Kao 'tražim sebe'

[Vina]

Pričala sam o ovome ranije u mojim videima, ali eto, ponovo sam inspirisana da o tome napišem koju, i ovde na forumu.
Ustvari, imam dve teme povezane u jednu. Prva je naslov ove teme, a druga se zove urbani duhovnjaci.

Ja zaista zaista zaista moram da naglasim jednu stvar koju smo uvek i potencirali na našem sajtu, a to je mišljenje koje zastupam celim svojim bićem, uzduž i popreko, duplo presavijeno, dvaput zaokruženo i podebljano masnim slovima: nema ništa od puste duhovnosti bez akcije. Ma možete je smotati mačku pod rep, i obrisati prašinu sa njom. Takva duhovnost je lažna i nema supstancu, nema poleđinu, nema autoriteta.
Naravno da podržavam svačije 'buđenje', to je jedan od mnogih predivnih, čarobnih trenutaka u našem životu. Period kada otkrivamo, tj. ponovo se sećamo sopstvene istine i samog izvora radostti, što je suština života. Pa naravno da je to fantastično, naravno. Samo napred, leti, upijaj znanje kao morski sunđer, i skeniraj sve kroz sopstveni unutrašnji reciklator onoga šta su tvoji ukusi, i sviđanja.
Ali, ali, ali... ne koristi to kao izgovor da budeš LENJA!!!!!! Omg, kakav dobar izgovor, ma fantazija: Čuj, ja tražim sebe, znaš, i tako sam sva lenja, i uspavana, ništa mi se ne radi, i sve mi je nekako...uh...ne znam ni sama, nemam nekako volju...znaš, i tako ja tragam, i čitam, i slušam, i tražim sebe...i zbog toga ne mogu biti prisutna sada, u tvom životu, znaš, prosto je to tako sad došlo meni...znaš, ja sazrevam, duhovno... tražim se...
Ma daaaj, ne s...ri!
Primetila sam da mnogi ljudi zloupotrebljavaju duhovnost kao svoj izgovor da prosto rečeno ne žive. Da ne budu tu, prisutni, sa sobom, sa sadašnjim momentom, sa prijateljima, sa vazduhom, prirodom, okolinom, porodicom... Nego tako, lelujaju, meditiraju satima, čitaju, gledaju you tube videe raznih učitelja, misle, piju kafu, spavaju...i tako u krug. I svi vi sada, koji se nađete i prepoznate u ovom tekstu, priznajte da sam u pravu! Jer jesam. Pa kome li je još lepo sa osobama koje nisu prisutne? Šta one doprinose za ovaj svet? Gde je ta bre radost života? Gde je nestala? Gde je fantastična specifična, unikatna ličnost tih ljudi, gde se ona ogleda, gde se ispoljava? Koga inspiriše???
Sve je to lepo, ma savršeno, to traženje, i učenje novih stvari, ali samo to, nije baš dovoljno samo za sebe. Ima tu i druga polovina, ona za koju je potrebno i nešto dati, malo znoja, malo truda, malo daha. Malo pokreta. Pa šta vi mislite, da će vam neko otvoriti čakru na mozgu i sipati svo znanje sveta, svu mudrost svetova? Neće, jer bez daha, i života nema ni znanja. Ta dva idu zajedno, što se mene tiče.

