USREĆITI DRUGE
Dva muškarca, obojica jako bolesni, zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je svaki dan imao mogućnost da sedi u svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća. Njegov krevet je stajao uz jedini prozor u sobi.
Drugi muškarac je morao stalno ležati na leđima. Brzo su se upoznali i razgovarali po cele dane. Svaki dan je muškarac koji je sedeo uz prozor opisivao drugom muškarcu stvari koje je video napolju. Muškarac na drugom krevetu je počeo živeti za te jednosatne trenutke kada je njegov prijatelj sedeo i pričao o događanjima i bojama spoljnog sveta.
Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima. Guske i labudovi su se igrali u vodi, a deca su puštala svoje male čamce u vodu. Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cveće svih boja. Veliko, staro i snažno drveće je ulepšavalo okolinu, a u daljini su se videla svetla grada. Kada je muškarac uz prozor detaljno objašnjavao sve to, njegov je prijatelj na drugom krevetu zatvorio oči i zamišljao sve te slikovite prizore...
Tako su prolazili dani i nedelje ...
Jednog jutra sestra je donela vodu za umivanje i uz prozor pronašla telo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je odnelo telo. Odmah kada je to bilo moguće, drugi muškarac je zamolio da ga pomere uz prozor.
Konačno je imao priliku da sam uživa u tim lepotama. Ali, kada je pogledao kroz prozor, ugledao je prazan zid.
Pitao je sestru koji je to bio razlog da je pokojni prijatelj tako lepo opisivao stvari u spoljnom svetu. Sestra mu reče:
"A možda je hteo da usreći vas?"
Neizmerna sreća leži u usrećivanju drugih, bez obzira na naše uslove. Podeljena tuga se raspolovi, a kada delimo sreću, ona se udvostruči.