RODJENDANI

[Zika]

Za mene rođendan nikada nije prestavljao ništa specijalno. To je bio dan kao i svaki deugi dan. U našoj kući, dok sam bio dete, rođendani se nisu slavili. Znači, nema rođendana-nema ni poklona. Jedini poklon koji sam ja dobijao bile su izvučene uši da bi porastao, ma da to i nije pomoglo. Današnja deca, neka su živa i zdrava, dobiju za jedan rođendan više poklona nego ja za ceo život. Ama nisam ja ljubomoran, samo upoređujem. Doduše i ja sam dobijao poklon svake godine za Vrbicu. A šta? Odeća naravno i to je obično bilo mornarsko ili tirolsko odelo, bele dokolenice i obavezne lakovane cipele. Te lakovane cipele su bile pravi užas. Ma koliko da sam pazio, uvek se na njima pojavi ogrebotina i to ne neka malecka da se jedva primeti nego baš velikaaaaaaa, dugačkaaaaaaaaaa. Mogla se videti i iz aviona i naravno da su moje uši opet stradale. A baš sam pazio, Keve mi pazio sam i koliko god da sam pazio ogrebotina se pojavi. Počeo sam da verujem da mora da postoji neki vrlo zao kamen, zao i oštar, prikriven tamo negde, koji samo čeka da se ja pojavim ili da se pojave moje nove lakovane cipele. Postao sam obazriv, nema više zevanja okolo i saplitanja, gledam samo napred...pažljivo napred kao cistači minskih polja. odjednom sam stao kao zakopan...na par metara ispred mene ugledao sam ga...oštar zao kamen. Zaleteo sam se i šutnuo ga iz sve snage...neces ti mene da zezas...možete zamisliti kako je vrh moje usrane lakovane cipele izgledao.

Nego šta sam hteo da pišem...o da rođendan. Sada sam promenio mišljenje o rođendanima ali ne zbog poklona. Došao sam do zaključka da su rodjendani izuzetno dobri.

ŠTO VIŠE ROĐENDANA IM,AŠ - DUŽE ŽIVIŠ.

Zar to nije najbolji poklon?

Ja sam ih prilićan broj nakupio.

Žika Popović