GOSTI

[Zika]

Pre nekoliko godina, dok je moja žena još bila živa, dobili smo telefonski poziv od prijatelja iz Vankuvera.
Kaže: „Dolazimo za vikend. Rešili smo da kampujemo.“
„Dobro a ko to sve dolazi?“ – upitah ja.
Poče on da nabraja a ja izgubih računicu, vidim da su sve naši ljudi koje poznajemo. Kaže da će doći ranije po danu pa da ih mi odvedemo do obližnjeg jezera. Nema problema. Žena i ja računamo da će oni doći baš negde oko podne i naravno ona odluči da pripremi ručak. U to vreme smo živeli u jednom planinskom mestu okruženom mnoštvom malih jezera. U radijusu od 100 Km bilo je toliko jezera da ako provedeš po jedan dan na svakom, nećeš uspeti da posetiš sva jezera za godinu dana. Oni su izabrali jedno malo veće (Tankwa Lake, mnogi nazivi su indijanski) koje je čuveno po pastrmkama i to povelikim, po nekoliko kilograma težine. U našem mestu je takodje bilo jezero sa još većim pastrmkama (Rainbow Traut) ali nisu bile tako dobre za jelo, mirisale su na zemlju zbog mulja na dnu jezera. Nije da nisu mogle da se jedu ali su druge bile mnogo bolje.

To jutro, kada su trebali da stignu, moja žena i ja odemo do jezera sa nažim kamionom i čamcem i sa autom. Ideja je bila da im zauzmemo mesto. To je neuredjeni kamp, onako šumski i ma da nebi bio problem da nadju mesto, mi smo otišli da im zauzmemo bolje mesto. Tako ostavimo kamion i čamac, malo raširimo neke stvari i autom se vratimo kući. Oko 11 sati stigoše i oni, počeše da ulaze u kuću pa nikad kraja toj koloni. Udje i zadnji, provirim napolje i vidim da nema viče nikoga. Pričamo a ja ih brojim, 15 računajući i decu. Ušli su sa smehom i nikako da se zaustave a naš Milan puca od besa. Vidim da ga nešto svi zezaju a ja čekam da čujem priču. Nikako da se malo smire od smeha, smejemo se i žena i ja ali pojma nemamo zasto, onako zarazno a Milam samo što ne eksplodira.

Najzad započe priča. Došli su sa 3 auta i Milan se uvek namestio da bude prvi i da pokaže da je njegov auto najbolji i najbrži. Ovi ostali nikako da ga stignu. Autoput divan, ne prolazi direktno kroz naselja, slično nemačkom autobanu jedino je brzina ograničena na 110 Km na sat. Odjednom naleti na radar i policajce RCMP (Royal Canadian Mounted Police ili kako ih ovde zovemo Mounties) koji ga naravno zaustave. Pristignu i ostali i stanu a Milan bogami dobi ticket sa $150 kazne. Uzme on ticket i već ljut a njega nije teško naljutiti, odbrusi policajcu- „Sad kada sam platio (ustvari tek treba da plati u policiji) mogu da vozim koliko hoću brzo“. Policajac ništa ne reče na to. Milan se zaleti još brže i tako predje pet, šest kilometara i iznenadjenje, opet ga drugi policajac zaustavlja i još jedna kazna. Prvi policajac je verovatno obavestio kolege koji su se namestili na raznim mestima po autoputu, verovatno isto tvrdoglavi kao i Milan. Produže dalje i Milan je potpuno siguran da ih više neće biti ali, nije bilo baš tako...još jedan policajac i još jedan ticket. Ovaj cajac se svo vreme smeškao, salutirao ga sa osmehom i poželeo mu lep dan. To je Milana još više razbesnelo i uz uobičajeno „tamo njemu“ neka on ima lep dan, produži putešestvije ali ovog puta usporeno. Tako predju par stotina kilometara i Milan postepeno poveća brzinu i par kilometara pre naše kuće opet ista priča...još jedan ticket. Ovog puta je bio jeftiniji jer je vozio malo sporije. Potpuno sam ga razumeo, nebih ni ja pevao da sam zaradio preko 500 dolara kazne. Da ne pominjem sledeće osiguranje za auto.

Došlo je i vreme ručku i zahvaljujući velikom stolu u trpezariji uspeli smo da s svi smestimo. Dručtvo je nastavilo da ga zadirkuje a i njegova žena ga je terala da izračuna koliko će ljudi trebati da ošiša da bi zaradio toliko novca. Malo po malo počeo je da se raskravljuje i posle nekoliko čašica vina počeo je i on da se smeje. Pošto smo im zauzeli mesto nisu se žurili. Pričali su da su rešili da dožive pravo kampovanje i da će kampovati u šatorima. Neki su već imali iskustva sa šatorima a Milan je kupio novi veliki šator. Neko reće da će mu pomoći da ga podigne ali Milan naravno odbija pomoć i kaže da on zna sve kako treba, taman posla da on nezna.