Kreativan čovek, koji nešto radi, bilo šta, bitno je da stvara, je čovek koji vorteksuje zaista. A to se može postići i ako si u periodu traženja i upijanja novog znanja. To što si otkrio duhovnost ne znači da treba da postaneš mumija koja samo spava, jede i postoji. Nema izgovora. Napredak ide iz pokreta. Ono konkretno, kad ti se telo preznoji, kad osetiš mišiće na mestima gde nisi ni znala da postoje. E to, taj rad. A priča, laprdanje, filozofiranje, i učenje...sve je to ekstra, to je onako, šlag na torti. Jer kada živiš, kada stvarno koristiš svoj dah i telo, ti i imaš o čemu da laprdaš. Sve znanimljive priče su priče o savladavanju izazova i suočavanjima.
I ne kažem da je život isključivo borba, krv i znoj. To uopšte ne mislim, i ne skrećite temu na to. Govorim o savršenom balansu, o harmoniji življenja i učenja u isto vreme. U suprotnom, to je kao ona od Branka Kockice:
Trla baba lan,
da joj prođe dan,
da joj prođeeee
da joj prođeeee
da joj prođe dan!
Takođe, urbani duhovnjaci, oni koji se zgražavaju glasnog smeha, ispoljavanja u bilo kom smislu, dubokog dekoltea, i alkohola: pipe the f..ck down! Ništa Bože moj nije kao što je njihov 'nivo'. Ma oni su nedostižni, skoro nedodirljivo nestvarni. Šta god ti kažeš, oni znaju bolje, ili su to već čuli, ili su to već masterovali. Uf, imala sam takvu poznanicu ranije, u mojim ranim danima na internetu. Savetujem vam da sa takvim osobama ne rzgrćete mnogo raspravu i uskliktaje novootkrivene srećice koju doživljavate, jer su oni isti kao i energetski vampiri samo imaju odelo 'duhovnjaka', orden, il' šta već.
Zato ja jako volim obične reči, narodski jezik, greške u pisanju i psovke. Jer ništa nema autentičnije nego iskreno životno iskustvo, ono kad se podigneš iz blata, pa pokušaš nešto novo, pa neuspeš, pa se opet digneš... a svi ti se smeju. Ne moraju bukvalno, dovoljno je da samo čuješ njihove glasove u sebi,...dovoljno je. I zato mogu celu knjigu, svaku knjigu, predivne Luiz Hej istetovirati po celom telu, ma svaku božiju reč, jer je jednostavno napisana, snažna, dovoljna, jasna, jasna, jasna. A mnogi urbani duhovnjaci na njene knjige gledaju kao na previše 'prost' pristup. Kao, nema tu dovooljno mistike??? inteligencije, zakomplikovanosti, nivoa, nejednačina...ako mene pitate: nema filozofiranja, suvišne priče, presipanja iz šupljeg u prazno...
Ma samo jedna njena knjiga, verujte mi, dovoljna vam je da vam se život promeni na milion predivnih načina. I svakog mogu pitati pitanje: Da li i sama radiš i primenjuješ svaku stavku o kojoj Luiz govori u svojoj knjizi na primer Ja To Mogu! ? Da li? Da li primenjuješ svo to znanje? Ne? E to je taj trud o kojem pričam, taj pokret, dah, davanje natrag životu nešto zauzvrat, na mnoge načine...kroz kreativnost, kroz pomoć drugim ljudima...
Omg, razdužila sam na kilometar, i sad će Ivan da mi prekrati post na pet delova hehehe
Ljubim vas sve, i nadam se da će se ovde podeliti poneko iskustvo i razmeniti mišljenje. Ameri imaju super izreku za ovo o čemu pričam:
You can talk the talk,
but can you walk the walk?

[Brida]

Sve si divno rekla U pravu si

[Ivan Spg]

