jedna je majka ???

[jovanajovana10]

ljudi , kako se slazete sa majkom ?
ja i moja mama smo totalno suprotne strane sveta
i stalno ucimo kako da prihvatimo jedna drugu
cesto joj ponavljam ''prihvati me, jesi me rodila ali smo razlicite , prihvati to..." -bude joj neshvatljivo da ona mene rodila a da nismo slicne,sem identicnog osmeha koji mi je podarila , hvala joj
u suprotnom , znam da moze jako da boli ,mene je bolelo dok je potpuno nisam prihvatila a ona se jos uvek muci sa tim da prihvati mene (a i druge razlicite pa i najbljize ljude) ali znam da je ja posebno bolim

cini mi se, drugacije je sa ocevima oni nas nekako cesce prihvataju (mozda zato sto nas nisu nosili 9 meseci u stomaku ?) ali majke ,majke su malo emotivnije i mnogo vise cini mi se pokazuju te emocije ...

[Noetic Sparkle]

Jovana odlicna tema,mada mogu reci za mene malo (ili malo vise?!) osjetljiva jer se isto trudim da prihvatim majku takvu kakva jeste.Ima gomilu divnih osobina ali je negdje ,bar ja tako osjecam,dosta povucena ,kao da se drzi i drzala na margini,cesto se ne ukljucuje,sve kao da ne primjecuje neke stvari,i to me boljelo a i boli me ta neka distanciranost sustinska i nekomunikativnost.A meni je i kao djetetu a i sada jako potreban bio i jeste razgovor,komunikacija.A i to kako dozivljavamo roditelje zavisi od naseg karaktera,razgovarala sam i razgovaram sa bliskim prijateljima o tome-neki ih uzimaju zdravo za gotovo,roditelji su im i to je to a neki imaju manjih ili bas velikih poteskoca sa roditeljima prema cijim moja situacija izgleda maltene banalna.No,svakom svoje...da prevazidje.Npr mojoj majki je potpuno neobicno moje svagdasnje zanimanje za duhovnost i duhovni zivot,imam osjecaj isto tako da nije ,da se tako izrazim,imala osjecaj da mene i brata odbrani od nekih stvari i/ili ljudi,nekako kao da je samo pustala da se stvari desavaju i nama i njoj.Razgovarale smo o tome,vise puta ali smo jednostavno na potpuno drugacijim mjestima...Ima tu nesto-u tome sto su nam BAS one majke i sto o njima BAS ovako promisljamo.Isto tako osjecam kao da me ne poznaje,kao da ne zeli da me istinski upozna,kao licnost a ne samo kao njenu biolosku cerku.

[Član 257]

Ja mislim da je dobro što su nas rodile i da je to to!

[jovanajovana10]

Kyra, potpuno ali potpuno te razumem jer je kod neme totlno ista situacija , nisi sama
uz to sto si ti opisala moja mama je (i ona to naglas govori o sebi a ja se slazem sa tim) realna previse (cak nikada nista u zivoti nije sanjala,samo je zanima vizuelno i opipljivo) pesimista veliki, materjalista pogotovo... nista to nije lose , jer je sustinski JAKO DOBAR COVEK VELIKOG SRCA
ALI PRAVE RECI SI ODABRALA-ona je moja biloska majka ,duhovno i mentalno nikada nebi mogle da funkcionisemo u drugim okolnostima...
prihvatanje...
Jedno je prihvatanje, ono pravo prihvatanje,istinsko... a drugo je precutkivanje,kada trpi unutrasnjst,kada ''gutamo u sebi''. tako nastaju i fizicka oboljenja (glavobolje,gastritis, cir na zeludcu....pa do mozdanog udara (danas sam se susrela sa tim) mnogo ljudi koje poznajem ima nesto od ovih bolesti-to je uzrok) ... ja sam prosto takva da polomim kada mi se lomi, pevam kad mi se peva, placem naglas , zagrlim, kazem,svadjam se ....
kada moje prihvatanje predje granicu ,kada dodje do ''prelaska crte'' onda nastupa plakanje
jutros sam se uz jutarnju kaficu fino isplakala (nisam skoto plakala sem od srece) i na kraju opet rekla majci da je prihvatam i volim i nadam se da ces i ti mene , makar pokusati. ja je razumem , tesko je preci tu barijeru ,ali sa druge strane razumem i sebe i tebe Kyra jer smo slobodne da same donosimo odluke :*

Ja mislim da je dobro što su nas rodile i da je to to!

da Clan 257, tacno je to , ali sigurno zelis da mama ucestvoje u tvom zivotu da se lepo radujete, tugujete, podrzite, druzite pa makar potajno u sebi kakva god ona bila pa.... i najgora moguca volim je , ne mogu opet da je biram moram

[Noetic Sparkle]

