Vina wrote:Upravo slušam predavanje Abrahama, i odjekne mi ova rečenica u glavi:
Najbitnije pitanje: Da li u ovom trenutku dopuštate dobrobit?
Stvarno je tako, čak i kada radimo mentalne vežbe ili bilo šta što znamo da je dobro za nas, ili onda kada ništa ne radimo, kada samo plovimo kroz dan ne razmišljajući o ničemu. Uvek treba sebe da pitamo:
Da li sada dopuštaš dobrobit? Jer to je ono što je najvažnije. To je ono što nam menja život na bolje.
Kada sebe ukebam sa tim pitanjem, u trenutku osetim kako mi se ramena spuste i opuste, kako mi se stomak opusti, i um razbistri... Izdahnem na momenat, i vidim da sam se napela, da sam stegnuta i da zujim kao zujalica u krug, kao da će mi to nešto pomoći ili ubrzati moje ciljeve. Neće, jer jedino je radost, i osećaj zahvalnosti za ono što je sada, tu, oko mene, alat koji mi pomaže da mi univerzum dostavi ono što želim. A ne moj napeti um, moja logika, ili milion i jedan savršeni duhovni savet.
Da li dopuštate dobrobit sada, i koliko u toku dana? Da li možete iskreno sebi prezentovati u postotcima koliko je to?
Koji vam je 'prosek'?
Pocela sam danas da citam Abrahama, trazi i dobices i sad shvatim
Dopustati dobrobit je ustvari dopustati i ono sto ne zelimo
tako da, ako se mi opiremo onome sto ne zelimo i odasiljemo tu frekvenciju upucenu na ono sto ne zelimo
samim tim zaboravljamo ono sto zelimo i nema vibracije za zeljeno
ali
ako dopustimo onom nezeljenom da prosto egzistira neovisno o nasa osecanja i vibracije mi tada dopustamo dobrobit
i dajemo mogucnost ostvarenja zeljenog
primer:
zivimo u malom stanu a zelimo kucu
ako stalno mislimo o tome kako je stan mali, kako nas gusi, kako nismo srecni tu... mi se zapravo opiremo onom zeljenom a to je kuca
ako bismo samo pustili sama osecanja, misli vezane za sadasnji stan, mogli bismo se usresredii na misli,osecanja, afirmacije za kucu tj na ono zeljeno
isto tako za posao, novac, partnera...bilo sta...
poenta je u onome da ako nismo zadovoljni u ovome sada pustimo ga da egzistira kao takvo, ne pridajemo mu znacaj, ne vibriramo u tom nezadovoljstvu vec se usresredimo da vibriramo u pravcu zeljenog misleci o njemu, radeci sve za to zeljeno a pri tom da nemamo otpor ka onom nezeljenom
da Vina, radost i osecanje zahvalnosti za taj mali stan, za zivot bas takav kakav jeste, za bas takvog partnera kraj sebe ili bas takav posao,ili bas neki tamo problem ili cak i bolest,
dopustanje dobrobiti je dopustiti zivotu da vibrira i egzistira bas takav kakav jeste i usresrediti se na zeljeno, kucu, boljeg partnera, drugi posao, zdravlje ne mrzeci i ne vibrirati negativno na ono sto se trenutno desava a nije zeljeno, tj usresrediti se na dobrobit a to je sreca i ljubav
al sam zakukuljila , nadam se da me razumete
jos sam pod utiskom kako je to sve sto sam vec znala samo jos jednostavnije i drugacije receno
eto
sad dopustam dobrobit i ovom trenutku