Hehehe znam tačno o čemu pričaš
Ja sam imao jednu takvu fazu. Kad sam čitao buđenje od de mela utripovao sam kako je sve nebitno, kako je sve prazno i ima univerzalnu istinu u sebi. Ne treba da se vezujem ni za šta ma treba da pustim sve.
E, mislim da je to ono gde pokleknemo posrnemo ili šta već Poverujemo da smo jako prosvetljeni ako sve postimo.
Abraham to odlično objašnjava, da ti jesi u miru ali brate pa ti ni ne želiš ništa, pa normalno da onda jesi u miru i da te ništa ne tangira. Ali, da li je to ono zašto si se manifestao u ovom fizičkom univerzumu??? Da bi bio ništa, stopljen sa "istinom".
Ima dosta učiteja koji o tome super pripovedaju o toj "istini". Problem je naša interpretacija. Ja sam shvatio da tu nevezanost treba da uvrstim u svoj život koji se sastojii od druženja, rada, igranja, sporta, porodice, kućnih ljubimaca, dobrih kola, lepe odeće, lepih kućnih uređaja, itd na taj način što se neću vezivati za te stvari ili osobe ili želje, a ne tako što ću sve to isključiti iz svog života.
Poenta duhovnog rada je da budeš radostan u svemu što radiš. Ali duhovni rad nije zamena za sve ostalo.
I da, sad jako uživam u Luiz Hej, a imao sam fazu kada sam smatrao da je Luiz za početnike Ako je to tako onda ću biti večni početnik.

Ima jedna super priča u vezi toga
Prolazi sveštenik svaki dan pored pekare i pita pekara da li se pomolio na čega ovaj uvek odgovara sa kasnije ću. Posle nekog vremena zapita sveštenik Boga u molitvi kako to da tom pekaru tako dobro ide u životu kad se ne moli redovno. Na čega mu Bog odgovara "Njegov rad je molitva".
Tako da dupe sa stolice i da se molite

[jelena]

Kreativan čovek, koji nešto radi, bilo šta, bitno je da stvara, je čovek koji vorteksuje zaista. A to se može postići i ako si u periodu traženja i upijanja novog znanja. Ono konkretno, kad ti se telo preznoji, kad osetiš mišiće na mestima gde nisi ni znala da postoje. E to, taj rad.

U pravu si treba biti savršena ravnoteža(balans,jing-jang) netreba se ići ni u jednu ni u drugu krajnost.
Nevjerujem da bi Bog stvorijo ovako prekrasan svjet da bi mi težili pobjeći iz njega.

Za mene je buđenje vratiti se prirodi,biti ponovo poput djeteta ,igrati se,stvarati, uživati u životu bez osjećaja krivice koju nabija Ego.Biti svjestan povezanosti sa Bogom to jest sa svime.

Ja volim da se kreativno izražavam,jednostavno uživam u tome.Volim da šijem,mašinski vezem,slikam,renoviranje starog namještaja,praviti torte i ukrase za torte,saditi cvjeće,krečenje raznim bojama i oslikavati zidove,sve vrste dekoracija...
Ma svašta stalno razmišljam od čega bi šta napravila...Imam svoj vrt gdje sadim svoje zdravo povrće,imam jako puno životinja.Jako volim život i uživam u njemu...

[sarah]

Vina vala si ga opisala

Ja sam bila u svojim dvadesetim u fazonu tražim se i kada sam posle sijaset knjiga "počela da otvaram oči" skontala sam To ti je tO, samo izlaženje i na taj način izbacivanje negativne energije i konzumiranje isključivo čistog pesimizma u razgovorima sa istomišljenicima a ostatak vremena sedim i mislim
Kad mi neko dođe radostan ja ga gledam vidi ga kako je blagosloven neznanjem....I sve tako dok nisam sama počela da se pitam, to što Jelena kaže, pa zašto smo došli na ovaj svet, mora da postoji neki jednostavniji odgovor od svog tog teoretisanja o kojem sam čitala...Čak sam se bavila pisanjem i opisivanjem patnje i uzdizanjem iste...Eeeee kad se setim samo...Ali Ja znam i osećam da se kroz to moralo proći, da bi kada sam dotakla samo dno, počela da zaista izistinski čeznem za Radošću....Sada sam već četiri godine u elemntu svome i uživam u životu predivnome