Moja majka nije materijalista ,sto se toga tice potpuno je cista ali jeste veliki pesimista,i to se negdje i ako se ne kaze,osjeli-lo,upi-lo i treba mi vremena da se izborim i iscistim od tih stvari koje sam,izmedju ostalih,pokupila ziveci sa njom.Sa pesimizmom,sa "eto uvijek se samo meni ovako nesto lose i ruzno desava.."itd,i sl.Ja sam mnooooooogo i previse puta trpjela,gutala (citajuci tvoj post kao da sam citala svoje misli!) i izjedalo me to sto se ne moze iskazati jer i ja sam kao i ti-kad sam tuzna tuzna sam,kad sam bijesna pokazem to,volim i da zagrlim,poljubim,vicem od srece itd ali ona,ma koliko ja htjela u situacijama o kojima govorimo,da se otvorimo i iskazemo,jednostavno postavi neki nevidljivi a opipljivi zid oko sebe i kroz to nisu i ne mogu proci moji pokusaji uspostavljanja kontakta u bilo kakvoj "kriznoj" situaciji,situaciji povisenog tonusa...Ni u mladom a ni sada u zrelijem dobu.I onda sama sa sobom pokusavam da to razrijesim.A tada nam je,mislim,najpotrebnije da se otvorimo,iskazemo sta osjecamo,sta nas plasi,brine,ljuti,sta ne razumijemo.I isto kao i ti kad mi se "nakupi" onda krene da izlazi iz mene u obliku ljutnje,ogorcenosti pa plakanja.To sto kazes o bolestima je potpuno tacno,ljudi kupe u sebi,"kuvaju"iznutra,trpe,cute a onda sve to sto se kupilo godinama eksplodira u vidu akutnog ili hronicnog fizickog ili psiholoskog oboljenja.E zato se dobro i na ovaj nacin otvarati da ne bi ove stvari nosili okolo sa sobom i kontali da je sve ok do neke sledece prilike koja nam otkrije da nije bas sve ok.Ja znam da taj proces kod mene nije zavrsen ali nesto drugacije se zacelo u vrijeme poslednje,akutne "krize sa majkom" od prije pola godine.

[jovanajovana10]

to da isto , oko moje mame se stvori zid, ne moze da se izrazi, gusi se bukvano u nedostatku reci , ostaje bez vazduha kada pokusava da govori jednako otvoreno kao ja .... (ispitala sam celo njeno ponasanje zahvaljujuci Lujzinoj knjizi , tako su se prema njoj ponasali baka i deka ,znam njeno detinjstvo i njen odnos sa roditeljima pa mogu da je razumem )

Kyra,ako nista drugo makar smo das dve naucile da otvoreno iskazujemo emocije i da se nicega ne stidimo

ja sam tokom mog malog zivota , podrzala majku u zivotu sa tatom, pre razvoda, posle razvoda, kada smo bile na ulici , kada se odselila preko graznice, kad se udala ponovo, porzavam je i sada i govorim joj da je srecna konacno

nadam se da ako sam ja toliko puta sebe dala , da ce mi se to kad-tad vratiti u obliku razumevanja i podrske sa njene strane (makar u 50, 60, 70 godina...)
i sad mi pade napamet da se blizi 8 mart poklonicu joj onda poklon na kome ce pisati rec ''podrska'' ili ''razumevanje'' ili ''prihvatanje'' i trazicu joj da malo bude kod mene malo kod nje

[Član 257]

Ja mislim da je dobro što su nas rodile i da je to to!

da Clan 257, tacno je to , ali sigurno zelis da mama ucestvoje u tvom zivotu da se lepo radujete, tugujete, podrzite, druzite pa makar potajno u sebi kakva god ona bila pa.... i najgora moguca volim je , ne mogu opet da je biram moram

nemam ja tih ambicija...

[jovanajovana10]

clan 257 i to je ok , ako je tebi tako dobro :*

[DenVik]

Jovanajovana, hm..hm..bice da vecina ima taj odnos( o kojem zeli da prica) ili je to prevazisao, kao clan 257. Ja sam na dobrom putu, jer to i ja zelim. Volim je na daljinu, nema mesanja, zelim joj sve najbolje, blagosiljam je i to je to. Prihvatis stvari kakve jesu, jer kad se jedna osoba u odnosu menja, druga se isto menja ili se putevi razdvajaju. Ali mi niko ne brani da je volim, u miru i tisini, ne osecam otpor sto je najvaznije i nekako sad vidim stvari drugacije. I ona je bila divna slatka beba, koju je neko drugi reprogramirao i usmerio.
Sad sam i ja majka i znam da nema ogranicenja u ljubavi, najlepse je voleti svoje dete, sve druge ljubavi su isto fenomenalne, ali odnos majka-dete, je neraskidiva veza i ovaj osecaj zelim svima vama. Nemerljiv je.

[Član 257]

Ljudi ja znam da ovo nije mesto, ali moram da ispričam vic, pa nek ide život!

U školi deca dobiju pismeni zadatak na temu "Ima samo jedna mama". Devojčica Sanja napiše: "Moja mama je divna. Ona mene čeka svaki dan posle škole. Uvek dozvoljava da mi drugarice dođu da se igramo. Ja je mnogo volim. Ima samo jedna mama."
Druga devojčica, Iva: "Ja sam jednom pala sa bicikla. Strašno me bolelo, ali moja mama je brzo došla, odvezla me u bolnicu i kasnije se brinula o meni. Mnogo volim mamu. Ima samo jedna mama."
Perica: "Mene mama juče pošalje u špaiz da donesem dve tegle džema od šljiva. Ja odem i doviknem: "Ima samo jedna, mamaaaaaaaa!""