Dođe i vreme da se krene na jezero i moja žena i ja podjemo sa njima da im pokažemo mesto a i da uzmemo naš kamion. Dan je bio divan i vrlo topao. Pravo letnje vreme. Jedan prijatelj me zapita da dok oni podižu šatore, ja raspalim roštilj. Odmah se videlo ko ima iskustvo sa šatorima a ko nema. Oni koji su završili svoje pomagali su onima koji još nisu ali Milanu niko ne pomaže. Svi su završili i posedali i pijuckali pivo. Milan i njegova žena su se borili sa njihovim i zaista se mučili. Nikako nisu mogli da se dogovore šta ko treba da uradi. Kada im se drugi put srušio par prijatelja ustade i bez reči se prihvati posla. Milan je isto ćutao i nije se bunio. U medjuvremenu sam i ja bio gotov sa roštiljem. Imali smo prijatno veče i posmatrali divan zalazak sunca. Došlo je i vreme da ih napustimo i dogovorimo se da ćemo i mi doći sutra dan da provedemo dan zajedno i da zajedno pecamo.

Na putu kući primetim da se nebo menja i kao da će neko nevreme. Tako je i bilo. Poče oluja i baš dobra kiša i svakog minuta je bilo sve gore. Pretvorilo se u takvo nevreme koje ja nisam pamtio u tom kraju. Grmilo je, sevalo je i imao sam utisak da ce vetar da odnese i nas i kuću. Kako su naši kamperaši, pomislismo.

Nije prošlo dugo, zvono i kolona pred vratima. Ovog puta niko se nije smejao. Trebalo je videti kako su jadno izgledali, pokisli do gole kože, blatnjavi. žene sa frizurama po poslednjem kriku mode Wet Look. Pitaju dali mogu kod nas da se osuše i prespavaju. Ma samo ulazite unutra. Naravno da je nastalo opšte pranje kao u javnom kupatilu a sreća je bila da smo iamali dva. Lepo su se istuširali ali nastade drugi problem, nemaju ništa suvo da obuku. Rastrčasmo se ispronadjosmo ali nekima je to sve malo. Za muškarce nije bio toliki problem navukoše gaće i majice ali za žene je bio. Moja žena je bila prilično mala i samo jednoj je odgovarala veličina ženine odeće. Smejale su se i govorile ostalima „Ko vam je kriv kad ste glomazne“. Ja sam imao lep predlog da se ne sekiraju i snebdivaju, mogu da budu i gole. Taj predlog nije prihvaćen. Nekako su pronašle nešto da im pasuje.

Sada je došao na red raspored za spavanje. Svi su se složili da u jednu spavaću sobu ode par sa decom a ostali na patos...po trpezariji, dnevnoj sobi. Niko nije pitao za naš krevet i našu sobu. Ja sam pomislio ali sam se brzo predomislio. Šta bih ja radio sa dve žene u krevetu ili još gore, moja žena sa dva muškarca što je totalno ne prihvatljivo. Imali smo dovoljno ćebadi i jastuka a otišao sam i u Motor Home da donesem još, Tada mi pade na pamet a u gužvi se niko toga nije setio da tamo mogu šestoro da spavaju. Muškarci se slože da puste žene da spavaju tamo i tako se nekako rasporedismo. Sve njihovo mokro i blatnjavo je strpano u mašinu za veš.

Sledeći dan je osvanuo vrlo sunčan i lep. Ustao sam da stavim za kafu. Miris kafe je probudio i ostale. Žene u Motor Home su vec same sebi napravile kafu. Posle kafe i dobrog doručka svi smo otišli na jezero. Njihovi šatori su ležali porušeni u lokvama vode. Neki koji su rešili da idu kući nisu ni sušili svoje šatore a oni koji su rešili da ostanu raširili su sve po suncu. Interesantno je da ni pecanje nije bilo dobro, riba nije išla. Dali zbog nevremena ili ko zna zašto, možda zbog Milana.

Tako se završila njihova avantura a Boga mi i bila je avantura. Posle ovog kampovanja nikad više nisu ni pomenuli dolazak na ovo jezero i kampovanje. Čudim se zašto?

[Član 257]

Šta je Motor Home?

[Zika]

Motor Home je motorno vozilo na cijoj je sasiji izgradjen deo (kamper) u kome se spavalo, kuvalo i provodilo vreme. Nas je imao kuhinju, kupatilo sa kadom i mesto za spavanje za 6 odraslih osoba.

Ovako je izgledao taj iz price.

b.jpg (208.25 KiB) Viewed 3629 times

[Član 257]

Priča je ekstra...valjala sam se od smeha. Posebno kad si predložio da žene budu gole.

[Zika]

Hvala Clan 257. Ja jos uvek mislim da je moj predlog bio OK i potpuno logican.Cak sam rekao da ako se stide mogu lepo da odu u drugu sobi da se skunu pa onda da dodju ili da dodjem da ih pokrijem.

[jaspis]

Logicno Ziko naravno
Ako nemaju sta obuc bolje da su gole neg da nose na sebi mokru odjecu i prehlade se

[Zika]

Logicno Ziko naravno
Ako nemaju sta obuc bolje da su gole neg da nose na sebi mokru odjecu i prehlade se

Hvala na razumevanju moje dobrodušnosti. Pozdrav