao bas kao prava budala i bio ponosan kako sam veliki mangas.

Jednoga dana se rodila zaista dobra ideja...jedan moj drug je imao drugaricu koja je poznavala njenu najbolju drugaricu...tako je uspostavljena veza...saznao sam da se i ja njoj svidjam...pocele su da idu ceduljice u oba pravca. Najzad je osvanuo i dan kada je ugovoren i prvi sastanak. Odabrao sam sta cu da obucem, najlepse, naravno. U to posleratno vreme smo se oblacili zaista po poslednjoj modi. Odabrao sam nemacke vojnicke pantalone, nemacke vojnicke cizme, americku vojnicku kosulju, englesku vojnicku bluzu. e sa bluzom sam imao mali problem, nisam mogao da odlucim dali englesku ili italijansku vojnicku bluzu (da sve je bilo vojnicko i jedino sto smo uspevali da dobijemo jer su radnje zvrjale prazne). Odlucio sam se za italijansku jer sam dosao do zakljucka da mi lepse stoji ma da je bila za ceo broj veca. Tako se ja lepo udesim i konstatujem da imam jos 3 sata vremena do velikog sastanka. Zato odlucim da odem na mesto gde se uvek sastajem sa drugovima i naravno svi su bili na okupu. Pocelo je kikotanje i zafrkavanje...vreme je brzo proslo. Kada sam posao dadose mi drugovi jedan potezi paket, lepo zapakovan u novine. Kazu ponesi ovo treba ce ti, uz gromoglasan smeh. Otvorim ja paket i vidim da je to cigla, obicna cigla. U nedoumici pogledam u njih i oni mi lepo objasnise da cu jedino biti u stanju da je poljubim ako se popnem na ciglu. Sok, pa ja nikada nisam realizovao da je ona visoka...ni na pamet mi to nije palo a nikada nismo ni stajali jedno pored drugog. Sta cu, tu je sto je i naravno izadjem sa njom...nista od toga nije proizaslo, videli smo da uopste nismo par.

Ostvarila mi se ta goruca zelja ali koja vajda? Nisam je ni poljubio, ma kakvi a i kako bi? Moja glava je jedva dostizala do njenih grudi...bilo mi je zao sto nisam poneo tu prokletu ciglu. U to vreme nisam ni znao da postoje i druga mesta za ljubljenje, ne samo od vrata na gore niti pak da mora samo da se stoji.

Jedno dobro iz svega je da mi se jezik odvezao. nisam ostajao nem kad se susretnemo, cak smo i pricali i postali normalni drugari.

Drugo dobro, najvaznije je da sam shvatio da trebam paziti sta zelim jer se zelja moze i ostvariti.

Od tada kad god vidim ciglu ja se setim nje i uvek se nasmesim. Stvori mi dobro raspolozenje a cigli koliko hoces svuda oko nas.

[Ivan Spg]

Može se ostvariti i kad nismo spremni da je potpuno prigrlimo, u slučaju gore bukvalno

[tasa]

a da li se nasi strahovi mogu ostvariti???
Ja mislim da sam se razbolela upravo iz "straha od bolesti"
Moj deda, stric i otac su bolovali od ALS-a...od malena vucem neki teret "to je nasledno"
kada je tata umro za nekoliko meseci sam dobila prve simptome...

da li sam sama privukla svoju bolest??

u knjizi "ljubav medicina cuda' doktor postavlja pitanje svojim pacijentima "zasto vam je bolest bila potrebna???"

e sad dolazi najzanimljiviji deo ..Ja danas kazem
"bolest mi je bila potrebna da bih pokazala da neko moze to da pobedi"

a moje celodnevne afirmacije su :
"cuda se desavaju svaki dan..desice se i tebi...okrecem se sebi i semi koja me je dovela do ove situacije...ljubav bozja me leci"

[Ivan Spg]

Strah je jedna vrsta fokusiranog razmišljanja/vibriranja uodređenom pravcu, Naravno da nam se ostvaruje sve ono čega se bojimo.

[Zika]

Draga tasa, pročitao sam sve tvoje postove i razumeo o čemu se radi.
Jeste, tvoj slučaj je delimično genetsko nasledje ali samo delimično. Većim delom je prihvatanje verovanja da je neminovno da se to prenese sa generacije na generaciju, tako da to postane tvoja istina. Zaista su ti potrebni dobri odgovori, detaljni a ne samo kratke fraze. Namera mi je da pokušam da budem od pomoći i da ti opširnijrnije odgovorim na tvoj post. Verujem da ću to učiniti ovog vikenda.

Sada, za početak ću ti samo reći nekoliko važnih istina (po mome verovanju važnih).

Ako želimo da promenimo naš život moramo promeniti naše misli.

Ništa nam se u životu ne dešava slučajno, sve ima svoj razlog, pa itvoje prisustvo ovde nije slučajnost.

Verujem da ces na ovom forumu pronaći korisne stvari. Započela si promene i verujem da ćeš uspeti da prekineš faj genetski lanac prenošenja sa generacije na generaciju. Budi ubedjena da je to moguce, Sve je moguće. Topli pozdrav.

[tasa]

Mnogo Vam hvala!!!
Zeljna sam znanja, ucenja, novih tehnika, ne mogu sama i mnogo mi znaci ova prepiska sa vama...
lep pozdrav....

[Zika]

Nema na čemu tasa, svi smo tu da pomognemo jedno drugom.
Probaj da ne upotrebljavaš NEMOGU a u ovom slučaju nikada nisi sama, svi smo mi povezani i deo jedinstvenosti.

[Zika]

Ovo je bilo jace od mene, nisammogao da odolim.

Ulovio čovek zlatnu ribicu i kao i uvek....
- Pusti me i ispuniću ti 3 želje! - reče ribica.
- Ma meni ne treba ništa; imam kuću, vikendicu na moru, automobile,
kolibu u planinama, jahtu, novca... ja lovim samo iz uživanja - reče
čovek.
- Ma molim te, pusti me, ispuniću ti bilo kakvu želju!!!
- Pa dobro hajde, kad si navalila - reče lik - želja mi je da žena i
ja od sad pa na dalje uvek istovremeno doživimo orgazam - i pusti
ribicu!
- Eto, rešeno - reče ribica.
Čovek pokupio pribor za ribolov, pospremio u auto i krenuo veselo kući
- na putu do kuće je 2 puta svršio!!!

TREBA BII OBAZRIV, ZAR NE?

[jelena]

Potpuno podržavam ovaj tekst.Imoje neke želje su se ostvarile a nikako nisam bila spremna na njih.Mada sada na njih gledam kao na dobre lekcije.

[Zika]

jelena

Sve sto nam se desi u zivotu ima svoju svhu, dali nam se to desavanje dopada ili ne. POz