A što se tiče urbanih duhovnjaka to su obično oni koji nikada nisu išli u nikakve krajnosti, retko kada zaista dotakli samo dno, pa posle par knjiga pomisle da je to uzdizanje o kojem su čitali koje ih je samo na tren ponelo, pa onda kad to ne pali više, daj opet neku drugu tehniku i sve tako
Ne kažem ja da svako treba dotaći dno, da bi krenuo naviše, ali znam da znate na šta mislim...Iskrena radost življenja dolazi kada život poželiš da Živiš, a životarenje i duhovnost ne idu zajedno

[Vina]

Tako je. Ne vidim zašto bi se duhovnost razdvajala od akcije. Od konkretnog stvaranja sa ove naše dve ruke, noge, i mozgom, nečeg kreativnog. Pa kad je čovek inspirisan i dela, mislim da nema lepše energije od te. Mislim znam po sebi. Kad god sam depresivna, obavezno sam i lenja. Mislim, to lenja zvuči prejako, ali u suštini jeste, ne radim - ne stvaram konkretno ništa. A čovek čim stagnira, počne da se oseća loše, nema svrhu, nema smisao, gubi tlo pod nogama, jer je to prirodno stanje za nas ljudska bića - stvarati, kreirati.
Ljudi podcenjuju rad, i misle da mislima mogu sve. Ne kažem da je nemoguće, naravno, osoba sam koja veruje da je sve moguće, ali sada pričamo ono iz ličnog iskustva, nas smrtnika, lenjivaca, koji smo u procesu isceljenja, i buđenja.
Ljudi koji se susretnu sa ovim divnim tajnama života, sa zakonom privlačenja, divnim autorima, po prvi put, osećaju se presrećno, jeeeeeej, našli su odgovore, da, to je to, misli, promeniću misli u pozitivno i sve će se preokrenuti!
TAKO JE! Ali kako ćeš ih preokrenuti, kako ćeš to uspeti, na koji način??? Jedno ti sigurno mogu reći, nećeš ih promeniti sedenjem u mestu, mrmljanjem afirmacija, meditiranjem, čitanjem knjiga i gledanjem yt videa. To je samo jedan deo recepta. Drugi deo je to što ćeš se pomeriti iz svoje udobne čaure, i otisnuti u svet. A to je za svakoga od nas različito, mislim, to otiskivanje u svet. Za svakoga drugačije izgleda, i drigačija je situacija, ali jedno je zajedničko za sve, a to je da je u pitanju suočavanje sa nečim što nas plaši, što nam je nepoznato, što će nam se svi možda smejati, što možda nećemo uspeti, što je naporno i treba mnogo truda. Nešto što će nam pokrenuti i um i telo, i od čega ćemo se zadihati. Ali i nešto što će nas konačno podstaći da se osetimo živim posle dugog veka zimskog sna

[sarah]

Kad god sam depresivna, obavezno sam i lenja. Mislim, to lenja zvuči prejako, ali u suštini jeste, ne radim - ne stvaram konkretno ništa. A čovek čim stagnira, počne da se oseća loše, nema svrhu, nema smisao, gubi tlo pod nogama, jer je to prirodno stanje za nas ljudska bića - stvarati, kreirati.

Jeste, Depresija je Ne Činjenje, najjednostavnije ti bude da se predaš tom lošem osećaju, i sve je bzvz i ništa nije vredno moga truda i td...Svako od nas ima svoju neku lični istinu, nešto što njega pokreće, a da li se uopšte krećemo prepoznaćemo po tome da li smo motivisani za neko činjenje...Kada nema inspiracije nema ni stvaranja, ovaj svet je nastao kao svojevrsna kreacija koja nastvalja da inspiriše dalje stvaranje, ako ne osećaš taj vajb, da li si zaista prisutan ovde, to je pitanje koje s vremena na vreme treba sebi postaviti

[DenVik]

Vina, kraljica si, sta reci?
I nemo te lepe engleske reci pisati tackicama, tenkju.

[Ivan Spg]

Il tačkice il čistim

[DenVik]

Ceo dan se ja smejem zahvaljujuci forumu, hvala narode.
A na temu pisem sutra, svidzaa mi se tema.